Građani glasaju na 8.392 biračka mesta, pravo glasa ima više od 6,4 miliona birača

U Srbiji se danas održavaju vanredni parlamentarni izbori, a građani mogu glasati na ukupno 8.392 biračka mesta širom zemlje. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, prema saopštenju Republičke izborne komisije. Biračka mesta su otvorena od 7 do 20 časova, a birači svoje pravo ostvaruju na mestu gde su upisani u birački spisak, uz važeći identifikacioni dokument.

Pravila za glasanje na parlamentarnim izborima

Na biračkom mestu, članovi biračkog odbora proveravaju identitet svakog birača na osnovu lične karte ili pasoša. Iako nije obavezno, preporučuje se da birači ponesu i poziv za glasanje. Ukoliko neko nije dobio poziv ili ne zna svoje biračko mesto, informaciju može proveriti putem sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Birači koji usled nepismenosti, slabovidosti, invaliditeta ili drugog razloga ne mogu samostalno da popune glasački listić, imaju pravo da povedu pomagača. Taj pomagač popunjava listić prema želji birača, kako navode pravila Republičke izborne komisije.

Proces glasanja i zaštita tajnosti

Pri dolasku na biračko mesto, članovi biračkog odbora proveravaju kažiprst desne ruke UV lampom kako bi utvrdili da li je birač već glasao. Nakon toga identitet se potvrđuje na osnovu podataka iz lične karte ili pasoša. Birač se pronalazi u izvodu iz biračkog spiska, a redni broj ispred njegovog imena se zaokružuje. Birač se potom potpisuje, a kažiprst mu se obeležava sprejom.

Glasanje se obavlja lično, iza paravana, kako bi se obezbedila tajnost. Na glasačkom listiću nalazi se spisak svih izbornih lista, a birač zaokružuje redni broj ispred naziva liste za koju želi da glasa. Listić se nakon toga presavija i ubacuje u glasačku kutiju.

Organizacija biračkog mesta i pravila ponašanja

Na biračkom mestu ili neposredno ispred, zabranjeno je isticanje propagandnih materijala i simbola političkih stranaka. Takođe, nije dozvoljeno zadržavanje osoba koje nemaju prava i dužnosti vezane za sprovođenje izbora. Neovlašćeno snimanje, fotografisanje i upotreba mobilnih telefona zabranjeni su na biračkom mestu.

Predstavnici medija mogu izveštavati o toku glasanja samo uz prethodnu najavu lokalnoj izbornoj komisiji ili koordinatoru RIK. Policija i komunalna milicija mogu ući na biračko mesto samo na poziv predsednika biračkog odbora, u slučaju narušavanja reda i mira.

Tehnička organizacija i materijal za izbore

Najkasnije 24 časa pre dana glasanja, biračkom odboru se dostavlja potreban broj glasačkih listića, kontrolni list, glasačka kutija, zbirna izborna lista, obrasci zapisnika i ostali materijal. Birački odbor mora biti prisutan na biračkom mestu sat vremena pre otvaranja i tokom celog dana, kao i do završetka utvrđivanja rezultata.

Članovi biračkog odbora ne smeju dopisivati birače u izvod iz biračkog spiska, čak ni u slučaju da smatraju da je neko izostavljen greškom organa nadležnog za sastavljanje izvoda. Na taj način, pravila vanredni parlamentarni izbori omogućavaju regularnost i transparentnost izbornog procesa.

Meteorolozi najavljuju zahlađenje i prve mrazeve, a sneg u nižim predelima moguć krajem novembra.

Prema najnovijoj prognozi, građane Srbije u novembru očekuje promena vremena. Temperatura pada na nulu i najavljuje se dolazak hladnijeg perioda, dok meteorolozi preciziraju kada bi mogao pasti prvi sneg. Takođe, prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, drugu polovinu naredne sedmice pratiće povećanje oblačnosti i padavine, a dani će biti hladniji.

Danas će u većem delu Srbije biti pretežno sunčano, dok će pre podne u zapadnim, centralnim, jugozapadnim i južnim predelima biti umereno do potpuno oblačno. Tokom noći ka ponedeljku na severozapadu se očekuje prolazno naoblačenje, koje lokalno može doneti slabu i kratkotrajnu kišu. U ponedeljak ujutru i tokom pre podneva, oblačnost će se širiti i na ostale krajeve ka istoku.

Temperatura pada na nulu: kakvo vreme donosi novembar?

Meteorolog Ivan Ristić ističe da će tokom dana biti postepeno razvedravanje, sa smenom oblaka i sunčanim intervalima. Temperature će se kretati od 15 do 20 stepeni, dok se početkom sledeće nedelje očekuje novo naoblačenje uz mogućnost slabe kiše. Slično vreme, bez većih promena, zadržaće se do kraja oktobra.

“U ponedeljak nas čeka novo naoblačenje sa malo kiše, ali slično vreme bez većih promena ostaje do kraja meseca. Na vreme će uticati anticiklon, pa će količina kiše biti manja. Početkom novembra očekuje se prodor hladnog vazduha sa severoistoka Evrope, što znači da će maksimalne novembarske temperature biti između 10 i 15 stepeni. Ako se pojavi visinski ciklon, biće i padavina, sa snegom na planinama, dok će u nižim predelima padati kiša”, prognozira Ivan Ristić.

