Glumica deli svoje omiljene metode za opuštanje i preporuke stručnjaka za prevazilaženje stresa

Lana Kondor, koja je posebno popularna među mladom ženskom publikom, iskreno govori o tome kako uspeva da sačuva mentalnu ravnotežu uprkos zahtevima glumačkog posla. U vremenu kada mnoge žene osećaju pojačan stres, Lana naglašava koliko su joj važni lični rituali i vreme koje posvećuje sebi.

Njena formula za resetovanje je vrlo jednostavna: “Igram igrice i jedem. To je moj savršeni način da se resetujem”, kaže Lana. Nakon napornih perioda na snimanju, ona najviše voli da se opusti uz video igre na konzoli i omiljene zabavne serije. Ovakav pristup je sve češći među ženama koje žele praktična i dostupna rešenja za oslobađanje od stresa.

Stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja potvrđuju koristi ovakvih malih navika. Dr Ana Petrović, psihijatar, objašnjava: “Važno je da svaka žena pronađe aktivnosti koje joj prijaju i koje joj pomažu da se odmori od svakodnevnih obaveza”. Ona ističe da i jednostavne rutine poput igranja igara, gledanja serija ili pripreme omiljenog jela mogu značajno doprineti smanjenju stresa i jačanju zadovoljstva.

Za one koje žele da uvedu ovakve navike, savetuje se da barem jednom nedeljno odvoje vreme samo za sebe i rade ono što ih ispunjava – to može biti šetnja, meditacija, hobi ili druženje sa bliskim ljudima. Najvažnije je da te aktivnosti ne stvaraju dodatni pritisak, već istinsko opuštanje.

Ukoliko primetite da vas stres preplavljuje ili utiče na vaše raspoloženje, preporuka je da potražite stručnu podršku. Svesno izdvajanje vremena za sebe i male rituale može biti presudno za bolje mentalno i emotivno zdravlje.

Saznajte koje svakodnevne namirnice morate dobro termički obraditi kako biste sačuvali zdravlje porodice

Pravilna priprema hrane igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja svake žene i njene porodice. Iako često posežemo za brzim rešenjima i novim trendovima u ishrani, važno je znati da pojedine namirnice nikako ne bi trebalo jesti sirove, jer mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Mlade žene, trudnice i svi članovi domaćinstva izloženi su većem riziku od infekcija ili trovanja ukoliko ne obrate pažnju na sledeće namirnice:

Brašno na prvi pogled deluje bezopasno, ali sirovo može sadržati bakterije poput E. coli ili salmonele. Zato izbegavajte probanje sirovog testa i lizanje kašike tokom pripreme kolača. Mleveno goveđe meso takođe može biti izvor bakterija jer tokom obrade dolazi u dodir s mnogim površinama. Potpuno je bezbedno za konzumaciju tek kada je dobro termički obrađeno, a unutrašnja temperatura mesa treba da bude najmanje 71°C.

Piletina i druga živina poznate su po riziku od salmonele i drugih bakterija koje mogu izazvati ozbiljna trovanja. “Piletina mora biti u potpunosti pečena ili kuvana, bez roze ili vlažnih delova u sredini”, upozorava dr Ivana Lukić, specijalista higijene ishrane. Nikada ne jedite poluobrađenu živinu, bez obzira na trendove u kulinarstvu.

Crveni pasulj zahteva posebnu pažnju u pripremi. Sirov ili nedovoljno kuvan sadrži prirodni toksin koji može izazvati mučninu, povraćanje i bolove u stomaku. Zrno pasulja pre kuvanja obavezno treba potopiti i kuvati najmanje 10 minuta kako bi se toksin uništio.

Nepasterizovano mleko, iako se često promoviše kao prirodnije, može biti izvor bakterija kao što su listerija, salmonela i E. coli. Proces pasterizacije značajno smanjuje rizik od ozbiljnih infekcija, što je posebno važno za trudnice, decu i starije osobe.

Ženama koje vode računa o zdravlju porodice savetuje se jednostavno pravilo: ako niste sigurni da li je neka namirnica bezbedna za konzumaciju u sirovom obliku, uvek je termički obradite. Par dodatnih minuta kuvanja ili pečenja mogu napraviti razliku između zdravog obroka i potencijalnog zdravstvenog rizika.

“Najvažnije je ne žuriti kada je u pitanju priprema hrane i biti informisan o rizicima sirovih namirnica”, naglašava dr Lukić.

Za sva pitanja ili nedoumice oko bezbednosti hrane, najbolje je konsultovati se sa lekarom ili nutricionistom.

Jaja su decenijama važila za jednu od namirnica koje „podižu holesterol“, pa su mnogi izbegavali žumance u strahu od problema sa srcem i krvnim sudovima. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da priča nije tako jednostavna.

Iako jedno jaje sadrži značajnu količinu holesterola, stručnjaci objašnjavaju da holesterol iz hrane ne utiče isto na organizam kao onaj koji telo samo proizvodi.

Najveći deo holesterola zapravo nastaje u jetri, koja prirodno reguliše njegov nivo u organizmu. Kada hranom unesemo više holesterola, telo kod većine ljudi smanjuje sopstvenu proizvodnju, održavajući ravnotežu.

Zbog toga redovno konzumiranje jaja kod zdravih osoba uglavnom ne dovodi do značajnog povećanja takozvanog „lošeg“ holesterola. Naprotiv, neka istraživanja pokazuju da može doći i do rasta „dobrog“ HDL holesterola, koji ima zaštitnu ulogu za srce.

Pored toga, jaja su bogata proteinima, vitaminima i holinom, važnim za rad mozga, kao i luteinom koji doprinosi zdravlju očiju.

Nutricionisti ističu da problem često nije samo jaje, već način pripreme i namirnice koje ga prate. Kombinacija sa prerađenim mesnim proizvodima, velikim količinama soli, masnoćom i belim hlebom mnogo više utiče na zdravlje nego samo žumance.

Kao najbolji izbor preporučuju se kuvana jaja ili omlet pripremljen sa povrćem i manjom količinom maslinovog ulja.

Za većinu zdravih odraslih osoba jedno do dva jaja dnevno smatraju se bezbednim, dok osobe sa srčanim oboljenjima, dijabetesom ili poremećajem masnoća u krvi treba da se posavetuju sa lekarom o količini koju unose.

Stručnjaci poručuju da jaja ne treba automatski izbacivati iz ishrane, već posmatrati celokupan način života i ishrane, koji imaju mnogo veći uticaj na zdravlje srca nego sama namirnica.