Prema istraživanju, sve veći troškovi života i zdravstva utiču na planove odlaska u penziju, potvrđuju relevantne analize

Prema novom istraživanju, zaposleni u Sjedinjenim Američkim Državama procenjuju da će se povući iz radnog odnosa u proseku četiri godine kasnije nego što bi želeli. Ovakve promene u planovima za penzionisanje povezane su sa rastućim životnim troškovima i zdravstvenim izdacima, navodi se u analizi koju su sproveli stručnjaci iz oblasti ekonomije.

Istraživanje je obuhvatilo više od 2.000 zaposlenih na puno radno vreme u srednjim i velikim američkim kompanijama. Prema dobijenim rezultatima, gotovo polovina učesnika navela je visoke troškove života kao glavni razlog zbog kojeg očekuju da će kasnije otići u penziju. Takođe, samo jedna petina ispitanika izjavila je da bi želela da nastavi da radi iz zadovoljstva, dok većina navodi finansijske razloge kao ključne za produženje radnog veka.

U izveštaju se navodi i da su kratkoročne finansijske potrebe uticale na veliki broj zaposlenih da koriste sredstva iz svojih penzionih fondova. Oko jedne trećine ispitanih potvrdilo je da su tokom prošle godine uzeli kredit ili izvršili vanredno povlačenje novca iz svojih 401(k) štednih planova, kako bi sanirali hitne finansijske potrebe. Prema procenama stručnjaka, ovakve odluke mogu dovesti do dodatnog odlaganja odlaska u penziju, usled smanjenja raspoloživih sredstava za starosnu dob.

Komentarišući rezultate, predstavnik istraživačke grupe istakao je da su finansijski pritisci naveli mnoge radnike da žrtvuju dugoročne ciljeve zarad trenutnih potreba. Dodaje se da je kod mlađih generacija, posebno među zaposlenima rođenim između 1997. i 2012. godine, primećen veći stepen pesimizma u pogledu mogućnosti ranijeg penzionisanja. Ova grupa očekuje da će otići u penziju u proseku 5,2 godine kasnije nego što bi želela, dok radnici starije generacije navode da će svoj radni vek produžiti za oko 3,9 godina.

Analitičari smatraju da ovakvi rezultati odražavaju šire ekonomske izazove sa kojima se suočavaju američki radnici, uključujući nestabilnost tržišta i rastuće cene osnovnih potrepština. Prema navodima izveštaja, sve veći broj ljudi oslanja se na povlačenje sredstava iz penzionih fondova kao rešenje za hitne situacije, što može imati dugoročne posledice na stabilnost penzionih sistema i lične finansijske sigurnosti.

Očekuje se da će se tendencija kasnijeg odlaska u penziju nastaviti ukoliko se ekonomski uslovi ne promene, dok stručnjaci preporučuju dodatnu edukaciju i podršku radnicima u planiranju finansijske budućnosti.

Zvanično potvrđena dvonedeljna obustava sukoba, značajan rast berzanskih indeksa i pad cena nafte prema podacima sa tržišta

Finansijska tržišta zabeležila su nagle pomake nakon najave dvonedeljnog primirja u Iranu, saopšteno je u sredu. Prema izveštajima sa tržišta, najava prekida vatre izazvala je rast indeksa na berzama i veliki pad cena nafte, dok su investitori procenjivali mogućnost smanjenja rizika od dugotrajnijeg poremećaja u energetskom sektoru.

Na američkom tržištu, terminski ugovori za Dow Jones Industrial Average porasli su za 1.267 poena, odnosno 2,7 odsto, u ranim jutarnjim satima. Istovremeno, S&P 500 i Nasdaq Composite futures zabeležili su porast od 2,8, odnosno 3,5 odsto. Prema navodima finansijskih stručnjaka, tržišta su bila u defanzivnom položaju zbog neizvesnosti koja je prethodnih pet nedelja pratila sukob u Iranu i potencijalne posledice po globalno snabdevanje energentima.

