Saznajte kako pravilno izbalansirana ishrana može pomoći ženama tokom lečenja holangiokarcinoma, uz konkretne preporuke stručnjaka.

Pravilno odabrana ishrana može biti od velike pomoći ženama koje se leče od holangiokarcinoma, retkog i agresivnog raka žučnih kanala koji se najčešće javlja u kasnijem životnom dobu. Sam proces lečenja, koji obično podrazumeva operaciju, hemoterapiju ili zračenje, često izaziva smanjen apetit i gubitak telesne mase, pa je važno posebnu pažnju posvetiti izboru hrane tokom terapije.

Dijetetičarka Nickie Kaetzel naglašava da pored same bolesti, i tretmani poput hemoterapije i zračenja mogu značajno uticati na želju za hranom. “Smanjen apetit često vodi gubitku težine, a to dodatno povećava rizik od gubitka mišića, umora i iscrpljenosti,” ističe Kaetzel. Upravo zato, neophodno je prilagoditi ishranu kako bi se obezbedila energija i svi potrebni nutrijenti.

Žučni kanali igraju ključnu ulogu u varenju, posebno u razgradnji masti, pa blokada žučnog kanala može ometati iskorišćavanje kalorija iz masne hrane i dovesti do bržeg gubitka telesne mase.

Preporučuje se unos namirnica bogatih vitaminima i mineralima, a poseban akcenat treba staviti na nemasne izvore proteina. Lista preporučenih namirnica uključuje piletinu bez kože, ćuretinu, jaja, svež sir, jogurt, puter od kikirikija i avokado. Ove namirnice pomažu u očuvanju mišićne mase i jačanju organizma tokom borbe sa bolešću.

Masna i prerađena hrana kao što su slanina, kobasice, salame i hot-dogovi treba da se izbegavaju. “Takve namirnice mogu izazvati dodatne bolove u stomaku, posebno ako je žučni kanal delimično ili potpuno blokiran, jer žuč ne može da razgradi masti iz ove hrane”, objašnjava Kaetzel.

Tokom terapije mogu se pojaviti i simptomi poput mučnine, povraćanja ili zatvora. Tada se savetuje prelazak na blagu ishranu sa manje vlakana, kao što su beli hleb, beli pirinač, žitarice sa niskim vlaknima i konzervisano povrće. Ako dođe do zatvora, potrebno je povećati unos tečnosti i vlakana radi boljeg varenja.

Dijetetičarka savetuje ženama da tokom dana jedu više manjih obroka umesto tri obilna. “Ako apetit oslabi, češći i manji obroci mogu pomoći da se unese dovoljno kalorija i proteina”, naglašava Kaetzel. Pored toga, važno je obratiti pažnju na dovoljan unos tečnosti, naročito dok traje hemoterapija, dok je preporučljivo izbegavati napitke sa kofeinom zbog rizika od dehidratacije.

Uz pravilno prilagođenu ishranu, žene koje se leče od raka žučnih kanala mogu lakše izdržati izazove terapije, očuvati snagu i poboljšati kvalitet života.

Heljdino brašno nudi hranljivu i jednostavnu zamenu za klasične kore, idealno za svakodnevne obroke cele porodice

Sve veći broj žena u Srbiji okreće se korišćenju heljde u ishrani, posebno kada je reč o pripremi domaćih kora za pite i savijače. Heljda, iako često pogrešno svrstana među žitarice, zapravo je pseudožitarica bez glutena. Obiluje vlaknima, proteinima, antioksidansima i mineralima kao što su magnezijum i gvožđe, zbog čega je često biraju osobe koje izbegavaju belo brašno ili imaju osetljiv digestivni sistem.

Nutricionistkinja Ivana Marković naglašava: “Heljda je fantastičan izbor za žene koje vode računa o svom zdravlju, jer doprinosi dužoj sitosti i stabilizaciji nivoa šećera u krvi, a uz to je i veoma ukusna.”

