Više od 55% vrednosti tržišta činiće AI i HPC sektor, a rast kapaciteta za napredne čipove iznosiće 70% godišnje

Tajvanska kompanija TSMC, najveći svetski ugovorni proizvođač čipova, objavila je da očekuje da će globalno tržište poluprovodnika premašiti 1.500 milijardi dolara do 2030. godine, što je povećanje u odnosu na prethodnu procenu od 1.000 milijardi dolara. Ova prognoza predstavljena je u materijalima za tehnološki simpozijum koji kompanija organizuje.

Sektor veštačke inteligencije i računarstva visokih performansi činiće 55 procenata ukupne vrednosti tržišta od 1.500 milijardi dolara, dok će pametni telefoni imati udeo od 20 procenata, a automobilska industrija 10 procenata, navodi se u prognozi TSMC-a.

Kompanija je saopštila da je kapacitete u 2025. i 2026. godini širila ubrzanim tempom, a tokom ove godine planira izgradnju devet faza fabrika poluprovodničkih pločica i postrojenja za napredno sklapanje čipova. TSMC predviđa značajan rast kapaciteta za proizvodnju najnaprednijih 2-nanometarskih čipova i A16 čipova nove generacije, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 70 procenata u periodu od 2026. do 2028. godine.

Prosečna godišnja stopa rasta kapaciteta za napredno sklapanje čipova CoWoS biće viša od 80 procenata u periodu od 2022. do 2027. godine, prema procenama kompanije. Tehnologija CoWoS je ključna za čipove koji se koriste u veštačkoj inteligenciji, uključujući i proizvode koje je dizajnirala Nvidia.

Prema predviđanjima, potražnja za procesorima za veštačku inteligenciju veličine pločice porašće 11 puta u periodu od 2022. do 2026. godine. TSMC, osim pogona na Tajvanu, ima fabrike i širom sveta: dve fabrike u saveznoj državi Arizona (SAD), jednu u Japanu za čipove od 22 i 28 nanometara, a gradi i drugu fabriku za napredne 3-nanometarske čipove. U Nemačkoj je u toku izgradnja fabrike koja će proizvoditi čipove od 22, 28, 16 i 11 nanometara.

“Snažna globalna potražnja za naprednim čipovima podstiče ubrzano širenje naših kapaciteta i tehnoloških inovacija”, navodi se u prezentaciji kompanije.

Prihodi kompanije u trećem kvartalu iznose 15,84 milijarde dolara, akcije skočile više od 16 odsto

Američka tehnološka kompanija Cisco Systems najavila je ukidanje skoro 4.000 radnih mesta u okviru restrukturiranja poslovanja i usmeravanja investicija prema veštačkoj inteligenciji. Kompanija je saopštila da je tokom tekuće fiskalne godine primila narudžbine za AI infrastrukturu u iznosu od 5,3 milijarde dolara (oko 4,5 milijardi evra), a da su očekivanja za celu godinu povećana na devet milijardi dolara (oko 7,7 milijardi evra), u poređenju sa prethodnom procenom od pet milijardi dolara.

Prihodi Cisco Systems u trećem kvartalu dostigli su 15,84 milijarde dolara (oko 13,5 milijardi evra), što je iznad očekivanja analitičara. Kompanija sada procenjuje da će prihod u fiskalnoj 2026. godini biti između 62,8 i 63 milijarde dolara (oko 53,6 do 53,8 milijardi evra).

Kako je navedeno, kompanija beleži snažnu tražnju velikih klaud kompanija za AI rešenjima, što je uticalo na rast narudžbina i pozitivne prognoze za dalji razvoj ovog segmenta.

Izvršni direktor kompanije, Čak Robins, izjavio je: “Kompanija povećava ulaganja u razvoj čipova, optičkih tehnologija, sajber bezbednosti i primenu veštačke inteligencije.”

Akcije Cisco Systems porasle su više od 16 odsto nakon objave poslovnih rezultata, što ukazuje na pozitivnu reakciju investitora usled rasta prihoda i povećanih prognoza za AI sektor.

Program „Jačanje porodice” dostupan svim porodicama u krizi, uključuje stručnu pomoć i edukaciju roditelja

Humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija sprovodi besplatan program „Jačanje porodice” namenjen svim porodicama koje se suočavaju sa krizom, saopšteno je 14. maja 2026. godine. Program uključuje stručnu i praktičnu podršku roditeljima i deci, a kroz rad sa porodicama iz osetljivih društvenih grupa istaknuto je da promene najčešće nastaju kada roditelji dobiju priliku da otvoreno razgovaraju bez straha od osude.

Prema rečima Biljane Zorić Dimić, direktorke SOS Dečijeg sela u Kraljevu, roditelji danas balansiraju između postavljanja granica i pružanja podrške u uslovima ekonomske neizvesnosti i stalne izloženosti digitalnim sadržajima. „Kada dete ne želi da posluša roditelja, važno je imati u vidu da nepoštovanje pravila nije znak da je dete loše, neposlušno ili nevaspitano, već poruka da se dete bori sa emocijama ili da se iza određenog ponašanja krije neka nezadovoljena potreba”, izjavila je Zorić Dimić. Ona ističe da jasno postavljanje granica i doslednost roditelja pružaju deci osećaj sigurnosti, dok cilj vaspitanja ostaje razvoj odgovornosti, a ne poslušnost iz straha od kazne.

Irena Kostadinović, koordinatorka Programa „Jačanje porodice”, navodi da su iscrpljenost, češći konflikti, povlačenje ili beznađe, kao i promene u ponašanju dece, najčešći znaci da je porodici potrebna podrška. „Rečenicu ‘Ne znam više šta da radim’ najčešće čujemo kada se stres i obaveze nagomilaju, a roditelji izgube osećaj kontrole”, istakla je Kostadinović. Kroz program SOS Dečija sela Srbija porodicama se pomaže da vrate rutinu, sigurnost i stabilnu komunikaciju.

Program „Jačanje porodice” je otvoren za sve porodice koje su prepoznale potrebu za dodatnom podrškom, a stručnjaci SOS Dečija sela Srbija savetuju roditeljima da brigu o detetu započnu brigom o sebi, uz učenje iz novih iskustava i spremnost da potraže pomoć kada je to potrebno.