Državni lideri iz Evrope prisustvovali su proslavi Nacionalnog praznika Francuske, uz zapaženo mesto srpskog predsednika

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas vojnoj paradi u Parizu povodom Nacionalnog praznika Republike Francuske, gde je sedeo u prvom redu zajedno sa svetskim zvaničnicima. Parada je organizovana u centru Pariza, a Vučić se našao između britanskog premijera Kira Starmera, predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i predsednika Kipra Nikosa Hristodulidisa. Takođe, u prvom redu bio je i nemački kancelar Fridrih Merz.

Istovremeno, premijer Hrvatske Andrej Plenković i premijer Albanije Edi Rama bili su smešteni u drugom redu, što je izazvalo reakcije u hrvatskim medijima, koji su tokom dana izveštavali o rasporedu državnih lidera na događaju. Hrvatski mediji ističu da nije tačno da su u prvom redu sedeli samo predsednici, navodeći primere britanskog premijera i nemačkog kancelara.

„Makron je na proslavu pozvao oko 30 stranih čelnika, a tamo su se našli Aleksandar Vučić i Plenković. Vučić je sedeo u prvom redu, dok je Plenković sedeo u drugom redu. Mnogi kažu da je razlog to što u prvom redu sede samo predsednici, ali se to ne čini istinito. U prvom redu su se našli i britanski premijer i nemački kancelar“, navodi se u izveštajima.

Parada u Parizu okupila je brojne svetske lidere, dok raspored sedenja državnika nastavlja da privlači pažnju javnosti i analitičara. Zvanične izjave povodom događaja nisu saopštene.

Vučić izjavio da bi Srbija odmah bila primljena u NATO, ali da ostaje pri politici vojne neutralnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Parizu da bi Srbija, ukoliko bi to želela, bila odmah primljena u NATO, ali da ostaje opredeljena za vojnu neutralnost. Vučić je istakao da je politika Srbije da sama čuva svoje nebo i da neće menjati tu strategiju.

Prema rečima Vučića, Beograd ima dobru saradnju sa Kforom i drugim relevantnim akterima, a u narednom periodu planira dalje unapređenje tih odnosa. Predsednik je takođe objasnio da nije prisustvovao skupu „Koalicije voljnih“ u Parizu, jer Srbija nije prihvatila da bude deo te koalicije.

„Da hoćemo da budemo deo NATO, primili bi nas odmah. Pitanje je da li je to naša politika, hoćemo li tu politiku ili da sami čuvamo svoje nebo“, rekao je Vučić novinarima u Parizu. On je dodao da bi, da je prihvatio članstvo u „Koaliciji voljnih“, verovatno bio prikazan uz predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji su inicirali tu koaliciju.

Vučić je naglasio da vodi politiku koju je obećao građanima Srbije – politiku vojne neutralnosti, uz očuvanje mira i stabilnosti u zemlji. „Neću da Srbiju uvlačim u sukobe. Hoću da sačuvam mir u Srbiji, stabilnost. Nekada to nije lako, nekada vas svi gledaju kao 13. prase, nekada se osećate vrlo loše i sve to morate da istrpite i znate zašto trpite. Ja to radim zbog svoje Srbije, jer ništa važnije u svetu ne postoji od Srbije“, poručio je predsednik.

Milan Krkobabić istakao značaj manifestacije za očuvanje tradicije i okupljanje zajednica

Manifestacija „Miholjski susreti sela“ biće održana ovog leta i jeseni u 1.750 sela širom Srbije, saopšteno je na potpisivanju ugovora između Ministarstva za brigu o selu i predstavnika 125 lokalnih samouprava u Palati Srbija. Skoro 61,2 miliona dinara izdvojeno je za organizaciju događaja, koji ima za cilj da okupi najmanje 200.000 učesnika i posetilaca, promovišući kulturno stvaralaštvo, sportska takmičenja i lokalne običaje.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da Miholjski susreti doprinose ujedinjenju Srbije kroz zajedničke aktivnosti i očuvanje tradicije. „To i jeste cilj, da se ujedinimo u onim pravim, najbitnijim stvarima – u kulturnom stvaralaštvu, sportskim takmičenjima, različitim veštinama, da na najbolji način promovišemo lokalne znamenitosti i omogućimo ljudima da se sretnu i susretnu“, rekao je Krkobabić.

Na svečanosti je upućen i zvaničan poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da prisustvuje centralnoj manifestaciji. Miholjski susreti sela, pokrenuti na inicijativu ministra Krkobabića i pesnika Ljubivoja Ršumovića, traju više od pola decenije, a broj učesnika je od 68 lokalnih samouprava pre šest godina porastao na 125. Ove godine po prvi put učestvuju opštine Ub, Srbobran, Novi Bečej i Žabari.

Manifestacija će obuhvatiti bogat program – u Rači su planirane mađioničarske predstave i grnčarska radionica, u Svrljigu nadmetanje u pripremi belmuža, u Senti lutkarsko pozorište i vožnja zaprežnim kolima, dok će u Sjenici takmičari učestvovati u bacanju bala sena. Sremska Mitrovica organizuje takmičenje u pečenju slanine i kestenja, Surdulica brzo zakucavanje eksera, Topola radionicu opančarstva, Čačak trku pod teretom, Šabac kuvanje gulaša, Boljevac skakanje preko panja, Vršac izložbu ukrasne živine, a Trgovište izložbu starih fotografija.

Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan naglasio je da su stare dečje, pastirske i seoske igre važan deo susreta jer spajaju generacije i oživljavaju uspomene. Predsednica opštine Čoka Stana Đember označila je Miholjske susrete kao mesto okupljanja porodica i komšija, dok je predsednica opštine Topola Jasna Vuković istakla da sela međusobno žele da budu domaćini manifestacije.

Kalendar svih događaja sa mestima i datumima biće dostupan na internet stranici Ministarstva za brigu o selu, kako bi svi zainteresovani mogli da posete neko od sela, upoznaju običaje i postanu deo Miholjskih susreta.