Umor, nadutost i spor gubitak težine mogu ukazivati na masnu jetru – evo šta žene treba da znaju

Masna jetra je sve češći zdravstveni izazov među ženama različitih godina, posebno onima koje vode užurban, sedeći način života ili se suočavaju sa viškom kilograma. Ova bolest često ne daje jasne simptome, a prvi znaci mogu biti diskretni – hronični umor, nadutost posle jela, osećaj težine u stomaku ili otežano mršavljenje.

Nealkoholna masna bolest jetre nastaje kada se u jetrenim ćelijama taloži višak masti, najčešće zbog nepravilne ishrane, manjka fizičke aktivnosti, insulinske rezistencije ili dijabetesa tipa 2. Žene koje imaju izraženo masno tkivo na stomaku, povišen šećer ili masnoće u krvi, kao i one koje često biraju industrijski prerađenu hranu, nalaze se u većem riziku. Nedostatak kretanja i stres dodatno pogoršavaju situaciju.

Ono što je važno znati jeste da simptomi masne jetre mogu dugo ostati neprimetni ili biti pogrešno pripisani svakodnevnom stresu, umoru ili starenju. Najčešći znaci na koje treba obratiti pažnju su konstantan umor, nadutost, nelagodnost ispod desnog rebarnog luka, problemi sa varenjem, povećanje telesne mase i slabija koncentracija. U mnogim slučajevima, masna jetra se otkriva slučajno, tokom rutinskih analiza krvi ili ultrazvuka abdomena.

Dr Tamara Milovanović napominje: “Nealkoholna masna bolest jetre često je povezana sa insulinskom rezistencijom i zahteva poseban oprez kod žena koje imaju poremećaje metabolizma.” Ako se ne leči, masna jetra može preći u faze upale, fibroze i na kraju ciroze, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Dobra vest je da je masna jetra u ranim fazama reverzibilna. Ključ za oporavak su promene životnih navika: postepeno mršavljenje bez rigoroznih dijeta, svakodnevna fizička aktivnost, smanjenje unosa šećera i industrijski prerađene hrane, kao i povećanje povrća i ribe u ishrani. Dr Marina Đelić savetuje: “Gubitak od 7 do 10 odsto telesne mase može značajno smanjiti masnoće u jetri i poboljšati funkciju ovog organa.” Takođe, preporučuje se ograničenje alkohola i redovno praćenje jetrenih enzima i ultrazvuka.

Za pravilnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru, posebno ako prepoznate navedene simptome ili pripadate rizičnoj grupi.

Bubice mogu izazvati iritacije i infekcije, posebno pri vežbanju ili tokom toplih dana – evo kako da sačuvate svoje uši.

Za mnoge žene, slušalice su svakodnevni saputnik za slušanje muzike, razgovore ili rad, ali malo ko se pita kakve posledice njihova česta upotreba ima na zdravlje ušiju. Stručnjaci i lekari ističu da posebno bubice, koje se postavljaju direktno u ušni kanal, mogu povećati rizik od infekcija, iritacija i neprijatnosti kod žena svih uzrasta, naročito kada se koriste duže vreme.

Glavni problem sa ovakvim slušalicama jeste što u ušnom kanalu stvaraju toplu i vlažnu sredinu, što je pogodno za razvoj bakterija i gljivica. To je posebno izraženo tokom fizičke aktivnosti ili u letnjim mesecima. Simptomi na koje žene treba da obrate pažnju uključuju svrab, osećaj punoće u uhu, crvenilo, bol ili pojačano stvaranje ušne masti. Ove tegobe su češće kod onih koje redovno koriste slušalice u teretani, tokom trčanja ili na putovanjima.

Prirodna zaštita uha, koja obuhvata cerumen i sitne dlačice, ima važnu ulogu u sprečavanju infekcija. Međutim, stalno nošenje bubica može ometati ovaj proces – cerumen se može zadržavati ili gurati dublje u kanal, naročito uz upotrebu štapića za uši. Dr Rina Vong sa Univerziteta Curtin ističe: „Dugotrajna upotreba slušalica može oslabiti prirodnu sposobnost uha da se samo čisti i povećati rizik od infekcija.“

Dodatni rizik predstavlja upotreba prljavih slušalica – one lako postaju izvor bakterija, naročito kada se često odlažu u torbu, džep ili dele sa drugima, kao i pri korišćenju tokom vežbanja. Studija iz 2025. godine pokazala je da žene koje češće koriste bubice imaju veći rizik od problema sa spoljašnjim uhom zbog povećane vlažnosti i toplote.

Preporuke za očuvanje zdravlja ušiju uključuju redovno brisanje slušalica mekanom krpom i blagim dezinfekcionim sredstvom, kao i sušenje pre ponovne upotrebe. Povremeno treba očistiti i kutiju za punjenje. Lekari savetuju da se slušalice ne koriste ukoliko postoji infekcija uha, a simptome poput bola, crvenila ili sekreta ne treba ignorisati. Umesto štapića za uši bolje je koristiti blage preparate za ispiranje ili potražiti savet stručnjaka.

Još jedan važan savet je da glasnoća ne prelazi 60% maksimalnog nivoa, a preporučuju se i redovne pauze. Na taj način, žene mogu nastaviti da uživaju u omiljenim sadržajima, a pritom sačuvati zdravlje svojih ušiju. Za svaku sumnju ili problem, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Novo istraživanje pokazuje da žene koje češće konzumiraju jaja imaju manji rizik od demencije, uz preporuke stručnjaka za zdravlje mozga.

Nedavna opsežna naučna studija sprovedena na blizu 40.000 odraslih tokom 15 godina ukazuje da redovno uključivanje jaja u ishranu može značajno umanjiti rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Ova saznanja su posebno važna za žene srednjih i starijih godina, jer su one češće pogođene ovim oblikom demencije. Analizom podataka iz velikih istraživanja u SAD i Kanadi, naučnici su pratili navike u ishrani i zdravlje učesnika. Primećeno je da oni koji jaja jedu više od pet puta nedeljno imaju do 27% niži rizik od pojave Alchajmerove bolesti, dok su osobe koje konzumiraju jaja jednom do tri puta mesečno imale 17% manji rizik. Za žene, ove informacije predstavljaju praktičan korak ka boljem očuvanju mozga u starosti.

Epidemiološkinja i autorka studije, Jisoo Oh, naglašava: “Naši rezultati pokazuju da umerena konzumacija jaja može biti deo strategije za smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti”. Neurolog dr. Kliford Segil dodaje: “Važno je da jaja budu deo uravnotežene ishrane, zajedno sa voćem, povrćem i celovitim žitaricama”. Stručnjaci ističu da jaja nisu jedini faktor u prevenciji, već deo šireg pristupa koji uključuje fizičku aktivnost, mentalnu stimulaciju i kontrolu hroničnih bolesti kao što su dijabetes i visok pritisak.

Jaja su bogata holinom, vitaminom B12 i antioksidansima, koji imaju ključnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema. Ipak, savetuje se umerenost – nekoliko jaja nedeljno može biti dovoljno za potencijalnu zaštitu, dok je za veće promene u ishrani preporučljivo konsultovati se sa lekarom, naročito ako imate povišen holesterol ili druge zdravstvene tegobe. Za tačnu dijagnozu i savete o ishrani, obavezno se obratite svom izabranom lekaru.