Premijer Đuro Macut istakao da su stabilnost tržišta i prioritet Srbije u odlučivanju ključni uslovi

Vlada Srbije saopštila je da predlog koji je kompanija MOL iznela u pregovorima o kupovini Naftne industrije Srbije (NIS) nije u potpunosti prihvatljiv za srpsku stranu. Premijer Đuro Macut naveo je da je neophodno korigovati predlog kako bi se osigurala stabilnost tržišta i snabdevanja, te da postoje jasne crvene linije preko kojih Srbija neće prelaziti.

“Predlog koji je kompanija MOL podnela nije prihvatljiv u potpunosti za nas. Postoje potrebe da se to koriguje, a pre svega se odnose na stabilnost našeg tržišta i snabdevanja. Naša rafinerija mora da radi. To su osnovni uslovi: da se srpsko tržište snabde u potpunosti derivatima, da postoji stalnost u tome i da postoje garancije da je Srbija primarna u svakom smislu u odlučivanju oko toga šta će i kako ta kompanija da proizvodi i kakvi će biti plasmani”, izjavio je Macut u zvaničnoj izjavi.

Premijer je dodao da je Srbija u potpunosti posvećena rešavanju ovog pitanja, ali da dogovor ne može biti postignut na štetu nacionalnih interesa. “Ako imamo naftnu kompaniju koja jeste na teritoriji Srbije i jeste naša nacionalna kompanija koja je oduvek to i bila, Srbija svakako mora da bude partner u takvim razgovorima”, naglasio je Macut.

Macut je istakao da su pregovori još uvek u toku i da je srpska strana uključena u svim fazama razgovora. “Ne treba biti zabrinut. Pregovori su u toku, odnosno Srbija je uključena u ovoj fazi, kao što je rekla i ministarka energetike, a kao što je i predsednik već više puta najavljivao. Postoje određene faze u razgovorima”, rekao je Macut.

Na pitanje o trenutnom stanju na tržištu, Macut je naglasio da je situacija pod kontrolom. “Potpuno je pod kontrolom. Mi vršimo korekcije davanjem iz rezervi određenih količina nafte za preradu. To su relativno manje količine, ali tako održavamo stabilan cenovni odnos proizvodima, nemamo nikakve nestašice, kao što ste videli, mi potpuno normalno funkcionišemo. Naravno, to treba da se reši i moramo stići ipak do granice kada to treba da normalizujemo u potpunosti”, naveo je Macut.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handović održala je sastanak sa predstavnicima kompanije MOL, nakon kojeg je izjavila da je srpska strana nezadovoljna predlogom, ali da ostaje posvećena nastavku pregovora i traženju kompromisa, ne po svaku cenu.

Zvaničnici potvrdili početak radova, vrednost projekta procenjena na 1,3 milijarde evra

Izgradnja brze saobraćajnice Vožd Karađorđe zvanično je započeta 7. maja 2026. godine u Beogradu, saopštili su nadležni organi. Potpisivanjem komercijalnog ugovora sa kineskom kompanijom Šandong i ugovora o predfinansiranju, postavljeni su temelji za realizaciju jednog od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji.

Kako je saopšteno, projekat Vožd Karađorđe predviđa izgradnju koridora dužine 242 kilometra, koji će trajno povezati centralne delove Srbije sa istočnim regionima i međunarodnim saobraćajnicama E-75 i E-763. Prva faza izgradnje, za koju su potpisani ugovori, obuhvata deonicu dugu 82,7 kilometara. Radovi na terenu počeće ovog proleća, a vrednost projekta procenjena je na 1,3 milijarde evra (oko 152 milijarde dinara).

Svečanom potpisivanju dokumenata prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok su ugovore potpisali ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić i direktor ogranka Šandong Srbija Čang Sjusijen. Prema podacima javnog preduzeća Koridori Srbije, saobraćajnica će prolaziti kroz više opština i gradova, uključujući Sopot, Mladenovac, Lazarevac, Aranđelovac, Topolu, Raču, Lapovo, Veliku Planu, Svilajnac, Despotovac i Bor.

Prva faza obuhvata dve ključne celine: lazarevački pravac, koji ide od Čibutkovice i Progoreoca preko Orašca do Aranđelovca, i mladenovački pravac, od petlje Mali Požarevac preko Mladenovca do Aranđelovca.

“Ovaj projekat predstavlja strateški pravac za privredni razvoj i transportnu povezanost Srbije”, navedeno je u zvaničnoj izjavi. Dalji radovi biće sprovedeni prema planu, a iz nadležnih institucija ističu da će izgradnja doprineti boljoj povezanosti i ekonomskom razvoju centralne Srbije.

Milica Đurđević Stamenkovski potvrdila završetak javne rasprave i nove institucionalne statuse za roditelje dece sa smetnjama u razvoju

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavilo je danas završetak javne rasprave o nacrtu zakona o roditelju negovatelju, a primena zakona počeće u oktobru 2026. godine, saopštila je ministarka Milica Đurđević Stamenkovski na konferenciji “Nijedna mama nije sama” održanoj u Ekspo 2027 Plejgraundu. Novim zakonom, roditelji koji neprekidno brinu o deci sa smetnjama u razvoju prvi put dobijaju zvaničan institucionalni status, omogućavajući im pravo na penziju, radni staž i zdravstvenu zaštitu.

“Ovo nisu ljudi koji traže platu bez posla, već roditelji koji su zbog neprekidne nege svoje dece sprečeni da rade. Država po prvi put prepoznaje njihov problem i omogućiće im pravo na penziju, radni staž i zdravstvenu zaštitu, kako nakon godina posvećenosti ne bi završavali kao socijalni slučajevi”, izjavila je Đurđević Stamenkovski.

Ministarka je zahvalila udruženjima i saradnicima iz resora na podršci tokom procesa izrade zakona, istakavši da se o ovoj temi govori od 2013. godine, ali da je sada zakonsko rešenje pred završetkom i da će roditelji negovatelji od oktobra 2026. imati svoja prava.

Đurđević Stamenkovski je naglasila da je unapređenje položaja osoba sa invaliditetom jedan od prioriteta ministarstva i pozvala sve zainteresovane da iskoriste aktuelne javne pozive i pogodnosti. Najavila je i skoro usvajanje zakona o registru osoba sa invaliditetom, ističući potrebu za preciznim podacima radi unapređenja socijalnih politika.

“Usvajanje ovog registra je još jedan istorijski korak koji će nam omogućiti da na osnovu tačnih podataka kreiramo konkretne mere, povlastice i vidove asistencije za osobe sa invaliditetom”, dodala je ministarka.

U vezi sa međunarodnom promocijom inkluzije, Đurđević Stamenkovski je najavila da će tokom 2027. godine Srbija posebnu pažnju posvetiti pristupačnosti sadržaja na nacionalnom paviljonu Ekspa, koji će biti prevedeni na znakovni jezik i Brajevo pismo.