Predsednik Srbije poželeo uspešan mandat Anke Holštajn i izrazio očekivanje daljeg jačanja odnosa Srbije i Nemačke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas u Beogradu akreditivna pisma novoimenovane ambasadorke Savezne Republike Nemačke Anke Holštajn. Tom prilikom, Vučić je izrazio očekivanje da će njen mandat doprineti još intenzivnijim odnosima Srbije i Nemačke, naglašavajući značaj redovnog dijaloga na svim nivoima, kako je saopšteno.

Tokom susreta, Vučić je posebno istakao da su razgovarali o odnosima Srbije i Nemačke, kao i o nastavku saradnje u oblastima od zajedničkog interesa. „Nemačka je jedan od naših najvažnijih političkih i ekonomskih partnera, a nemačka ulaganja su motor srpske privrede“, naveo je Vučić u svojoj izjavi.

Dalje jačanje odnosa Srbije i Nemačke

Pored toga, predsednik Vučić je naglasio važnost nastavka redovnog dijaloga između Srbije i Nemačke. Takođe je ukazao na značaj saradnje na evropskom putu Srbije, kao i na daljem jačanju ekonomskih veza dve zemlje. Prema njegovim rečima, postoje mogućnosti za dodatno unapređenje sveukupne saradnje, što je važno za oba partnera.

Anke Holštajn je nova ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji, a njen dolazak i predaja akreditivnih pisama označavaju početak novog diplomatskog mandata u Beogradu. Vučić je izrazio očekivanje da će svojim angažmanom doprineti razvoju još intenzivnijih odnosa Srbije i Nemačke.

Susreti sa novim ambasadorima u Beogradu

U međuvremenu, iz zvaničnih izvora je najavljeno da će predsednik Vučić tokom dana primiti i akreditivna pisma novog ambasadora Republike Austrije Enoa Drofenika. Ovakvi susreti predstavljaju deo redovne diplomatske prakse i doprinose unapređenju bilateralnih odnosa sa partnerskim državama.

Na sastanku sa ambasadorkom Holštajn, razgovarano je i o ulozi Nemačke u jačanju srpske privrede, kao i o napretku Srbije na putu evropskih integracija. Ambasadorski mandat u Beogradu podrazumeva brojne kontakte sa institucijama, kao i rad na unapređenju političke, ekonomske i kulturne saradnje između dve zemlje.

Konačno, predsednik Vučić je ambasadorki Holštajn poželeo uspešan rad u Srbiji i izrazio uverenje da će njen doprinos biti značajan za dalje unapređenje odnosa dve države.

Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi izazvao kritike ministra Stankovića o upravljanju i autonomiji

Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi za čak sto pozicija izazvao je reakciju ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, koji je istakao ozbiljan stepen neodgovornosti rukovodstva univerziteta i fakulteta. Ova promena na Šangajskoj listi, prema rečima ministra, svedoči o praktičnom poimanju autonomije rektora i posledicama koje to ima na akademski život.

Univerzitet u Beogradu uživa nastavnu, naučnu i upravljačku autonomiju, propisanu zakonom i podzakonskim aktima. Prema izjavi ministra Stankovića, odgovornost za pad na Šangajskoj listi ne može se prebaciti na druge subjekte. On smatra da su blokade nastavno-naučnog procesa i politički aktivizam pojedinih članova univerziteta doprineli ovom rezultatu.

Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi i odgovornost rukovodstva

Ministar Stanković je naveo da su tokom akademske 2024/2025. godine aktivne blokade i politički obrasci delovanja, poznati kao „studentsko-profesorska lista“, ostavili vidljive posledice na rangiranju univerziteta. U svojoj izjavi, ministar je naglasio da su rektor i pojedini dekani, pod izgovorom podrške studentskim zahtevima, kontinuirano delovali na štetu akademskog života i budućnosti studenata. Zbog toga, on ocenjuje da je rezultat na Šangajskoj listi logičan ishod takvog pristupa.