Jutarnje temperature u novembru biće između 5 i 10 stepeni, dok u pojedinim mestima mogu pasti na vrednosti od nule do 5 stepeni. Takođe, u danima sa više oblaka dnevne temperature neće prelaziti 15 stepeni, dok će u sunčanim danima dostići i 20 stepeni.

RHMZ najavljuje: topao novembar uz mrazeve i padavine

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, novembar će biti topliji od višegodišnjeg proseka, sa srednjom temperaturom vazduha od 6 do 9 stepeni. U nižim predelima maksimalne vrednosti kretaće se od 11 do 14 stepeni, dok će na planinama biti između 5 i 10 stepeni. Minimalne temperature u nižim predelima biće od 2 do 6 stepeni, a na planinama od minus jedan do 2 stepena.

Prognozira se da će broj mraznih dana, sa minimalnom dnevnom temperaturom ispod nule, biti od 4 do 10 u nižim krajevima Srbije, a na planinama može dostići i do 18 dana tokom novembra. Padavine će biti oko višegodišnjeg proseka, sa količinom od 40 do 70 mm u nižim predelima i do 80 mm na planinama. Broj dana sa padavinama očekuje se između 9 i 12 u ravnici, dok će u brdsko-planinskim predelima biti do 17 takvih dana.

Kada se očekuje prvi sneg u Srbiji?

Stručnjaci navode da se prvi sneg u nižim predelima, kao i u Beogradu, može očekivati u trećoj dekadi novembra, između 24. i 26. dana meseca. Iako se najavljuje topao novembar, prodor hladnog vazduha i povećanje oblačnosti krajem meseca mogu doneti prve snežne padavine.

Zbog toga se preporučuje građanima da na vreme obrate pažnju na prognoze i spremno dočekaju promenu vremena. Takođe, vozači bi u ovom periodu trebalo da prilagode vožnju uslovima na putevima, jer su moguće niske temperature i pojava mraza tokom jutra i noći.

Na kraju, iako će novembar biti topliji od proseka, prema najavama meteorologa, temperatura pada na nulu, a prvi sneg očekuje se krajem meseca.

Telo vernika tokom bogosluženja šalje poruku, a nesvesne navike poput prekrštenih nogu i oslanjanja na freske mogu pokazati nepoštovanje pravila u hramu.

Duga liturgijska stajanja u crkvi često predstavljaju izazov za mnoge vernike i posetioce. U hramovima širom zemlje, sve češće se mogu videti osobe koje, usled umora, zauzimaju položaj sa prekrštenim nogama ili se oslanjaju na freske i zidove. Iako na prvi pogled deluje bezazleno, ovakvo ponašanje može pokazati nepoznavanje crkvenog reda i bontona.

Stručnjaci za pravoslavnu liturgijsku praksu ističu da su prekrštene noge i naslanjanje na freske nesvesni gestovi koji proizilaze iz fizičkog zamora. Međutim, takve navike često se tumače kao znak nestrpljenja i nepoštovanja svetog prostora. Prema njihovim rečima, većina vernika dolazi bez prethodnog iskustva sa trajanjem i dinamikom bogosluženja, pa je važno osvestiti značaj pravilnog držanja tela tokom liturgije.

Zašto je važno poštovati pravila u crkvi?

Telo vernika tokom liturgije ne odražava samo fizičku izdržljivost, već i unutrašnji stav prema svetom prostoru. Stručnjaci navode da je poželjno stajati uspravno, sa rukama opuštenim uz telo ili blago sklopljenim. Ovakav stav simbolizuje budnost i poštovanje, dok prekrštene noge ukazuju na preveliku opuštenost koja nije primerena za crkvu.

Pored toga, naslanjanje na freske i zidove može imati ozbiljne posledice po očuvanje umetničkog i istorijskog nasleđa. U starim manastirima i crkvama freske predstavljaju neprocenjivu vrednost, pa svako dodatno oštećenje može biti nenadoknadivo. Zbog toga crkvena zajednica poziva vernike na obazrivost i uvažavanje pravila ponašanja.

Kako izbeći najčešće greške u hramu

Ako tokom liturgije nastupi zamor, stručnjaci savetuju da je bolje sesti na stolicu ili stasidiju, nego naslanjati se na oslikane zidove. Takođe, važno je izbegavati prekrštanje nogu, jer crkveni red to smatra neprimerenim za sveti prostor. Poštovanje pravila u crkvi ne samo da čuva umetničku baštinu, već i doprinosi duhovnom doživljaju bogosluženja.

Crkvena zajednica podseća da su hramovi mesta gde se uči i duhovno raste. Zbog toga je važno imati razumevanja za one koji tek upoznaju pravila, ali i podsećati ih na značaj pravilnog ponašanja. Na taj način se gradi zajedništvo i čuva poštovanje prema prostoru koji ima poseban značaj u životu svakog vernika.