Lokalni parlament zahteva da sedmoro uhapšenih Srba bude pušteno da se brani sa slobode, uz poštovanje ljudskih prava

Skupština opštine Gračanica usvojila je 12.06.2024. deklaraciju kojom od nadležnih institucija zahteva da uhapšenim odbornicima i direktorima obrazovnih i zdravstvenih ustanova bude omogućeno da se brane sa slobode, uz puno poštovanje osnovnih ljudskih prava i principa pravičnog suđenja, saopšteno je iz lokalnog parlamenta. Deklaracija je predložena od strane odbornika Srpske liste, a u tekstu se izražava duboka zabrinutost zbog hapšenja i navodi da su ovakvi postupci nastavak političkog pritiska i institucionalne represije nad srpskim stanovništvom i predstavnicima institucija u Gračanici.

U dokumentu se osuđuju, kako je navedeno, politički motivisani postupci i pritisci prema osobama koje su, kako se tvrdi, svoj posao obavljale u interesu građana. Skupština opštine Gračanica zatražila je da se uhapšenima omogući odbrana sa slobode, uz poštovanje pretpostavke nevinosti i zakona, a pozvala je i međunarodnu zajednicu, predstavnike Evropske unije, Oebsa, Euleksa i druge organizacije da zaštite prava srpskog naroda i spreče politički motivisane progone i zastrašivanja.

Prema dostupnim podacima, sedmoro Srba uhapšeno je prošle sedmice u Gračanici pod optužbom za povredu slobodne volje birača, a određen im je pritvor do 30 dana. Njihove kolege iz zdravstvenih i obrazovnih ustanova više dana izražavaju nezadovoljstvo i zahtevaju da uhapšeni budu pušteni da se brane sa slobode. Na skupu podrške održanom ranije, predsednik Srpske liste i direktor Kliničko-bolničkog centra Kosovska Mitrovica Zlatan Elek izjavio je da su lekari i prosvetni radnici neophodni srpskoj zajednici, ocenivši da su hapšenja pokušaj unošenja straha među građane.

“Skupština opštine Gračanica ostaje opredeljena za mir, stabilnost, dijalog i očuvanje institucija, prava srpskog naroda i ostalih zajednica na ovim prostorima”, navodi se u deklaraciji. Postupak protiv uhapšenih je u toku, a lokalne i međunarodne organizacije pozvane su da prate slučaj.

Aleksandar Vučić izrazio je saučešće porodici i saradnicima Dragoljuba Mićunovića, ističući njegov doprinos političkoj misli Srbije nakon vesti o njegovoj smrti u 96. godini u Beogradu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas izraze saučešća porodici, prijateljima i saradnicima Dragoljuba Mićunovića, univerzitetskog profesora, filozofa i jednog od osnivača Demokratske stranke, koji je preminuo u Beogradu u 96. godini. U zvaničnom saopštenju iz Kabineta predsednika, Vučić je naglasio da je Mićunovićev doprinos razvoju političke misli i javne debate u Srbiji ostao nesporan i prepoznatljiv, bez obzira na društveno-političke promene kroz koje je zemlja prolazila.

„Upućujem izraze saučešća njegovoj porodici, prijateljima, saradnicima i svima koji su ga poštovali. Neka počiva u miru“, naveo je predsednik Vučić u poruci saučešća. Kako je saopšteno, predsednik je posebno istakao doslednost i intelektualnu ozbiljnost Dragoljuba Mićunovića kao deo nasleđa koje prevazilazi dnevnu politiku i ostaje značajno za društveni razvoj Srbije.

Dragoljub Mićunović bio je istaknuti srpski političar, filozof i profesor, poznat po svom angažmanu u razvoju višestranačja i demokratskih procesa u Srbiji. Kao prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke, bio je prepoznat kao jedna od ključnih ličnosti političke scene tokom višedecenijske karijere. Njegova uloga u promovisanju dijaloga i javne debate, kao i doprinos akademskoj zajednici, ostavili su trajan pečat u savremenoj istoriji Srbije.