Cene nafte su značajno pale. Američki referentni indeks, West Texas Intermediate, smanjen je za 17,9 odsto, dok je međunarodni Brent zabeležio pad od 16,3 odsto, prema podacima sa tržišta. U trenutku izveštavanja, cene su iznosile 92,76 i 91,53 dolara po barelu za ova dva indeksa. Iako su cene i dalje iznad nivoa pre izbijanja sukoba, analitičari napominju da kretanje zavisi od daljeg razvoja situacije u regionu.

Prema navodima servisa za nadzor pomorskog saobraćaja, jutro nakon objave o primirju zabeleženi su prvi znaci kretanja brodova kroz moreuz Hormuz, što se smatra ključnim za stabilnost globalnog snabdevanja naftom. Predsednik SAD je prethodne večeri najavio da je njegova administracija primila deset tačaka predloga iz Irana, ocenjujući ga kao osnovu za dalji dijalog. Iranska strana je takođe potvrdila postizanje dogovora i istakla da podrazumeva nastavak iranske kontrole nad moreuzom Hormuz.

Investitori su prethodno očekivali da bi moreuz mogao ostati zatvoren barem do sredine aprila, što bi prema procenama ekonomista moglo dodatno uticati na rast cena goriva. Za sada, prema aktuelnim informacijama, privremena stabilizacija tržišta vezuje se direktno za najavu obustave sukoba i početak diplomatskih aktivnosti između zaraćenih strana.

Nastavak dijaloga i poštovanje primirja u narednim danima biće odlučujući za dalji tok na tržištima i energetskom sektoru. Zvaničnici obe strane potvrdili su spremnost na nastavak pregovora, dok međunarodni posmatrači prate situaciju i kretanje roba kroz strateški važne pomorske pravce.

Zvaničnici saopštili da je postignut privremeni sporazum, prvi brodovi prošli kroz moreuz, izraelska i iranska strana komentarisale situaciju

Privremeni prekid vatre na Bliskom istoku dogovoren je na period od dve nedelje, saopštili su zvanični izvori. Sporazum podrazumeva obustavu napada i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, strateškog plovnog puta, pod kontrolom iranske vojske. Prvi brodovi, grčki teretni brod NJ Earth i liberijski Daytona Beach, prošli su kroz moreuz jutros, nakon što je Iran odobrio plovidbu.

Prema izjavama zvaničnika, predsednik Sjedinjenih Američkih Država odlučio je da odloži najavljene napade na iranske ciljeve, pod uslovom da Iran prihvati prekid vatre i omogući ponovno otvaranje moreuza. Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana saopštio je da je sporazum prihvaćen uslovno, uz zahtev da napadi na Iran budu zaustavljeni tokom trajanja primirja.

Izrael je pozdravio dogovor, ali je istakao da Liban nije uključen u ovaj sporazum. Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Irana izjavio je da će prolaz kroz Ormuski moreuz biti omogućen naredne dve nedelje, pod nadzorom iranskih oružanih snaga.

U Libanu, militantna grupa Hezbolah saopštila je da je na pragu “istorijske pobede” i pozvala civile da ne žure sa povratkom u jug zemlje, dok se ne objavi zvanično primirje. Lideri Hezbolaha naglasili su važnost strpljenja u ovom periodu.

Predsednik Turske izjavio je da pozdravlja proglašenje primirja i apelovao na potpunu primenu sporazuma na terenu. On je upozorio na mogućnost sabotaže i naglasio da Turska podržava napore za trajni mir u regionu.

Uprkos otvaranju moreuza, prema informacijama iz brodarskih kompanija, više od 800 tankera i dalje se nalazi u Persijskom zalivu, dok brodovlasnici čekaju dalje instrukcije i procenjuju bezbednosnu situaciju na osnovu uslova primirja. Kompanije su navele da je potrebno vreme da se obezbedi potpuna sigurnost za komercijalnu plovidbu u ovom delu sveta.

“Primirje je omogućilo prvi korak ka normalizaciji plovidbe, ali se situacija i dalje pažljivo prati”, saopšteno je iz brodarskih izvora.