Tokom posete Pekingu, Vučić razgovarao o inovacijama u transportu i energetici, sa posebnim fokusom na EXPO 2027

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 26. maja 2024. godine u Pekingu da Srbija planira da bude među prvim državama u Evropi koje će uvesti leteće automobile, u saradnji sa kineskim partnerima. Ova inovacija trebalo bi da bude predstavljena tokom EXPO 2027 u Beogradu. Vučić je istakao da je cilj da Srbija ide u korak sa najnaprednijim tehnologijama i da građanima pokaže da ono što je do sada izgledalo kao budućnost, može postati realnost.

Tokom zvanične posete Kini, Vučić je razgovarao sa predstavnicima kompanije ARIDGE o primeni napredne tehnologije letećih automobila. Predsednik je naveo da će se nastaviti razgovori sa kompanijama koje donose znanje i razvoj u Srbiju. U okviru posete, obišao je i fabriku električnih vozila kompanije Šaomi, gde je upoznat sa najnovijim dostignućima u toj oblasti.

Vučić se sastao i sa nekadašnjom ambasadorkom Kine u Srbiji Čen Bo, sadašnjom predsednicom Kineskog instituta za međunarodne studije. Pored inovacija u transportu, razgovarano je i o razvoju nuklearne energije, posebno primeni malih modularnih reaktora. O mogućnostima saradnje u ovoj oblasti razgovarano je sa delegacijom kompanije China National Nuclear Corporation (CNNC).

“Posebnu pažnju posvetili smo razmeni znanja i iskustava, savremenim tehnologijama i mogućnostima primene malih modularnih reaktora, koji predstavljaju budućnost bezbedne i održive energetike”, izjavio je Vučić.

Tokom posete, održani su i sastanci sa predstavnicima kompanije HBIS i finansijskog giganta Bank of China, gde je razgovarano o dosadašnjim projektima i budućim investicijama u Srbiji. Vučić je naglasio značaj ovih razgovora za ubrzani ekonomski razvoj i nove investicione planove države.

Aleksandar Vučić izrazio je saučešće porodici i saradnicima Dragoljuba Mićunovića, ističući njegov doprinos političkoj misli Srbije nakon vesti o njegovoj smrti u 96. godini u Beogradu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas izraze saučešća porodici, prijateljima i saradnicima Dragoljuba Mićunovića, univerzitetskog profesora, filozofa i jednog od osnivača Demokratske stranke, koji je preminuo u Beogradu u 96. godini. U zvaničnom saopštenju iz Kabineta predsednika, Vučić je naglasio da je Mićunovićev doprinos razvoju političke misli i javne debate u Srbiji ostao nesporan i prepoznatljiv, bez obzira na društveno-političke promene kroz koje je zemlja prolazila.

„Upućujem izraze saučešća njegovoj porodici, prijateljima, saradnicima i svima koji su ga poštovali. Neka počiva u miru“, naveo je predsednik Vučić u poruci saučešća. Kako je saopšteno, predsednik je posebno istakao doslednost i intelektualnu ozbiljnost Dragoljuba Mićunovića kao deo nasleđa koje prevazilazi dnevnu politiku i ostaje značajno za društveni razvoj Srbije.

Dragoljub Mićunović bio je istaknuti srpski političar, filozof i profesor, poznat po svom angažmanu u razvoju višestranačja i demokratskih procesa u Srbiji. Kao prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke, bio je prepoznat kao jedna od ključnih ličnosti političke scene tokom višedecenijske karijere. Njegova uloga u promovisanju dijaloga i javne debate, kao i doprinos akademskoj zajednici, ostavili su trajan pečat u savremenoj istoriji Srbije.

Reagovanja na vest o njegovoj smrti stigla su i iz drugih političkih i javnih krugova, gde se ističe Mićunovićeva posvećenost principima demokratije i tolerancije. Prema mišljenju analitičara, Mićunović je bio jedan od retkih intelektualaca koji su dosledno zagovarali slobodu mišljenja i političku kulturu u teškim društvenim okolnostima.

