Predsednica Skupštine ocenila izjavu evropskog poslanika kao direktno usmerenu protiv interesa građana Srbije

Predsednica Skupštine Ana Brnabić reagovala je na izjavu evropskog poslanika Tonina Picule, koji je najavio da će se zalagati za ukidanje evropskih fondova Srbiji. Brnabić je ocenila da je takva poruka, izrečena uoči velikog hrišćanskog praznika Vaskrsa, usmerena protiv interesa građana Srbije.

“Građani Srbije, za Uskrs vam Tonino Picula poručuje da će se boriti da vam ukinu sve EU fondove. Za Uskrs je njegova poruka da Srbiji želi manje novca za škole, bolnice, životnu sredinu, puteve i pruge, samo zato što sami želite da izaberete ko će da vodi Srbiju i zato što podržavate Aleksandra Vučića”, navela je Brnabić u svojoj reakciji.

Prema njenim rečima, ovakve izjave dolaze u trenutku kada je građanima Srbije potrebna podrška za razvoj infrastrukture i javnih službi. Zvanične institucije nisu se dodatno oglašavale povodom ove izjave, a nije najavljeno pokretanje zvanične istrage.

U javnosti je ova poruka izazvala brojne reakcije, s obzirom na značaj sredstava iz evropskih fondova za različite projekte u Srbiji. Brnabić je naglasila da ovakve poruke predstavljaju pritisak na građane zbog političkih opredeljenja i podrške aktuelnom rukovodstvu.

Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski saopštila je da je, na molbu porodice, pokrenut postupak za prenos posmrtnih ostataka Blagoja Jovovića, poznatog po atentatu na Antu Pavelića, iz Argentine u Srbiju.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije pokrenulo je proceduru za prenos posmrtnih ostataka Blagoja Jovovića iz Argentine u Srbiju, saopštila je ministarka Milica Đurđević Stamenkovski. Ova inicijativa dolazi na osnovu želje porodice Jovović i zvanične molbe njegove ćerke Marije, sa ciljem da Jovović bude sahranjen u svojoj otadžbini uz sve državne počasti.

Blagoje Jovović, poznat u srpskoj javnosti po atentatu na Antu Pavelića, lidera Nezavisne Države Hrvatske (NDH), do sada je bio sahranjen u Argentini, gde je proveo poslednje godine života. Ministarka Stamenkovski je naglasila da je Jovović za mnoge ušao u istoriju ne samo kao atentator, već i kao simbol borbe protiv zločina nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata.

„Vođeni željom porodice Jovović i molbom njegove ćerke Marije, pokrećemo proceduru da se posmrtni ostaci Blagoja Jovovića prebace iz Argentine u Srbiju, kako bi bio sahranjen u svojoj otadžbini, uz sve počasti“, navela je ministarka u pisanoj izjavi. Istakla je i simboliku datuma jer je NDH osnovana na Veliki petak 1941. godine, dok je na isti dan 1957. godine Jovović izvršio atentat na Pavelića.

Blagoje Jovović smatra se značajnom istorijskom figurom za Srbiju, pre svega zbog pokušaja da donese pravdu za žrtve režima NDH, podseća Stamenkovski. „Blagoje je u srpsku istoriju ušao ne kao atentator na Antu Pavelića, već kao čovek čiji je pucanj bio prasak pravde i opomena da nikada ne smemo zaboraviti zločine Pavelićeve NDH“, naglasila je ministarka, osvrnuvši se na stradanja srpskog naroda tokom tog perioda.

Očekuje se da će proces prenosa posmrtnih ostataka uključivati saradnju sa argentinskim vlastima, kao i poštovanje međunarodnih i domaćih pravnih procedura. Još nije precizirano kada bi prenos mogao biti realizovan, ali iz Ministarstva navode da će javnost biti blagovremeno obaveštena o svim narednim koracima.

Istoričari i predstavnici boračkih udruženja pozdravili su ovu inicijativu, ističući da će povratak Jovovića u Srbiju imati veliki simbolički značaj za potomke žrtava i širu javnost zainteresovanu za očuvanje istorijskog pamćenja. Pojedini istoričari podsećaju da je Jovović bio pripadnik Kraljevske vojske u otadžbini pre odlaska u emigraciju, kao i da je njegov čin ostao upamćen kao pokušaj da se odgovorni za ratne zločine suoče sa posledicama.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastaviće da, u saradnji sa porodicom i relevantnim institucijama, radi na realizaciji ove inicijative, navodi se u saopštenju. Detalji o mestu i datumu sahrane biće objavljeni nakon što se okončaju svi neophodni pravni i logistički postupci.

Skupština Slovenije izabrala Stevanovića na čelo parlamenta, opozicija dala podršku, dok vladajuća koalicija izražava protivljenje

Zoran Stevanović, lider pokreta Resnica i poreklom Srbin, izabran je 10. aprila 2026. godine za predsednika parlamenta Slovenije, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Njegov izbor podržalo je 48 poslanika na tajnom glasanju, dok su protiv bili članovi aktuelne vladajuće koalicije.

Prema navodima, Stevanovića su podržali poslanici Slovenske demokratske stranke Janeza Janše, Nove Slovenije i ostala opozicija, dok su Pokret Sloboda, Socijaldemokrate i Levica glasali protiv, ukazujući da bi ovo mogao biti uvod u formiranje nove Janšine vlade.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić čestitala je Stevanoviću putem društvenih mreža, navodeći: „Čestitam Zoranu Stevanoviću izbor za predsednika parlamenta Slovenije. Želim mu mnogo uspeha u radu i nadam se našoj uspešnoj i bliskoj saradnji u budućnosti.”

Pokret Resnica je na izborima koji su održani 22. marta osvojio pet poslaničkih mandata, a smatra se ključnim za formiranje nove vlade u Sloveniji. Opoziciona podrška Stevanoviću naglašava mogući politički zaokret u slovenačkom parlamentu, dok predstavnici dosadašnje vladajuće strukture izražavaju zabrinutost zbog daljeg razvoja političke situacije.

Zvaničnici ističu da će bliska saradnja između parlamenata Srbije i Slovenije biti važna u predstojećem periodu, a očekuje se i nastavak političkih konsultacija u vezi sa formiranjem nove vlade.