Pacijenti sada plaćaju i do 10.000 dinara manje mesečno, država pokriva do 70% cene za 18 važnih lekova.

Za stotine hiljada građana Srbije stiglo je značajno olakšanje kada je reč o svakodnevnoj terapiji. Zahvaljujući novim merama, država preuzima do 70 odsto troškova za 18 lekova, što za mnoge pacijente znači uštedu i do 10.000 dinara mesečno. Ova promena, prema saopštenju, posebno je važna za one koji koriste lekove za sprečavanje i lečenje krvnih ugrušaka i terapiju srčane slabosti.

Državna podrška za lekove i nove cene

Iz republičkog budžeta izdvojeno je 3,7 milijardi dinara za subvencionisanje cena lekova. Najveće olakšanje odnosi se na 16 lekova za prevenciju i lečenje krvnih ugrušaka, gde država preuzima 70% cene, dok pacijenti plaćaju 30%. Među ovim lekovima su Berevin, Daxanlo, Eliquis, Pradaxa, Risagal, Rivaroksaban SK, Rivarox, Engap, Trombocen, Xanirva, Xarelto, Xerdoxo, Roteas, Roxelana, Rufixalo i Runaplax, sa doplatama koje sada iznose od 183,70 do 1.108,80 dinara, u zavisnosti od preparata.

Za dva leka za lečenje srčane slabosti, Forxiga (dapagliflozin) i Jardiance (empagliflozin), država pokriva 50% cene, pa je sada doplata 2.228 dinara. Prema ranijim cenama, pacijenti su za ove terapije plaćali od 2.500 do 4.500 dinara. Sada je finansijsko opterećenje znatno manje, što omogućava da više novca ostane za druge potrebe.

Šta kažu stručnjaci iz UKC Niš

Direktor UKC Niš, doc. dr Milan Lazarević, istakao je da ova mera ima širi značaj za celo društvo. „Ovo su lekovi koji spašavaju živote. Oni produžavaju život i čine ga kvalitetnijim. Borili smo se da svaki čovek može da dobije adekvatan lek, da za terapiju potroši što manje novca i da mu više ostane za život, porodicu i ono što mu donosi radost, a ne za obavezu“, rekao je Lazarević.

On je naglasio da za pacijente u UKC Niš i građane juga Srbije dostupnost terapije nije samo pitanje cene, već i sigurnosti i dostojanstva. Po njegovim rečima, terapija mora biti dostupna i kod kuće, ne samo tokom hospitalizacije. „Kada čovek dođe u UKC Niš, naša briga ne prestaje kada izađe iz bolnice. Pacijent mora da ima mogućnost da nastavi svoje lečenje i da dobije terapiju koja mu je potrebna. Važno je da niko ne bude prinuđen da bira između leka i drugih osnovnih potreba“, dodao je on.

Ušteda za pacijente i značaj za porodice

Ova mera znači manje strepnje i odricanja za građane Srbije koji svakog meseca zavise od lekova. Zbog pokrivanja većeg dela troškova, pacijenti sada mogu da izdvoje više sredstava za hranu, račune i svakodnevni život. Pored toga, sigurnost da terapija neće biti preskočena zbog cene, doprinosi i kvalitetu života čitave porodice.

Na kraju, iza 3,7 milijardi dinara izdvojenih iz budžeta stoji jasna poruka: kada je čoveku potreban lek, država mora da bude uz njega. Ova podrška ne znači samo niže cene, već i veću sigurnost i kvalitet života za stotine hiljada građana.

Britanski aktivista upozorava na posledice kineskog zakona o državljanstvu i transnacionalne pritiske na dijasporu.

Lut de Pulford, poznati britanski aktivista za ljudska prava i izvršni direktor Međuparlamentarne alijanse za Kinu (IPAC), izneo je zabrinutost zbog politike Kine prema državljanstvu i njenog odnosa prema dijaspori. Prema njegovim rečima, kineski zakon o državljanstvu i prisvajanje dijaspore predstavljaju primer etnonacionalističkog pristupa koji Komunistička partija Kine primenjuje kroz svoje zakonodavstvo. Ova politika ima uticaj na ljude kineskog porekla širom sveta, bez obzira na broj generacija koje žive van Kine ili državljanstvo koje poseduju.

Kineski zakon o državljanstvu i prisvajanje dijaspore

De Pulford ističe da kineski zakon o državljanstvu i prisvajanje dijaspore funkcionišu tako da Peking nastoji da zadrži pravnu i političku nadležnost nad osobama kineskog porekla. On objašnjava da, prema tumačenju kineskih vlasti, čak i potomci kineskih iseljenika koji su rođeni u zemljama poput Velike Britanije, a čije su porodice generacijama integrisane u nova društva, mogu biti tretirani kao subjekti kineske države. U tim slučajevima, Peking često zanemaruje stvarno državljanstvo tih osoba i pokušava da na njih primeni sopstvene zakone.

Štaviše, de Pulford smatra da ovakav pristup pokazuje snažan etnonacionalizam, jer se državljanstvo vezuje za etničku pripadnost, a ne samo za pravno ili mesto rođenja. Na taj način, kineski zakon o državljanstvu i prisvajanje dijaspore omogućavaju kineskoj državi širi uticaj van svojih granica.

