Novi vanredni izbori biće održani u roku od 45 dana nakon što poslanici nisu uspeli da izaberu predsednika u ustavnom roku, produbljujući političku krizu na Kosovu.
Skupština privremenih institucija u Prištini raspuštena je nakon što poslanici nisu uspeli da izaberu predsednika u predviđenom roku, potvrdila je predsednica parlamenta Aljbulena Hadžiju u ponoć, pozivajući se na odluku ustavnog suda. Prema ustavu privremenih institucija, novi izbori moraju biti zakazani u roku od 45 dana od dana raspuštanja parlamenta.
Sednici su prisustvovali samo poslanici pokreta Samoopredeljenje, dok su poslanici opozicionih stranaka bojkotovali glasanje, što je onemogućilo postizanje kvoruma od 80 poslanika potrebnih za izbor predsednika. Tokom dva dana, Skupština je četiri puta pokušavala da sprovede glasanje, ali ni u jednom pokušaju nije bilo dovoljno prisutnih poslanika, čime je proceduralni rok istekao.
Predsednica parlamenta Aljbulena Hadžiju izjavila je na kraju sednice da je, prema odluci ustavnog suda, ovo kraj procesa izbora predsednika i da sledi raspuštanje saziva. “Ovo je kraj ovog parlamentarnog saziva. Izbori će biti zakazani u skladu sa ustavnim rokovima”, navela je Hadžiju u obraćanju prisutnima.
Opozicione stranke, uključujući Demokratski savez Kosova (DSK), Demokratsku partiju Kosova (DPK) i Alijansu za budućnost Kosova (ABK), odbile su da učestvuju u glasanju, optužujući Samoopredeljenje i lidera te stranke Aljbina Kurtija za kršenje ustava. Predsednik DSK Ljumir Abdidžiku ocenio je pokušaje Samoopredeljenja da započnu proceduru bez kvoruma kao pravnu igru. “Ovo nije dijalog, već pokušaj da se obezbedi kvorum na neustavan način”, izjavio je Abdidžiku u pisanoj izjavi medijima.
Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja, saopštio je tokom dana da je opozicija odgovorna za izostanak izbora predsednika, navodeći da su svi predlozi Samoopredeljenja odbijeni. On je pozvao DSK da dostavi 15 potpisa za kandidata, uz obećanje da će Samoopredeljenje obezbediti ostatak. “Zatražio sam od DSK da iznese svog kandidata. Spremni smo na kompromis, ali saradnja nije ostvarena”, rekao je Kurti na konferenciji za medije.
Prema ustavu privremenih institucija, za izbor predsednika u prva dva kruga potrebna je dvotrećinska većina (80 od 120 poslanika), dok je u trećem krugu dovoljna prosta većina (61 glas). U trenutnom sazivu, Samoopredeljenje ima 57 mandata, DPK 22, DSK 15, ABK 6, a 20 mandata pripada predstavnicima nevećinskih zajednica, od čega je 10 rezervisano za Srbe.
Naredni vanredni izbori biće treći izbori za skupštinu privremenih institucija u poslednjih 16 meseci, nakon što su u februaru 2025. održani redovni, a u decembru iste godine vanredni izbori zbog neuspeha u formiranju vlade. Ukupno, ovo će biti peti izbori na Kosovu i Metohiji u istom periodu kada se računaju i lokalni izbori.
Politički analitičari ocenjuju da česta ponavljanja izbora i neuspeh u postizanju političkog konsenzusa produbljuju institucionalnu krizu i mogu negativno uticati na stabilnost i funkcionisanje privremenih institucija u Prištini. Očekuje se da će predstojeći izbori biti održani do sredine juna, u skladu sa ustavnim rokovima.
