Prema podacima iz UAE, zabeležen značajan pad cena zlata, prateći globalni trend, navode lokalni izvori
Cene zlata u Dubaiju zabeležile su značajan pad u utorak, 3. marta 2026. godine, nakon što je na globalnim tržištima došlo do naglog smanjenja vrednosti ovog plemenitog metala. Prema izveštaju lokalnih izvora, cena 24-karatnog zlata pala je sa 641 na 614 dirhama po gramu, dok je cena 22-karatnog zlata smanjena na 568,75 dirhama. Ove promene predstavljaju nastavak pada koji je zabeležen i na međunarodnim berzama zlata.
Stručnjaci navode da su glavni uzroci ovog kretanja jačanje američkog dolara i smanjenje očekivanja o skorom smanjenju kamatnih stopa, dok su inflaciona kretanja dodatno uticala na tržište. Prema rečima Boba Haberkorna, višeg tržišnog stratega iz kompanije RJO Futures, “Pad cene zlata deluje kao rezultat povećanog traženja likvidnosti i jačanja dolara, uz rast prinosa na obveznice.”
Analitičari ukazuju da bi cene zlata mogle nastaviti da padaju pre nego što se stabilizuju, iako geopolitičke tenzije i nesigurnost oko tarifa i dalje daju određenu podršku ovom metalu. Kompanija Heraeus iz Nemačke, koja se bavi tehnologijom i metalima, navodi da prethodni ciklusi pokazuju da korekcija možda još nije završena. Izvori takođe podsećaju na rast cena koji je dostigao vrhunac krajem januara, nakon čega je usledio oštar pad.
Geopolitički rizici, uključujući situaciju na Bliskom istoku, prema mišljenju stručnjaka, nastavljaju da utiču na kretanje cena, ali dalji trend zavisiće od razvoja događaja i eventualnih rešenja konflikta. Haberkorn je dodao da “Ovaj pad cena verovatno neće biti dugotrajan, a traženje sigurnih investicija usled geopolitičkog rizika može podržati više cene zlata i srebra.”
Na energetskom tržištu, povećana napetost dovela je do rasta cena nafte, što je dodatno pojačalo inflaciona očekivanja i uticalo na odlaganje smanjenja kamatnih stopa. Fawad Razaqzada, analitičar kompanije City Index i FOREX.com, istakao je da su oštećenja infrastrukture i problemi u transportu energenata povećali rizik od održivo visokih cena nafte i gasa.
Zlato se često smatra zaštitom od inflacije i geopolitičkih neizvesnosti, ali se bolje kotira u uslovima nižih kamatnih stopa, s obzirom na to da ne donosi prinos. Prema podacima iz industrije, cena zlata je od početka godine porasla za oko 17%, dok je tokom prethodne godine zabeležen rast od 64%, uglavnom zbog globalne neizvesnosti. Svi podaci i tvrdnje izveštaja bazirani su na informacijama iz lokalnih i međunarodnih izvora, dok nezavisna verifikacija nije moguća.