Priprema kora od heljde ne zahteva napredne kulinarske veštine. Za osnovni recept potrebno je 200 grama heljdinog brašna, 300 mililitara mlake vode, prstohvat soli i jedna kašika maslinovog ulja. Sastojci se sjedinjuju u činiji dok se ne dobije glatka, tečna smesa nalik onoj za palačinke. Nakon što odstoji desetak minuta, smesa se u tankom sloju peče na zagrejanom tiganju sa nelepljivim dnom i malo ulja, po nekoliko minuta sa svake strane, dok listovi ne postanu tanki i savitljivi.

Kore od heljde mogu se koristiti u raznim kombinacijama, od slanih pita sa sirom ili povrćem, do slatkih varijanti sa voćem i orasima. Njihov blag orašasti ukus daje poseban šarm svakom jelu, a zbog jednostavnosti pripreme lako mogu postati deo redovne kuhinjske rutine.

Žene koje su isprobale ovaj recept često ističu da su heljdine kore mekše i ukusnije od industrijskih, ali i znatno zdravije. Pogodne su i za vegansku i bezglutensku dijetu, što ih čini univerzalnim izborom za različite stilove ishrane.

Ukoliko želite da obogatite jelovnik lakšim i vrednim obrocima, domaće kore od heljde su prava odluka. Zdrave su, praktične i omogućavaju mnogo kreativnosti u pripremi obroka koje će obožavati svaki član porodice.

Završite večeru najmanje tri sata pre spavanja i birajte pametne namirnice za bistru glavu i miran san

Savremene žene često balansiraju između poslovnog i privatnog života, što neretko pomera večeru u kasne sate. Međutim, nutricionisti naglašavaju da vreme poslednjeg obroka može značajno uticati na naše mentalno zdravlje. Stručnjaci preporučuju da večeru završite najmanje tri sata pre odlaska u krevet, kako bi mozak imao dovoljno vremena da se regeneriše i funkcioniše optimalno tokom narednog dana.

Kognitivno zdravlje, odnosno sposobnost jasnog razmišljanja, pamćenja i donošenja odluka, zavisi od kvaliteta sna. San omogućava mozgu da eliminiše štetne materije i tako štiti nervni sistem. Ako večerate kasno ili birate teške obroke pred spavanje, to može poremetiti san, što se odmah odražava na pažnju i pamćenje već sledećeg dana. Prema rečima dr Marije Ilić, specijaliste za ishranu: “Težak obrok pred odlazak u krevet može poremetiti san, što neposredno utiče na pamćenje i sposobnost koncentracije već sledećeg dana.” Nedovoljno kvalitetan san vremenom može povećati rizik od problema sa kognicijom.

Stabilnost šećera u krvi još je jedan važan faktor. Večera u ranijim satima pomaže da nivo šećera ostane stabilan tokom noći, što direktno utiče na mentalnu energiju i sprečava nagle promene raspoloženja i pažnje. Istraživanja su pokazala da žene koje večeraju ranije ostvaruju bolje rezultate na testovima pažnje i brže reaguju na stres.

Odabir namirnica za večeru takođe igra značajnu ulogu. Masna riba, orašasti plodovi, pečurke, maline i sok od višnje posebno su preporučeni jer sadrže nutrijente koji podržavaju nervni sistem i pospešuju san. Dr Ilić ističe: “Omega-3 masne kiseline iz ribe i prirodni melatonin iz orašastih plodova mogu poboljšati kako kvalitet sna, tako i dnevnu mentalnu jasnoću.”

Večera može da postane i mali ritual koji doprinosi mentalnom zdravlju – planiranje i priprema obroka podstiču kreativnost i organizaciju, a zajednički obroci sa porodicom ili prijateljima dodatno jačaju osećaj bliskosti i psihofizičku ravnotežu.

Ako želite da unapredite koncentraciju i pamćenje, trudite se da obrok završite do tri sata pre nego što legnete i birajte laganu, nutritivno bogatu hranu. Ova navika može vam doneti više energije, kvalitetniji san i mirniju svakodnevicu.