Pored toga, ministar je istakao da deli viziju predsednika Vučića o potrebi kadrovskih i organizacionih promena na univerzitetu. Prema njegovim rečima, ovakvi rezultati pokazuju da je neophodno preispitati način upravljanja i odgovornost onih koji vode visokoškolske ustanove.

Politički aktivizam i autonomija univerziteta prema ministru

U svom obraćanju, ministar Stanković je ukazao na to da je, kako je naveo, na univerzitetu „cvetao vulgarni politički aktivizam“ koji je, prema njegovom mišljenju, direktno uticao na rad i ugled institucije. On je podsetio da je autonomija univerziteta zakonom zagarantovana, ali i da ona podrazumeva odgovornost za donete odluke i njihove posledice.

S druge strane, ministar je naglasio da podržava promene koje bi mogle doprineti unapređenju rada univerziteta i vraćanju fokusa na nastavne i naučne aktivnosti. Takođe, naglasio je važnost ulaganja u kvalitet i jačanje akademskog integriteta kao ključnih faktora za buduća rangiranja.

Na kraju, ministar je pozvao rukovodstvo univerziteta da preuzme odgovornost za pad na Šangajskoj listi i da preduzme potrebne mere kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje akademskog života i reputacije Univerziteta u Beogradu. Ova tema ostaje aktuelna u javnosti, jer se očekuje dalja rasprava i mogući koraci u okviru visokoškolskih ustanova.

Od danas država pokriva većinu troškova za nove lekove na recept, najavljeno je izdvajanje 3,7 milijardi dinara godišnje

Vlada Srbije je sprovela meru kojom je od danas na listu lekova stavljeno 18 novih preparata, čime se nastavlja politika smanjenja troškova građana za lekove. Ovu informaciju je saopštio ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Srbije, Siniša Mali, navodeći da država preuzima najveći deo troškova za ove lekove. Na taj način, građani će imati pravo na nove lekove na recept o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), a koje su do sada plaćali u celosti.

Smanjenje troškova i proširenje dostupnosti

Ova trajna mera stavljanja novih lekova na recept znači da će terapije biti dostupne većem broju pacijenata u Srbiji. Prema saopštenju, država će za ovu meru godišnje izdvajati 3,7 milijardi dinara.

Na listu su dodati novi oralni antikoagulansi, uključujući 16 lekova za sprečavanje moždanog udara i šloga, za koje država preuzima 70 odsto troška, dok građani snose preostalih 30 odsto. Do sada su građani za ove lekove plaćali između 1.700 i 6.000 dinara po pakovanju, dok će sada doplata iznositi od 600 do 1.100 dinara.

Noviteti za pacijente sa srčanom slabošću

Pored toga, na listu su uključena i dva nova leka za srčanu slabost. Za ove lekove građani će ubuduće plaćati 50 odsto troškova. Trošak za pacijente biće značajno smanjen, jer su do sada izdvajali između 2.500 i 4.500 dinara, a od danas će to biti oko 1.700 dinara.

Ministar Mali je podsetio i na to da je od 1. avgusta u svim apotekama u Srbiji na snazi mera smanjenja doplate koju građani plaćaju za lekove. Ove mere, kako navodi, omogućavaju lakši pristup terapiji i manja izdvajanja iz kućnog budžeta.

Efekti mera na građane i zdravstveni sistem

Prema zvaničnim informacijama, cilj ovih promena je da lek bude dostupan kada je najpotrebniji, bez da njegova cena predstavlja prepreku za redovno lečenje. Na ovaj način, povećava se sigurnost pacijenata i njihovih porodica, dok se istovremeno podiže nivo zdravstvene zaštite u Srbiji.

Očekuje se da proširenje liste i smanjenje troškova pozitivno utiču na veći broj korisnika zdravstvenog sistema, posebno onih koji su ranije imali ograničen pristup određenim terapijama zbog visokih cena.