EU potvrdila da neće slati vojne brodove, navodeći potrebu za diplomatskim rešenjem trenutne blokade ključnog pomorskog puta
Evropska unija saopštila je 17. marta 2026. godine da neće uputiti vojne brodove u Ormuzki moreuz, odgovarajući na javne pozive predsednika Sjedinjenih Američkih Država za zajedničku vojnu akciju radi ponovnog otvaranja ove važne pomorske rute. Zvaničnici EU naveli su da je prioritet nalaženje diplomatskog rešenja kako bi se omogućio nastavak slobodnog prolaza brodova i sprečilo dalje pogoršanje bezbednosne situacije u regionu.
Prema izjavama evropskih zvaničnika, članice EU nisu bile uključene u planiranje vojne operacije koju su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenule protiv Irana. Kao rezultat sukoba, saobraćaj kroz Ormuzki moreuz je značajno smanjen, a iranske snage su izvele više napada na ciljeve u Persijskom zalivu. Ova situacija dovela je do poremećaja u globalnom snabdevanju naftom, budući da oko petine svetskih isporuka sirove nafte prolazi upravo kroz ovaj prolaz.
Predsednik SAD je više puta javno zatražio od evropskih saveznika da pošalju ratne brodove radi zaštite komercijalnih brodova koji pokušavaju da prođu kroz moreuz. Međutim, šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kallas izjavila je za međunarodne medije da države članice nisu spremne da izlože svoje vojnike dodatnom riziku u ovoj oblasti. “Moramo pronaći diplomatske načine da održimo otvorenost ovog pomorskog puta kako ne bismo dodatno eskalirali sukob”, navela je Kallas.
Zvaničnici EU istakli su da je trenutni prioritet izbegavanje daljeg širenja konflikta i destabilizacije regiona. Apelovali su na sve strane da se uzdrže od akcija koje bi mogle voditi ka većem nasilju i da nastave sa pokušajima dogovora putem pregovora. Evropska unija je naglasila da ostaje posvećena bezbednosti pomorskih puteva i slobodnoj trgovini, ali smatra da je vojna eskalacija poslednja opcija.
Upozorenja na ekonomske posledice blokade Ormuzkog moreuza dolaze u trenutku kada su cene energenata na svetskom tržištu u porastu. Analitičari ističu da bi produžena blokada mogla imati uticaj na ekonomije širom sveta, posebno na zemlje koje zavise od uvoza nafte iz Persijskog zaliva.
EU je ranije učestvovala u misijama koje su imale za cilj obezbeđenje slobode plovidbe u kritičnim pomorskim rutama, ali u ovom slučaju insistira na tome da je diplomatsko rešenje najefikasnije. Razgovori evropskih predstavnika sa partnerima u regionu i međunarodnim organizacijama su u toku, sa ciljem smirivanja tenzija i obnavljanja normalnog saobraćaja kroz Ormuzki moreuz.
Sukob u Persijskom zalivu i dalje traje, a međunarodna zajednica prati razvoj događaja, pozivajući na uzdržanost i povratak dijalogu kao načinu rešavanja nesuglasica.
