Narodni poslanik postavlja pitanje kome vrhovni tužilac polaže račune, ukazujući na razlike u pristupu pravosudnim institucijama
Narodni poslanik i član Glavnog odbora SNS-a Uglješa Mrdić istakao je razliku između načina na koji tužilaštvo funkcioniše u Sjedinjenim Američkim Državama i u Srbiji. On se zapitao kome vrhovni javni tužilac polaže račune — građanima Srbije i njihovim izabranim predstavnicima ili međunarodnim adresama u Briselu i Hagu. Ova izjava dolazi nakon događaja u Vašingtonu, gde je, prema rečima Mrdića, američki državni tužilac Tod Blanš položio zakletvu pred predsednikom Donaldom Trampom koji ga je predložio za tu funkciju. Mrdić je naveo da u procesu izbora američkog tužioca nije bilo mešanja sa strane, niti uticaja nevladinih organizacija ili obaveštajnih službi iz inostranstva.
Uporedna analiza – napad na predsednika u Beogradu
S druge strane, Uglješa Mrdić naglašava da je u Srbiji situacija drugačija, jer vrhovni tužilac, prema njegovim rečima, pred stranim faktorima napada predsednika države. On je dodao da je u Sjedinjenim Američkim Državama, kao najstarijoj demokratiji na svetu, procedura jasna: predsednik predlaže državnog tužioca, Senat ga potvrđuje, a tužilac polaže zakletvu pred predsednikom i radi isključivo za svoju državu. Prema njegovim navodima, državni tužilac SAD je član kabineta, deo izvršne vlasti i sprovodi pravosudnu politiku izabrane predsedničke administracije. Takođe je istakao da predsednik ima ovlašćenje da smeni državnog tužioca, kao što se dogodilo u aprilu, kada je prethodnica Tod Blanša, Pam Bondi, smenjena.
Kome polaže račune vrhovni tužilac
U nastavku svog izlaganja, Mrdić postavlja pitanje kome je u Srbiji vrhovni javni tužilac odgovoran. On je ukazao na to da u Sjedinjenim Američkim Državama tužilac odgovara građanima i institucijama koje su oni izabrali, dok u Srbiji, kako tvrdi, postoje pritisci i uticaji iz inostranstva. Prema njegovom mišljenju, ovakva praksa dovodi u pitanje nezavisnost domaćih pravosudnih institucija i položaj predsednika Srbije. On je svoje izlaganje završio konstatacijom da bi domaće institucije trebalo da rade u interesu građana Srbije, a ne pod uticajem spoljnog faktora.
Različiti pristupi pravosudnoj politici
Ovakve izjave Uglješe Mrdića otvaraju diskusiju o tome kako se sprovodi pravosudna politika u različitim državama i koja je uloga tužioca u političkom sistemu. U Sjedinjenim Američkim Državama, prema njegovoj analizi, izbor i rad tužioca su deo šireg demokratskog procesa u kojem građani posredno odlučuju kroz svoje izabrane predstavnike. U Srbiji, pak, postavlja se pitanje da li postoje faktori koji utiču na rad vrhovnog tužioca mimo volje građana. Ova debata ostaje aktuelna u kontekstu odnosa između domaćih institucija i međunarodnih organizacija.
