Psiholog Milan Krajnc analizira kako teritorijalni revizionizam i jačanje nacionalnih interesa utiču na bezbednost manjih država.

Milan Krajnc, psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, analizira povratak na stare mape Evrope i njegove posledice po male države. U autorskom tekstu ukazuje na opasnosti teritorijalnog revizionizma, posebno za države poput Slovenije, Hrvatske ili baltičkih zemalja.

Evropa sve češće naglašava nacionalne interese, suverenitet i istorijski identitet. S druge strane, svaki narod ima pravo da štiti svoj jezik i tradiciju. Međutim, povratak na stare mape Evrope otvara pitanje šta bi se dogodilo ako se istorijske granice ponovo koriste kao argument za savremene političke zahteve.

Krajnc postavlja misaoni eksperiment: šta bi značilo kada bi evropske države počele da gledaju svoje teritorije kroz prizmu istorijskih karata? Na primer, Mađarska bi mogla da se pozove na period pre Trijanonskog sporazuma, Italija na pitanja Istre, Trsta i Dalmacije, a Nemačka na svoje promenljive granice kroz vekove. Ovakav pristup dovodi do pitanja — čija istorijska karta bi bila merodavna i ko bi imao pravo da odluči o tome?

Granica između suvereniteta i međunarodnog prava

Male evropske države, kao što su Slovenija, Hrvatska, Litvanija, Letonija i Estonija, dobro razumeju koliko je nezavisnost povezana sa međunarodnim okruženjem. Mnoge su svoju nezavisnost stekle tek krajem 20. veka, nakon dužih perioda u sastavu većih političkih sistema. Povratak na odnose moći, bez oslonca na međunarodno pravo, postavlja ozbiljno pitanje: kolika je vrednost suvereniteta male države naspram mnogo većih suseda?

Danas Evropska unija ne predviđa automatsko vraćanje istorijskih teritorija. Naprotiv, ugovori EU priznaju ravnopravnost država i čuvanje teritorijalnog integriteta. Helsinški završni akt iz 1975. godine postavlja principe nepovredivosti granica i mirnog rešavanja sporova. Ipak, Krajnc upozorava da psihologija politike ne počinje promenom granica, već promenom načina razmišljanja.

Psihologija politike i sigurnost malih država

Kada zajednica poveruje da njena budućnost zavisi isključivo od veličine, snage i istorijskih prava, pojavljuje se rizik — šta ako se istom logikom povede moćniji sused? Krajnc ističe da nacionalno orijentisana politika može biti demokratska i odgovorna, ali teritorijalni revizionizam i neprijateljstvo prema susedima vode u opasan politički obrazac.

Takođe, kada sistemi izgube poverenje u zajednička pravila, raste potreba za kontrolom i demonstracijom moći. Što je manje poverenja, to je veći međusobni strah. Ovim se stvara začarani krug nesigurnosti, što posebno pogađa male države.

Uloga SAD i NATO u evropskoj bezbednosti

Američko prisustvo u Evropi posle Drugog svetskog rata bilo je ključno za izgradnju transatlantskog bezbednosnog poretka. NATO, zasnovan na kolektivnoj odbrani, omogućio je da bezbednost članica ne zavisi samo od njihove vojne snage.

Krajnc napominje da ozbiljno partnerstvo podrazumeva i sposobnost Evrope da doprinese zajedničkoj odbrani i samostalno donosi odluke. Za male države, važno je da bezbednost ne zavisi od teritorije ili broja stanovnika.

Konačno, tekst Milana Krajnca naglašava da povratak na stare mape Evrope može imati ozbiljne posledice za male narode. Prihvatanje postojećih granica i poštovanje međunarodnog prava ostaje ključ očuvanja mira i stabilnosti na kontinentu.

Bela kuća razmatra vojnu, ekonomsku i diplomatsku strategiju nakon sednice tima za nacionalnu bezbednost.

Američki predsednik najavljuje da će odluka o eventualnom nastavku masovnih vojnih udara na Iran biti doneta u najskorijem roku. Nakon vanrednog sastanka sa timom za nacionalnu bezbednost u Beloj kući, pažnja je usmerena na moguće strategijske poteze koje Vašington može da povuče. Kako je objavljeno, pred administracijom se nalaze tri osnovna pravca za rešavanje trenutne krize, a napad na Iran ostaje centralna tema svih razmatranja.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država ističe da bi radije izbegao potpuno uništenje preostalih vojnih i privrednih potencijala Irana, ukoliko je to moguće. Ipak, naglašava da će svetska javnost vrlo brzo saznati konačan pravac delovanja. Izveštaji ukazuju da je svaki od tri predložena scenarija pažljivo analiziran tokom sastanka.

Vojna eskalacija kao prvi scenario

Prvi pravac podrazumeva vojnu eskalaciju i nastavak udara na ključne iranske objekte. Cilj bi bio dalje onesposobljavanje iranskih nuklearnih kapaciteta i povećanje pritiska na Teheran da prihvati američke zahteve. Međutim, zbog činjenice da se treći nosač aviona “Ruzvelt” nalazi u Singapuru do sredine novembra, obimnije oružane akcije ne bi mogle da otpočnu pre tog perioda. Ova činjenica ograničava trenutne mogućnosti za napad na Iran.

