Evropska komisija potvrđuje praćenje situacije, pojedine vlade pozivaju na smirivanje tenzija
Evropske države reagovale su oprezno na nedavni razvoj sukoba između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, nakon što su izvedeni vazdušni napadi na iransku teritoriju 2. marta 2026. godine. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Alberto Kosta izdali su zajedničko saopštenje u kojem je naglašeno da Evropska unija pažljivo prati situaciju i zalaže se za očuvanje regionalne bezbednosti i stabilnosti.
Nakon početnih izjava evropskih lidera, došlo je do razlika u pristupu među državama članicama EU. Prema rečima Hane Nojman, predsednice delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Iranom, samo mali broj evropskih lidera bio je obavešten unapred o napadima. Ona je za CNBC izjavila da je nemački kancelar Fridrih Merc informisan neposredno pre početka operacije. Ova ograničena konsultacija ukazuje na ograničenu ulogu Evrope u brzo eskalirajućoj krizi na Bliskom istoku, iako bi posledice mogle imati značajan uticaj na evropsku ekonomiju i bezbednost.
Evropski lideri su osudili svaki oblik eskalacije i pozvali na smirivanje situacije. Ursula fon der Lajen je u Briselu izjavila da je stabilnost regiona od izuzetnog značaja i naglasila potrebu za hitnim naporima kako bi se sprečilo dalje širenje sukoba. Ona je dodala da je situacija i dalje nestabilna.
Pitanje posledica napada bilo je u fokusu izjava evropskih zvaničnika, posebno nakon potvrde o smrti iranskog vrhovnog lidera ajatolaha Ali Hamneija tokom operacije. Fon der Lajen je ocenila da trenutna situacija nosi rizik od destabilizacije regiona i potencijalnog širenja nasilja. Istovremeno je navela mogućnost promena unutar Irana. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas izjavila je da bi ovo mogao biti „prelomni trenutak u istoriji Irana“, dodajući da je budućnost neizvesna.
Uprkos zajedničkim izjavama, evropske vlade nisu uspele da usaglase jedinstven stav. Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo izdale su zajedničko upozorenje Iranu da će preduzeti odbrambene mere u slučaju nastavka napada bespilotnim letelicama ili raketama, ali nisu podržale same napade. Ujedinjeno Kraljevstvo je u početku odbilo zahtev SAD za korišćenje britanskih baza, ali je naknadno omogućilo njihovu upotrebu za, kako je navedeno, odbrambene operacije protiv iranskih raketnih lokacija. Američki predsednik Donald Tramp izrazio je nezadovoljstvo zbog sporosti britanske reakcije, istakavši da odnos dve zemlje nije kao ranije.
Španija je zauzela jasan stav protiv vojne akcije, a premijer Pedro Sančez javno je odbio učešće i upotrebu španskih baza za napade na Iran. Sančez je istakao da Španija neće biti deo sukoba i da vlada ostaje pri stavu „ne ratu“.
Istovremeno, evropske zemlje analiziraju potencijalne unutrašnje posledice sukoba, među kojima su rast cena energenata i pitanje zaštite ili evakuacije evropskih građana iz regiona. Situacija je dodatno istakla izazove u koordinaciji evropskog odgovora na brze geopolitičke promene, naročito u kontekstu oslanjanja na saradnju sa SAD, dok traje sukob u Ukrajini.
Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz izjava zvaničnika, a evropske vlasti pozivaju na nastavak diplomatskih napora i praćenje daljeg razvoja događaja.