Očekuje se da će komemoracija i sahrana Dragoljuba Mićunovića biti organizovane u Beogradu, uz prisustvo predstavnika državnih institucija, akademske zajednice i građana. Detalji o datumu i mestu biće objavljeni naknadno.

Dragoljub Mićunović rođen je 1926. godine i tokom svoje bogate karijere ostavio je značajan trag u politici, obrazovanju i javnom životu Srbije.

Filozof i političar Dragoljub Mićunović (1928–2024) proveo je 20 meseci na Golom otoku zbog političkih čistki nakon rezolucije Informbiroa, što je kasnije opisao u svojoj autobiografiji.

Dragoljub Mićunović, istaknuti filozof, univerzitetski profesor i prvi predsednik Demokratske stranke, preminuo je u Beogradu u 96. godini, ostavivši dubok trag u savremenoj istoriji Srbije. Njegovo životno iskustvo, naročito period proveden na Golom otoku, ostalo je zabeleženo kao svedočanstvo o političkim previranjima i represiji u Jugoslaviji nakon raskida sa Sovjetskim Savezom 1948. godine.

U svojim memoarima, Mićunović je opisao kako je kao mladi gimnazijalac učestvovao u omladinskim radnim akcijama u Beogradu, kada je došlo do izbijanja sukoba između Jugoslavije i Informbiroa. U atmosferi sumnjičenja i političkih čistki, postavljanje pitanja ili izražavanje sumnje u zvaničnu politiku moglo je dovesti do teških posledica. Mićunović je naveo da su nakon što je javno kritikovao Staljina, a istovremeno čuo da državni vrh, uključujući Josipa Broza Tita, zvanično podržava sovjetskog lidera, on i članovi njegove porodice postali meta represije.

“Saznao sam da su mog brata uhapsili zato što je na sastanku postavio pitanje o našem odnosu prema Bukureštu. Njegova supruga je izbačena iz partije i ostala bez posla, iako je imala malo dete. Zbog druženja sa njima i ja sam isključen iz partije”, pisao je Mićunović. Nakon što je pokušao da interveniše pismom partijskim funkcionerima, ubrzo je uhapšen i proveo više od godinu i po dana u zatvorima i logoru na Golom otoku.

Tokom 20 meseci, od čega 150 dana u samici, Mićunović je iskusio težak zatvorski režim. Prema njegovim rečima, na Golom otoku su boravili mnogi osuđeni administrativnim putem, često bez sudskog procesa, a presude su se donosile na osnovu političkih procena i sumnji. “Na svim rešenjima je bio pečat sudije za prekršaje, kao da se radi o pogrešnom parkiranju, a ne o oduzimanju slobode na dve godine”, istakao je Mićunović u svojoj autobiografiji.

Iskustva sa Golog otoka ostavila su dubok trag na generaciju intelektualaca i političkih aktivista toga vremena. Rehabilitacija i povratak u javni život za mnoge bivše zatvorenike bili su otežani, ali je Mićunović, kako je sam naveo, uspeo da nastavi akademsku i političku karijeru, ističući važnost doslednosti principima i borbe za ljudska prava.

Kao učesnik i svedok ključnih događaja iz perioda posleratne Jugoslavije, Mićunović je u svojim javnim nastupima i pisanim delima ukazivao na značaj suočavanja sa prošlošću i očuvanja demokratskih vrednosti. Njegovo svedočenje o Golom otoku ostaje važan izvor za razumevanje represivnih mehanizama tog perioda, ali i podsećanje na cenu lične hrabrosti i principijelnosti u vremenima političkih previranja.

Mićunović je svoje iskustvo i refleksije podelio u autobiografskom delu “Život u nevremenu”, koje je značajno za istraživače moderne srpske istorije i širu javnost zainteresovanu za period posleratne Jugoslavije.