Novi paket uključuje bespovratna sredstva, subvencionisane kredite i podršku mladim i povratničkim preduzetnicima

Ministarstvo privrede Republike Srbije otvorilo je 10 programa podrške privredi vrednih ukupno 3,6 milijardi dinara. Javni pozivi namenjeni su mikro i malim preduzećima, preduzetnicima, zadrugama i udruženjima, a dostupni su od danas do 4. septembra. Ovi programi finansijske podrške predstavljaju ključnu meru za jačanje sektora mikro i malih preduzeća, što je, prema zvaničnom saopštenju, deo šire strategije razvoja privrede.

Ukupan paket podrške obuhvata 860 miliona dinara u vidu bespovratnih sredstava. Takođe, predviđeno je 760 miliona dinara kreditnih sredstava iz Fonda za razvoj i dve milijarde dinara subvencionisanih kredita koje će plasirati poslovne banke. Kao rezultat, preduzetnici i privrednici mogu očekivati poboljšanje pristupa finansiranju, što je često ključna prepreka za rast malih firmi.

Programi podrške privredi: ciljevi i struktura ulaganja

Javni pozivi odnose se na više sektora: proizvodnju nameštaja i preradu drveta, prerađivačku delatnost zasnovanu na domaćoj sirovini, kao i na pokretanje i razvoj poslovanja povratnika iz inostranstva. Ministarstvo je ponudilo i opšti program finansijske podrške sektoru mikro i malih preduzeća i preduzetnika. Pored toga, programi uključuju posebnu podršku mladim preduzetnicima, razvoju proizvodnog prostora, ženskom preduzetništvu i ravnomernom ekonomskom razvoju Srbije.

Značajan deo sredstava usmeren je i na nabavku opreme i obrtnih sredstava putem subvencionisanih kredita, što omogućava firmama da modernizuju poslovanje. Udruženja za razvoj preduzetništva takođe su obuhvaćena programima, čime se podstiče širenje preduzetničke kulture i inovacija u celom sektoru. Osim toga, ovakvi programi doprinose regionalnoj ravnoteži u ekonomskom razvoju.

Izjave zvaničnika i očekivani efekti na mala preduzeća

Adrijana Mesarović, ministarka privrede, istakla je da je „paket mera vredan 3,6 milijardi dinara, uključujući 860 miliona dinara bespovratnih sredstava, 760 miliona dinara kreditnih sredstava Fonda za razvoj i dve milijarde dinara subvencionisanih kredita poslovnih banaka“. Prema njenim rečima, „sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, nastavljamo da jačamo privredu i stvaramo nove prilike za rast, razvoj i još snažniju Srbiju“.

Ministarka je pozvala firme i građane da iskoriste podršku države i naprave novi korak u razvoju svog poslovanja. Detaljne informacije o svim programima mogu se pronaći na zvaničnom sajtu Ministarstva privrede. Kao rezultat ovog paketa, očekuje se da će preduzetnici i mala preduzeća lakše pristupiti finansijskim sredstvima i unaprediti konkurentnost na domaćem tržištu.

S obzirom na to da su mikro i mala preduzeća osnova privredne strukture Srbije, ovakve inicijative mogu dugoročno doprineti stabilnom ekonomskom rastu. Uporedo sa tim, programska podrška mladima i ženama u preduzetništvu ima za cilj da proširi bazu inovativnih i održivih biznisa. Sve ovo ukazuje na nastavak državne politike usmerene ka diversifikaciji rasta i podsticanju preduzetničkog duha.

U drugom kvartalu promet nekretnina porastao 8,1 odsto, dok je broj transakcija smanjen 5,4 odsto prema podacima RGZ

Tržište nekretnina u Srbiji zabeležilo je promet od 2,2 milijarde evra u drugom kvartalu 2026. godine. To predstavlja rast od 8,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički geodetski zavod. Međutim, broj zaključenih ugovora o kupoprodaji smanjen je za 5,4 odsto, što ukazuje na pad broja kupaca uprkos rastu ukupne vrednosti transakcija.

Promet nekretnina u Srbiji: detaljna struktura i kretanja cena

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometa nekretnina čine stanovi, sa 1,3 milijarde evra ili 62 odsto ukupne vrednosti. Za kuće je izdvojeno 175 miliona evra, što predstavlja osam odsto ukupnog iznosa. Građevinsko zemljište dostiglo je 156 miliona evra, poslovni prostori 119 miliona evra, dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 77 miliona evra. Beograd prednjači po prometu, gde je za stanove izdvojeno ukupno 742 miliona evra. Najskuplji stan prodat je na opštini Savski venac za 1,6 miliona evra, dok je najviša cena po kvadratnom metru zabeležena na istoj lokaciji i iznosila je oko 9.300 evra. Najskuplja kuća prodata je na Voždovcu za 1,4 miliona evra. Kada je reč o garažnim mestima, rekordnih 54.000 evra plaćeno je za jedno garažno mesto na Starom gradu.

