Četiri američka senatora traže objašnjenje od Pentagona nakon napada na komandni centar u Kuvajtu u kojem su stradali američki vojnici

Četiri senatora iz Sjedinjenih Američkih Država najavili su pokretanje istrage o bezbednosnim merama u vojnoj bazi u Kuvajtu u kojoj je, prema zvaničnim navodima, tokom napada dronom poginulo šest američkih vojnika, dok je više od dvadeset ranjeno. Istraga se odnosi na navode da vojnici nisu imali adekvatnu zaštitu prilikom napada, a cilj je da se utvrdi da li je Pentagon preduzeo sve potrebne mere za bezbednost osoblja.

Pokretanje istrage usledilo je nakon što su vojnici, koji su bili stacionirani u pomenutoj bazi, izjavili za međunarodne medije da su bili izloženi povećanom riziku na lokaciji koja je, prema njihovim rečima, bila prepoznata kao potencijalna meta napada dronom. Napad se dogodio na početku sukoba između Sjedinjenih Država i Irana, koji traje više meseci.

Senatori su uputili zvanično pismo američkom sekretaru za odbranu, tražeći odgovore o načinu na koji je obezbeđenje baze bilo organizovano i da li su preduzete dodatne mere nakon što su otkrivene moguće pretnje. U pismu se navodi i zahtev za detaljnim informacijama o svim preventivnim koracima koji su mogli biti preduzeti kako bi se sprečile žrtve među vojnicima.

Izveštaji sa lica mesta ukazuju da su preživeli vojnici iz jedinice pogođene napadom prvi put javno govorili o svojim iskustvima, navodeći pojedinosti o okolnostima pod kojima je došlo do incidenta. Njihove izjave ukazuju na moguće propuste u bezbednosnom sistemu komandnog centra.

Američko Ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na zahteve za komentar, dok su senatori najavili da će istraga obuhvatiti i druge slične incidente radi procene ukupnog nivoa zaštite američkih trupa na Bliskom istoku. U pismu je istaknuto da je cilj istrage da se spreče slični događaji u budućnosti i da se osigura najviši stepen bezbednosti za pripadnike oružanih snaga.

Sukob između Sjedinjenih Država i Irana traje duži vremenski period, a incident u Kuvajtu predstavlja deo šireg konteksta povećanih napetosti u regionu. Istraga senatora deo je šireg napora američkih institucija da se razjasne sve okolnosti vezane za bezbednost osoblja i odgovornost komandnih struktura.

Federalno tužilaštvo vodi istragu, optuženi Kol Tomas Alen suočen sa tri tačke optužnice

Kol Tomas Alen (31), osumnjičen za pucnjavu tokom večere dopisnika Bele kuće, izveden je danas pred federalni sud u Vašingtonu, gde mu je formalno pročitana optužnica. Prema navodima tužilaštva, Alen se tereti za pokušaj atentata na predsednika Sjedinjenih Država, upotrebu vatrenog oružja tokom nasilnog krivičnog dela i transport vatrenog oružja u međudržavnoj trgovini sa namerom izvršenja krivičnog dela.

Savezna tužiteljka Džoslin Balantajn izjavila je da je Alen prešao više državnih granica s ciljem da izvrši napad na predsednika SAD. Prilikom hapšenja kod njega su pronađeni pumpna sačmara kalibra 12, tri noža i dodatno oružje.

Ročište za određivanje pritvora zakazano je za četvrtak u 11:00 po istočnom vremenu, dok je preliminarno ročište predviđeno za 11. maj u 13:30 po istočnom vremenu. Tokom današnjeg ročišta Alen se nije izjasnio o optužbama, čime je procedura završena za ovaj deo procesa.

“Sud je prihvatio zahtev tužilaštva i zakazao naredna ročišta u skladu sa zakonskim procedurama”, saopšteno je iz federalnog tužilaštva. Istraga u vezi sa incidentom i motivima osumnjičenog je u toku.

Stručnjaci saopštili da je prvi put primenjena digitalna tehnologija na ostacima pronađenim u blizini Porta Stabia, pružajući nove uvide u događaje iz 79. godine

Arheolozi sa lokaliteta Pompeja u Italiji predstavili su digitalnu rekonstrukciju lica žrtve erupcije vulkana Vezuv iz 79. godine nove ere, koristeći veštačku inteligenciju u saradnji sa Univerzitetom u Padovi. Prema saopštenju Pompejskog arheološkog parka, ovo je prvi put da je ovakva tehnologija primenjena na ljudskim ostacima pronađenim u ovom regionu.

Rekonstrukcija se odnosi na starijeg muškarca, jednog od dvoje ljudi otkrivenih tokom arheoloških radova u blizini nekropole Porta Stabia, neposredno izvan zidina antičkog grada. Stručnjaci navode da su žrtve stradale pokušavajući da pobegnu prema obali, dok je muškarac preminuo usled pada vulkanskog materijala tokom ranije faze erupcije.

Digitalna analiza zasnovana je na arheološkim podacima prikupljenim tokom iskopavanja na pomenutoj lokaciji. Ova metoda omogućila je naučnicima da preciznije predstave fizički izgled žrtve, što prema navodima tima doprinosi razumevanju svakodnevnog života i posledica prirodne katastrofe koja je zadesila Pompeju.

Tokom iskopavanja, istraživači su pronašli kod žrtve terakotnu posudu za mlevenje, za koju pretpostavljaju da je korišćena kao improvizovana zaštita od padajućih kamenčića (lapili) izazvanih erupcijom. Pronađeni su i uljana lampa, mali gvozdeni prsten i deset bronzanih novčića, što ukazuje na pokušaj žrtve da sa sobom ponese lične predmete u trenutku bekstva.

Prema antičkim izvorima, uključujući i zapise rimskog pisca Plinija Mlađeg, stanovnici Pompeje su u toku katastrofe često koristili razne predmete kako bi se zaštitili od pepela i kamenja koje je zatrpalo grad. Arheolozi ističu da su brojni ostaci pronađeni u blizini gradskih kapija, što ukazuje na pokušaje evakuacije tokom erupcije.

Pompeja, koja se danas nalazi na listi svetske baštine UNESKO, bila je zatrpana slojevima vulkanskog pepela i kamenčića, što je omogućilo očuvanje grada i njegovih stanovnika tokom skoro dve hiljade godina. Ova najnovija primena digitalne tehnologije, prema saopštenju arheološkog tima, doprinosi boljem razumevanju posledica vulkanske aktivnosti i života u antičkom Rimu.