Ekonomski pritisak i pomorska blokada

Drugi scenario svodi se na nastavak ekonomskog pritiska i pomorske blokade. Ova strategija ima za cilj da se iznude ustupci sa iranske strane bez neposrednih borbenih dejstava širih razmera. Bela kuća razmatra da li bi produžavanje ovakvog pritiska moglo doneti željene rezultate bez potrebe za novim napadima na Iran.

Diplomatska alternativa i katarski plan

Treći pravac uključuje diplomatsko rešenje, zasnovano na dvodnevnom okviru koji je predložen od strane katarskih vlasti u Dohi. Katarski plan predviđa da Vašington, tokom prvog dana, obustavi pomorsku blokadu i odmrzne deo iranskih sredstava. Istovremeno, Iran bi pozvao međunarodne inspekcije da posete ranije bombardovana atomska postrojenja. Drugog dana, Hormuški moreuz bi se ponovo otvorio za međunarodni saobraćaj, što bi omogućilo otpočinjanje novih pregovora o zalihama visokoobogaćenog uranijuma.

U međuvremenu, Bela kuća nastoji da osigura dogovor koji bi potvrdio uspešnost dosadašnjih vojnih operacija, ali oružana opcija ostaje na stolu. Posrednicima iz Katara ostavljen je rok od desetak dana da pokušaju da ostvare prvi diplomatski pomak. Konačna odluka o eventualnom novom napadu na Iran biće poznata nakon što se iscrpe sve predviđene mogućnosti i proceni efekat svake od strategija.

Na kraju, jasno je da se napad na Iran razmatra kao centralna tačka američke spoljne politike u ovom trenutku, dok svet očekuje zvaničnu odluku iz Vašingtona.

Vašington je blokirao deset pojedinaca i subjekata povezanih sa vojskom Kube, uključujući inostrane dobavljače opreme.

Sjedinjene Američke Države uvode nove sankcije Kubi, usmerene na vojnu elitu i strane dobavljače naoružanja, saopštio je državni sekretar Marko Rubio. Prema zvaničnoj izjavi, ove mere stupaju na snagu na osnovu predsedničke uredbe Donalda Trampa broj 14404, koja se odnosi na suzbijanje ugnjetavanja i zaštitu nacionalne bezbednosti.

U okviru novog paketa sankcija, blokirano je deset pojedinaca i pravnih lica povezanih sa kubanskim vojnim strukturama. Takođe je zamrznuta imovina pet pomorskih plovila koja učestvuju u transportu sirove nafte na Kubu i sa nje. Američke vlasti ističu da je cilj ovih mera presecanje inostrane vojne podrške i ograničavanje kanala za nezakonito ostvarivanje prihoda.

Detalji sankcija: ko je na meti i zbog čega

Među obuhvaćenima je Giljermo Faustino Rodrigez Lopez Kaljeha, koga američki zvaničnici označavaju kao ključnu sponu u mreži vanmatičnih prevoznih preduzeća. On, prema navodima iz saopštenja, organizuje prevoz sirove nafte ka ostrvu i sa njega, čime doprinosi finansijskom jačanju kubanskog režima. Kaznene mere uvedene su i protiv Eni Rodrigez Lastres, kćerke predsednice poslovne grupacije armijskog upravljanja.

Pored pojedinaca, sankcije pogađaju i državne firme za uvoz i tehničku podršku, kao i dobavljače iz Narodne Republike Kine koji, prema zvaničnim podacima, isporučuju opremu kubanskim bezbednosnim snagama. Ministarstvo finansija SAD je ovlašćeno da uvede privredne mere protiv bilo kog stranog lica koje posluje u oblastima elektronike, proizvodnje, pomorstva i tehnologije na Kubi.

Poruka Vašingtona: neće biti tolerancije za zloupotrebu resursa

Američka administracija naglašava da vladajući poredak na Kubi koristi energetske, pomorske i tehnološke izvore u korist uske grupe moćnika. Ove mere, kako navode u saopštenju, treba da spreče preusmeravanje državnih sredstava ka vojnim elitama i njihovim porodicama, koje ostvaruju korist preko inostranih posrednika.

Vašington šalje jasnu poruku da neće dozvoliti Kubi da bude uporište za globalne mreže koje predstavljaju pretnju američkim interesima na zapadnoj hemisferi. S druge strane, ističe se i zabrinutost zbog ekonomske situacije na ostrvu, gde su nestašice i privredna neizvesnost svakodnevica za obične građane.

Kao rezultat najnovijih sankcija, očekuje se dodatni pritisak na finansijske tokove kubanske vojne elite, ali i na strane partnere koji snabdevaju kubanske bezbednosne strukture. Američki zvaničnici poručuju da će pažljivo pratiti sve transakcije i eventualna zaobilaženja uvedenih mera.