Reakcija međunarodne zajednice i posledice

Zabrinjavajuće je što, kako navodi de Pulford, međunarodna zajednica uglavnom ignoriše ove prakse. On upozorava da takvo ponašanje dopušta Pekingu da sprovodi transnacionalni pritisak na ljude kineskog porekla širom sveta. Ova politika, prema njegovim rečima, može predstavljati pretnju suverenitetu drugih država i ljudskim pravima pojedinaca u dijaspori.

Osim toga, de Pulford smatra da bi međunarodne institucije i vlade trebalo da obrate više pažnje na ovu temu. On ističe da je važno razumeti kako kineski zakon o državljanstvu i prisvajanje dijaspore mogu uticati na integraciju kineskih zajednica u drugim državama.

Ipak, međunarodna reakcija na ove izazove do sada je, prema njegovoj oceni, bila ograničena. Kao rezultat toga, Peking nastavlja da primenjuje ovu politiku bez značajnog pritiska ili osude sa strane drugih država.

Važnost praćenja kineske politike prema dijaspori

Kineski zakon o državljanstvu i prisvajanje dijaspore ostaju važno pitanje u odnosima Kine sa svetom. De Pulford smatra da je neophodno da međunarodna javnost prati razvoj događaja i analizira efekte ovakve politike na ljude kineskog porekla širom sveta.

Na taj način, moguće je bolje razumeti izazove sa kojima se suočavaju članovi kineske dijaspore, ali i posledice koje ovakva politika može imati na međunarodne odnose. Konačno, de Pulford poziva na veći angažman međunarodne zajednice po ovom pitanju.

Nova strategija usmerava federalna sredstva i istraživanje ka prioritetima nacionalne bezbednosti, sa posebnim fokusom na tehnološke izazove.

Sjedinjene Američke Države zvanično su predstavile nacionalnu strategiju za nauku i tehnologiju u službi nacionalne bezbednosti, prema poslednjem saopštenju. Ovaj dokument ima za cilj da podrži i sprovede Nacionalnu strategiju bezbednosti za 2025. godinu, postavljajući nove prioritete za budući razvoj i finansiranje.

Smernice i ciljevi nove strategije

Nova nacionalna strategija za nauku i tehnologiju u službi nacionalne bezbednosti pruža detaljna uputstva za usmeravanje federalnih sredstava i istraživačko-razvojnih kapaciteta. Kancelarija za nauku i tehnologiju Bele kuće izradila je ovaj dokument, ispunjavajući zakonsku obavezu predviđenu Zakonom o čipovima i nauci. Takođe, strategija je usklađena sa prioritetima budžeta za istraživanje i razvoj za fiskalnu 2028. godinu. Dokument direktno povezuje naučno-tehnološko vođstvo sa vojnom dominacijom, odbranom domovine i očuvanjem ekonomske stabilnosti.

Geopolitički i tehnološki izazovi pred SAD

Strategija detaljno opisuje složene geopolitičke, tehnološke i strukturne izazove s kojima se Sjedinjene Američke Države suočavaju. Geopolitički pritisci dolaze od stranih protivnika koji intenzivno ulažu u napredne vojne tehnologije. Oni traže asimetrične načine delovanja ispod praga vojnog odgovora i pokušavaju da kontrolišu globalne lance snabdevanja, posebno u segmentu eksploatacije i prerade kritičnih minerala. Pored toga, kontinuirani pokušaji krađe intelektualne svojine i osjetljivih podataka predstavljaju dodatni izazov. Na tehnološkom planu, upotreba novih tehnologija skraćuje vreme donošenja vojnih odluka i ubrzava konvergenciju različitih naučnih oblasti, što stvara neizvesnosti u pogledu razvoja vodećih sektora. Strukturni izazovi uključuju potrebu za smanjenjem regulative i prevazilaženjem zastarelih procedura koje usporavaju domaću industriju, uz očuvanje zaštite osetljivih istraživanja i građanskih sloboda.

Stubovi i realizacija strategije

Kao odgovor na pomenute izazove, nacionalna strategija za nauku i tehnologiju u službi nacionalne bezbednosti definiše četiri osnovna stuba. Prvi stub je usmeravanje tehnološkog nadmetanja prema sopstvenim prednostima. Drugi je izgradnja otpornosti radi smanjenja rizika u kritičnim oblastima. Treći stub predstavlja agilnost koja omogućava brže usvajanje inovacija u odbrambenom sektoru, dok je četvrti stub posvećen zaštiti tehnologije od strane krađe i zloupotrebe. Realizacija ovih ciljeva zahtevaće blisku saradnju federalnih agencija, jačanje stručne radne snage, unapređenje istraživačke infrastrukture, plansko finansiranje projekata i izgradnju partnerstava sa privatnim sektorom, saveznicima i međunarodnim partnerima.

Značaj za nacionalnu bezbednost i tehnološki razvoj

Nacionalna strategija za nauku i tehnologiju u službi nacionalne bezbednosti ukazuje na to da će budući razvoj naučnih i tehnoloških kapaciteta biti usmeren na očuvanje vojnih, ekonomskih i strateških interesa Sjedinjenih Američkih Država. Pored toga, strategija predviđa kontinuirano prilagođavanje federalne politike u skladu sa promenama u globalnom okruženju i potrebama nacionalne bezbednosti.