Vučić izjavio da bi Srbija odmah bila primljena u NATO, ali da ostaje pri politici vojne neutralnosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Parizu da bi Srbija, ukoliko bi to želela, bila odmah primljena u NATO, ali da ostaje opredeljena za vojnu neutralnost. Vučić je istakao da je politika Srbije da sama čuva svoje nebo i da neće menjati tu strategiju.

Prema rečima Vučića, Beograd ima dobru saradnju sa Kforom i drugim relevantnim akterima, a u narednom periodu planira dalje unapređenje tih odnosa. Predsednik je takođe objasnio da nije prisustvovao skupu „Koalicije voljnih“ u Parizu, jer Srbija nije prihvatila da bude deo te koalicije.

„Da hoćemo da budemo deo NATO, primili bi nas odmah. Pitanje je da li je to naša politika, hoćemo li tu politiku ili da sami čuvamo svoje nebo“, rekao je Vučić novinarima u Parizu. On je dodao da bi, da je prihvatio članstvo u „Koaliciji voljnih“, verovatno bio prikazan uz predsednika Francuske Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji su inicirali tu koaliciju.

Vučić je naglasio da vodi politiku koju je obećao građanima Srbije – politiku vojne neutralnosti, uz očuvanje mira i stabilnosti u zemlji. „Neću da Srbiju uvlačim u sukobe. Hoću da sačuvam mir u Srbiji, stabilnost. Nekada to nije lako, nekada vas svi gledaju kao 13. prase, nekada se osećate vrlo loše i sve to morate da istrpite i znate zašto trpite. Ja to radim zbog svoje Srbije, jer ništa važnije u svetu ne postoji od Srbije“, poručio je predsednik.

Milan Krkobabić istakao značaj manifestacije za očuvanje tradicije i okupljanje zajednica

Manifestacija „Miholjski susreti sela“ biće održana ovog leta i jeseni u 1.750 sela širom Srbije, saopšteno je na potpisivanju ugovora između Ministarstva za brigu o selu i predstavnika 125 lokalnih samouprava u Palati Srbija. Skoro 61,2 miliona dinara izdvojeno je za organizaciju događaja, koji ima za cilj da okupi najmanje 200.000 učesnika i posetilaca, promovišući kulturno stvaralaštvo, sportska takmičenja i lokalne običaje.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da Miholjski susreti doprinose ujedinjenju Srbije kroz zajedničke aktivnosti i očuvanje tradicije. „To i jeste cilj, da se ujedinimo u onim pravim, najbitnijim stvarima – u kulturnom stvaralaštvu, sportskim takmičenjima, različitim veštinama, da na najbolji način promovišemo lokalne znamenitosti i omogućimo ljudima da se sretnu i susretnu“, rekao je Krkobabić.

Na svečanosti je upućen i zvaničan poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da prisustvuje centralnoj manifestaciji. Miholjski susreti sela, pokrenuti na inicijativu ministra Krkobabića i pesnika Ljubivoja Ršumovića, traju više od pola decenije, a broj učesnika je od 68 lokalnih samouprava pre šest godina porastao na 125. Ove godine po prvi put učestvuju opštine Ub, Srbobran, Novi Bečej i Žabari.

Manifestacija će obuhvatiti bogat program – u Rači su planirane mađioničarske predstave i grnčarska radionica, u Svrljigu nadmetanje u pripremi belmuža, u Senti lutkarsko pozorište i vožnja zaprežnim kolima, dok će u Sjenici takmičari učestvovati u bacanju bala sena. Sremska Mitrovica organizuje takmičenje u pečenju slanine i kestenja, Surdulica brzo zakucavanje eksera, Topola radionicu opančarstva, Čačak trku pod teretom, Šabac kuvanje gulaša, Boljevac skakanje preko panja, Vršac izložbu ukrasne živine, a Trgovište izložbu starih fotografija.

Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan naglasio je da su stare dečje, pastirske i seoske igre važan deo susreta jer spajaju generacije i oživljavaju uspomene. Predsednica opštine Čoka Stana Đember označila je Miholjske susrete kao mesto okupljanja porodica i komšija, dok je predsednica opštine Topola Jasna Vuković istakla da sela međusobno žele da budu domaćini manifestacije.

Kalendar svih događaja sa mestima i datumima biće dostupan na internet stranici Ministarstva za brigu o selu, kako bi svi zainteresovani mogli da posete neko od sela, upoznaju običaje i postanu deo Miholjskih susreta.

Vučić je u intervjuu naveo da bi istovremeno članstvo celog regiona ojačalo stabilnost i sprečilo nove podele, uz najavu parlamentarnih izbora do decembra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Evropska unija treba da promeni dosadašnji pristup proširenju i da zajedno primi sve zemlje Zapadnog Balkana, umesto da pojedinačno procenjuje njihove napretke. U intervjuu datom medijima, Vučić je ocenio da trenutna politika proširenja, koja favorizuje zemlje poput Crne Gore i Albanije kao vodeće kandidate, može produbiti granice i podele u regionu.

„Šta želite da izgradite? Jače granice između svih? Ako svi idemo zajedno, ne bi bilo granica između Prištine, Beograda i svih ostalih“, rekao je Vučić, naglašavajući značaj zajedničkog evropskog puta celog Zapadnog Balkana. Kako je naveo, kolektivni prijem regiona bi smanjio rizik od novih političkih i ekonomskih tenzija, te podstakao dugoročnu stabilnost.

Predsednik je dodao da je za Zapadni Balkan ključno da ne postane još jedna zona podele između članica EU i onih koji su daleko od članstva. „Potrebno nam je da region bude ujedinjen. Da ne bude nova zona sukoba ljudi koji ulaze u EU i drugih koji su daleko od toga“, istakao je Vučić, ukazujući na važnost uključivanja svih zemalja regiona u evropske integracije.

U razgovoru je Vučić najavio i održavanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji do početka decembra, ističući da će najverovatnije prvo biti održani izbori za Narodnu skupštinu, a potom predsednički. „Najverovatnije ćemo prvo imati parlamentarne izbore, a zatim predsedničke. Parlamentarni izbori biće održani do početka decembra. Nema prostora za različite odluke“, rekao je Vučić, ističući da je politička stabilnost Srbije prioritet u narednom periodu.

Politički analitičari ocenjuju da bi sinhronizovan prijem Zapadnog Balkana u EU mogao biti izazov zbog različitih nivoa ispunjenosti kriterijuma među državama, ali naglašavaju da bi takav potez značajno doprineo regionalnom pomirenju i ekonomskom razvoju. Istovremeno, pojedini predstavnici civilnog sektora ukazuju da je potrebna snažnija borba protiv korupcije i jačanje vladavine prava kako bi ceo region bio spreman za članstvo.

U Briselu je ideja o kolektivnom prijemu Zapadnog Balkana više puta bila predmet diskusije, ali za sada nije postignut konsenzus među državama članicama EU. Prema diplomatskim izvorima, pojedine zemlje podržavaju ubrzanje integracija regiona, dok druge insistiraju na individualnom napretku svake države prema jasno definisanim uslovima.

Očekuje se da će tema integracije Zapadnog Balkana biti jedna od ključnih na predstojećim sastancima evropskih lidera, dok se u Srbiji i regionu pažljivo prate reakcije i eventualne izmene politike proširenja.