Nakon detinjstva bez roditeljske ljubavi, Amir iz Tuzle danas gradi srećan dom za svoju porodicu

Amir Šečić iz Tuzle odrastao je bez roditelja – majka ga je ostavila samo tri dana nakon rođenja, a oca nikada nije upoznao. Svoje detinjstvo proveo je u domu za nezbrinutu decu, gde su mu toplina doma i roditeljski zagrljaj bili nepoznati. Kako sam priznaje, ‘Uvek mi je falila ljubav i sigurnost koju bi trebalo roditelji da pruže’.

Godinama je pokušavao da sazna više o svom poreklu i da razume zašto ga je majka napustila. Iako su povremeno pokušavali da razgovaraju o prošlosti, to nije donosilo olakšanje – ‘Pokušavali smo da spojimo naše priče o prošlosti, ali nikada nismo uspeli. Ili bi ona odustala, ili ja. Tako smo ostali svako sa svojom istinom’, priča Amir.

Najbolniji trenutak bio mu je susret sa majkom na njegov 18. rođendan, kada je želeo da proveri da li zna kad mu je rođendan. Majka mu je tada rekla da je to za nju običan dan i da ne zna razlog njegovog dolaska. ‘To me je slomilo. Tada sam odlučio da više neću pokušavati’, priseća se.

Nakon što je sa 15 godina napustio dom, život je postao još teži. Sa samo 17 godina odlazi u Nemačku u potrazi za poslom i boljom budućnošću. Suočavajući se sa izazovima, Amir je utehu pronašao u pisanju i objavio knjigu o svom detinjstvu, želeći da inspiriše mlade ljude i podseti ih koliko je porodica važna.

Danas je Amir suprug i otac dve devojčice. Porodica mu je najveća vrednost, a trudi se da pruži supruzi i ćerkama svu ljubav koju je sam želeo kao dete. ‘Moja osveta nije bila mržnja, već snaga da budem bolji roditelj svojoj deci’, ističe Amir. Njegova priča pokazuje da rane iz detinjstva mogu ostati, ali i postati podsticaj za stvaranje srećnog i toplog doma.

Sukob i nepoverenje u porodici kulminirali su otkrivanjem šokantnih činjenica neposredno pred zakazano venčanje

Priča iz Srbije o jednoj porodici dobila je neočekivan preokret kada je sin Majk, tokom završne godine studija, obavestio majku da će postati otac sa svojom devojkom Šelmit. Majka je iz brige predložila DNK test, želeći da bude sigurna da njen sin preuzima odgovornost za svoje dete. Ovaj potez je izazvao prve trzavice sa Šelmit, koja je ovakav zahtev doživela kao znak nepoverenja i bila povređena. Kada su rezultati DNK testa potvrdili da je Majk otac deteta, on je odlučio da podrži Šelmit i ozvaniči njihovu vezu. Međutim, odnos između njegove majke i buduće snaje ostao je napet i hladan, pa se Majkova majka povukla kako bi izbegla dalje sukobe.

Stvari su se dodatno zakomplikovale kada su se Majk i Šelmit odlučili na veridbu. Prema rečima Majkove majke, Šelmit je tada počela negativno da govori o njoj u okolini, što je dovelo do toga da se i deo porodice okrene protiv nje. Kulminacija je nastupila kada je Majk zahtevao od majke izvinjenje Šelmit, uz ultimatum da u suprotnom neće moći da prisustvuje venčanju. “To je bio jedan od najtežih trenutaka za mene. Nisam želela da priznam nešto što nisam uradila,” izjavila je Majkova majka. Ostala je pri svom stavu, zbog čega joj je poziv na venčanje povučen.

Dve nedelje pre venčanja situacija se drastično promenila. Šelmitina majka Dženifer je hitno pozvala Majkovu majku i otvoreno saopštila: “Moramo da otkažemo venčanje. Saznala sam da je Šelmit sve vreme lagala.” U iskrenom razgovoru ispostavilo se da je DNK test organizovao Šelmitin otac, a postoji sumnja da su rezultati bili falsifikovani. Otkriveno je i da je Šelmit tada bila u vezi sa više muškaraca, dok biološki otac deteta nije mogao da pruži finansijsku podršku. Zbog toga je, prema rečima Majkove majke, Šelmit odlučila da svoju budućnost veže za Majka i njegovu porodicu.

Kada je istina izašla na videlo, venčanje je otkazano, a Šelmit se preselila kod svog oca. Iako je za Majka ovaj period bio izuzetno težak, uz podršku porodice uspeo je da prebrodi krizu i započne novi život. Zanimljivo je da su se upravo tada Majkova majka i Dženifer zbližile, shvativši da su zajedno prošle kroz složenu porodičnu situaciju.

Popadija Danijela Jeremić već tri godine volontira u crkvenoj kuhinji, pružajući podršku i toplinu onima kojima je najpotrebnija

Danijela Jeremić, popadija iz sela Sibnica kod Sopota, već tri godine nesebično volontira u crkvenoj kuhinji Verskog dobrotvornog starateljstva u Beogradu, gde svakog četvrtka, a sve češće i drugim danima, ustaje u pet sati ujutru kako bi stigla do Francuske ulice i pripremila obrok za beskućnike i socijalno ugrožene porodice. Njena želja da pomaže drugima javila se još u detinjstvu, a danas je ostvaruje kroz kuvanje i volonterski rad.

Danijelin dan u kuhinji počinje paljenjem kandila i kratkom molitvom, nakon čega sa ostatkom tima priprema jela za one koji su ostali bez doma ili žive u izuzetno teškim uslovima. “Zahvalna sam što mogu da pomognem. Nije mi teško da ustanem rano, jer znam da mnogima taj obrok znači mnogo više od hrane”, ističe Danijela.

U ovu misiju uključila se sasvim slučajno, kada je, pripremajući posnu sarmu za crkvenu slavu, upoznala jednog od volontera koji joj je predložio da se priključi kuhinji. “Moj suprug je sveštenik, ali nisam od njega saznala za ovu kuhinju. Sada sam ovde već tri godine i ne planiram da prestanem”, kaže ona.

Iako je svakodnevno suočena sa životnim pričama ljudi kojima pomaže, Danijela naglašava da joj je najvažnije da korisnicima pruži podršku i saosećanje. “Prvih meseci bilo mi je teško, ali naučila sam da nije sramota zatražiti pomoć. Važno je da znaju da uvek ima neko ko brine o njima”, objašnjava ona.

Njen primer inspiriše i druge, poput Marka Olimpića iz Beograda, koji je kroz volontiranje u kuhinji pronašao nove prijatelje i životnu snagu. On ističe da su korisnici kuhinje često ljudi koji su se iznenada našli u teškim životnim okolnostima, ali da mnogi od njih ne gube veru i dostojanstvo.

Danijela poziva sve koji žele i mogu da pomognu, bilo volontiranjem ili donacijama, da se priključe radu crkvene kuhinje. “Svako može dati doprinos, bilo volontiranjem ili donacijom. Najvažnije je da se ljubav i vera pretvore u konkretna dela”, poručuje ona.