Kreditno finansiranje i regionalna kretanja na tržištu

Prema saopštenju Republičkog geodetskog zavoda, 15 odsto svih kupovina nekretnina finansirano je kreditima, što je isti nivo kao i prethodne godine. Kod stanova, kreditno finansiranje učestvuje u 34 odsto ugovora, što pokazuje stabilnost u načinu plaćanja na tržištu stanova. Istovremeno, broj zaključenih ugovora o kupoprodaji smanjen je u svim većim gradovima. U Novom Sadu pad iznosi jedan odsto, u Beogradu 1,7 odsto, dok je u Nišu zabeležen pad od 4,3 odsto, a u Kragujevcu čak sedam procenata. Ova kretanja ukazuju na smanjenje interesovanja kupaca, iako ukupna vrednost tržišta nekretnina raste.

Uticaj tržišnih uslova i značaj za sektor nekretnina

Ukupno je zaključeno 30.495 kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu. Od ukupnog prometa, 369,7 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Ove promene odražavaju uticaj makroekonomskih faktora i moguće promene u kupovnoj moći stanovništva. Osim toga, rast cena nekretnina prati trend iz prethodnih godina, dok pad broja kupaca može ukazivati na zahlađenje potražnje ili otežano kreditiranje. Tržište nekretnina u Srbiji ostaje jedno od ključnih pokretača investicija i potrošnje, a stabilan nivo kreditnog finansiranja pokazuje otpornost sektora na šire ekonomske izazove.

Kompanije u EU od juna moraju otkrivati raspon plata, a zaposleni dobijaju pravo na uvid u prosečne zarade po polu

Direktiva o transparentnosti plata stupila je na snagu u Evropskoj uniji u junu, donoseći nove obaveze za poslodavce. Direktiva o transparentnosti plata predviđa da kompanije više ne mogu skrivati način određivanja zarada i moraju otkriti raspon plata kandidatima već pri prvom kontaktu. Ova promena ima za cilj da ograniči proizvoljno određivanje plata i da smanji razliku u zaradama između muškaraca i žena.

Nova pravila o transparentnosti plata

Prema iskustvima iz Evrope, na primer u Nemačkoj, rasponi zarada su već poznati i određuju se na osnovu obrazovanja, iskustva i pozicije. U Belgiji situacija je drugačija, pa se plate ređe navode u oglasima, izuzev kod državnih firmi. Direktiva o transparentnosti plata nalaže da kandidat ima pravo da dobije informaciju o početnoj plati ili njenom rasponu, zasnovanom na objektivnim, rodno neutralnim kriterijumima, i to pre intervjua. Andrea Darabašić, menadžerka ljudskih resursa, naglašava da poslodavci više ne smeju da postavljaju pitanja o platama na prethodnim poslovima. To je praksa koja je doprinela nejednakostima u zaradama, jer su ponude često bile vezane za raniju platu zaposlenih.

Transparentnost zarada i smanjenje rodnog jaza

Direktiva o transparentnosti plata takođe daje zaposlenima pravo da zatraže i dobiju, u roku od dva meseca, pismenu informaciju o svom individualnom nivou plate, kao i o prosečnim zaradama razvrstanim po polu za iste ili slične poslove. Takođe, zabranjuju se ugovorne odredbe o tajnosti plata, pa zaposleni ne mogu biti sprečeni da otkriju svoju zaradu. Direktiva uvodi obavezu izveštavanja o rodnom jazu u zaradama: poslodavci sa više od 250 zaposlenih izveštavaće godišnje od juna 2027, oni sa 150–249 zaposlenih svake tri godine, a firme sa 100–149 zaposlenih od 2031. godine. Kada neopravdani rodni jaz u nekoj kategoriji pređe pet odsto i ne bude otklonjen u roku od šest meseci, sledi zajednička procena plata i teret dokazivanja prelazi na poslodavca.

Implikacije i širi ekonomski kontekst

Prema podacima Eurostata, žene u Evropskoj uniji i dalje zarađuju oko 11 odsto manje po satu od muškaraca. Direktiva o transparentnosti plata treba da doprinese smanjenju ove razlike, otežavajući poslodavcima da neopravdano različito plaćaju zaposlene za isti rad. Takođe, iako Srbija još nije obavezna da primenjuje ova pravila, očekuje se da će promene uticati i na domaće tržište rada. Nova pravila donose više jasnoće oko kriterijuma određivanja plata, a transparentnost može doprineti poštenijem odnosu i većoj motivaciji zaposlenih. Stručnjaci ističu da jedinstven sistem plata još nije uspostavljen širom Evrope, jer su samo Italija, Slovačka i Litvanija do sada potpuno uskladile svoje propise. Ostale države članice tek delimično primenjuju nova pravila ili planiraju njihovo uvođenje u narednom periodu.