U Narodnoj skupštini vođena je polemika o rokovima, terminologiji i uticaju predloženog zakona, dok su poslanici istakli potrebu za jačim inspekcijskim nadzorom i rešavanjem problema zagađenja reke Ibar.
Narodna skupština Srbije raspravljala je danas o amandmanima na Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, sa posebnim akcentom na prilagođavanje evropskim standardima i efikasniji tretman otpada. Sednica je održana u Beogradu, a u diskusiji su učestvovali poslanici različitih poslaničkih grupa, ukazujući na ključne izazove i prilike koje novi zakon donosi.
Marijan Rističević, poslanik Srpske napredne stranke, istakao je značaj tehničkih komisija u procesu izdavanja integrisanih dozvola i naglasio da bez jasnog pravnog okvira ne može biti efikasne zaštite životne sredine. “Ako nema tretmana otpada, nema ni zaštite životne sredine. Jedan od najsavremenijih oblika tretmana je plazma tehnologija, koja osim proizvodnje gasa i struje, omogućava dobijanje građevinskog materijala”, naveo je Rističević tokom skupštinske rasprave. On je dodao da investiranje u zaštitu životne sredine može biti održivo i ekonomski isplativo.
Rističević je odgovarajući na kritike o uticaju pojedinih projekata na zdravlje građana, ukazao i na zanemarivanje posledica NATO bombardovanja. “Kada se govori o učestalosti kancera, retko se pominje mogući uticaj osiromašenog uranijuma i municije koja je tada upotrebljena”, rekao je Rističević, naglašavajući potrebu za celovitom analizom izvora zagađenja.
Marija Jevđić, poslanica Jedinstvene Srbije, ocenila je da predloženi zakon uvodi digitalizaciju, pojednostavljuje administrativne procedure i jača inspekcijski nadzor u oblasti zaštite prirode. Ona je podsetila na posledice neuspešnih privatizacija u Kraljevu, koje su, prema njenim rečima, ostavile grad sa velikim količinama neadekvatno odloženog otpada i desetinom hiljada ljudi bez zaposlenja. Jevđić je navela i da infrastrukturni projekti, poput nedavno otvorene deonice Moravskog koridora, doprinose razvoju regije i privlačenju novih investitora.
U svom obraćanju, Jevđić je pohvalila državu zbog sprovođenja hidrotehničkih radova i izgradnje obaloutvrda na Zapadnoj Moravi, ali je istakla da najveći ekološki izazov predstavlja zagađenje reke Ibar fekalnim otpadnim vodama. Tom prilikom je zatražila podršku od ministarke zaštite životne sredine Sare Pavkov za intenzivniju kontrolu izgradnje i funkcionisanja postrojenja za preradu otpadnih voda, čija je vrednost procenjena na oko 12 miliona evra i čiji se završetak očekuje 2027. godine. “Potrebno je da celokupan tok Ibra bude zaštićen, što podrazumeva izgradnju prečistača i u Novom Pazaru i Raški”, dodala je Jevđić.
Minela Kalender iz poslaničke grupe PSG-SDA Sandžak-PDD takođe je ukazala na značaj rešavanja pitanja otpadnih voda u regionu jugozapadne Srbije, ističući da dugoročna zaštita životne sredine zavisi od koordinacije lokalnih i državnih institucija.
Tokom rasprave, više poslanika je ukazalo na potrebu za jasnijom terminologijom u zakonskom tekstu i transparentnijim rokovima za usklađivanje sa standardima Evropske unije. Posebno je naglašena važnost praćenja uticaja velikih industrijskih postrojenja i jačanja inspekcijske kontrole na terenu.
Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine deo je šireg procesa usklađivanja domaćih propisa sa evropskim standardima i deo je reformske agende Srbije u oblasti zaštite životne sredine. Očekuje se da će novo zakonsko rešenje omogućiti efikasniju prevenciju zagađenja, podstaći ulaganja u ekološke tehnologije i unaprediti kvalitet života građana širom zemlje. Nakon završetka rasprave o amandmanima, Skupština će odlučiti o konačnom tekstu zakona.