Reagovanja na vest o njegovoj smrti stigla su i iz drugih političkih i javnih krugova, gde se ističe Mićunovićeva posvećenost principima demokratije i tolerancije. Prema mišljenju analitičara, Mićunović je bio jedan od retkih intelektualaca koji su dosledno zagovarali slobodu mišljenja i političku kulturu u teškim društvenim okolnostima.

Očekuje se da će komemoracija i sahrana Dragoljuba Mićunovića biti organizovane u Beogradu, uz prisustvo predstavnika državnih institucija, akademske zajednice i građana. Detalji o datumu i mestu biće objavljeni naknadno.

Dragoljub Mićunović rođen je 1926. godine i tokom svoje bogate karijere ostavio je značajan trag u politici, obrazovanju i javnom životu Srbije.

Filozof i političar Dragoljub Mićunović (1928–2024) proveo je 20 meseci na Golom otoku zbog političkih čistki nakon rezolucije Informbiroa, što je kasnije opisao u svojoj autobiografiji.

Dragoljub Mićunović, istaknuti filozof, univerzitetski profesor i prvi predsednik Demokratske stranke, preminuo je u Beogradu u 96. godini, ostavivši dubok trag u savremenoj istoriji Srbije. Njegovo životno iskustvo, naročito period proveden na Golom otoku, ostalo je zabeleženo kao svedočanstvo o političkim previranjima i represiji u Jugoslaviji nakon raskida sa Sovjetskim Savezom 1948. godine.

U svojim memoarima, Mićunović je opisao kako je kao mladi gimnazijalac učestvovao u omladinskim radnim akcijama u Beogradu, kada je došlo do izbijanja sukoba između Jugoslavije i Informbiroa. U atmosferi sumnjičenja i političkih čistki, postavljanje pitanja ili izražavanje sumnje u zvaničnu politiku moglo je dovesti do teških posledica. Mićunović je naveo da su nakon što je javno kritikovao Staljina, a istovremeno čuo da državni vrh, uključujući Josipa Broza Tita, zvanično podržava sovjetskog lidera, on i članovi njegove porodice postali meta represije.

“Saznao sam da su mog brata uhapsili zato što je na sastanku postavio pitanje o našem odnosu prema Bukureštu. Njegova supruga je izbačena iz partije i ostala bez posla, iako je imala malo dete. Zbog druženja sa njima i ja sam isključen iz partije”, pisao je Mićunović. Nakon što je pokušao da interveniše pismom partijskim funkcionerima, ubrzo je uhapšen i proveo više od godinu i po dana u zatvorima i logoru na Golom otoku.

Tokom 20 meseci, od čega 150 dana u samici, Mićunović je iskusio težak zatvorski režim. Prema njegovim rečima, na Golom otoku su boravili mnogi osuđeni administrativnim putem, često bez sudskog procesa, a presude su se donosile na osnovu političkih procena i sumnji. “Na svim rešenjima je bio pečat sudije za prekršaje, kao da se radi o pogrešnom parkiranju, a ne o oduzimanju slobode na dve godine”, istakao je Mićunović u svojoj autobiografiji.

Iskustva sa Golog otoka ostavila su dubok trag na generaciju intelektualaca i političkih aktivista toga vremena. Rehabilitacija i povratak u javni život za mnoge bivše zatvorenike bili su otežani, ali je Mićunović, kako je sam naveo, uspeo da nastavi akademsku i političku karijeru, ističući važnost doslednosti principima i borbe za ljudska prava.

Kao učesnik i svedok ključnih događaja iz perioda posleratne Jugoslavije, Mićunović je u svojim javnim nastupima i pisanim delima ukazivao na značaj suočavanja sa prošlošću i očuvanja demokratskih vrednosti. Njegovo svedočenje o Golom otoku ostaje važan izvor za razumevanje represivnih mehanizama tog perioda, ali i podsećanje na cenu lične hrabrosti i principijelnosti u vremenima političkih previranja.

Mićunović je svoje iskustvo i refleksije podelio u autobiografskom delu “Život u nevremenu”, koje je značajno za istraživače moderne srpske istorije i širu javnost zainteresovanu za period posleratne Jugoslavije.