Zabrana se odnosi na sadržaj Prve info u periodu od 7 do 8.30 časova prema rešenju saveta REM-a.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) donelo je rešenje kojim se od sutra uvodi zabrana emitovanja određenih programskih sadržaja jutarnjeg programa Informer televizije. Kako je saopšteno, rešenje REM-a odnosi se na programski sadržaj Prve info i stupiće na snagu od narednog dana.

Detalji rešenja REM-a i obuhvaćeni sadržaj

Prema navodima iz rešenja Saveta REM-a, broj 1206/2026/7, mera privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja Prve info i sličnih sadržaja biće primenjena bez obzira na promenu naziva, vremena pružanja ili drugih okolnosti koje utiču na prepoznatljivost sadržaja. Ova odluka, prema rešenju, odnosi se isključivo na period od 7 do 8.30 časova ujutru. Zbog toga, Informer televizija neće moći da emituje pomenuti informativni sadržaj tokom navedenog vremenskog intervala.

Izjava glavnog urednika o zabrani emitovanja

Glavni urednik Informera, Dragan J. Vučićević, istakao je u saopštenju da je rešenje REM-a dostavljeno i da se mera odnosi na zabranu programa Prve info od sutra. “Stiglo je rešenje REM-a kojim se od sutra zabranjuje emitovanje određenog programskog sadržaja Informer televizije. Reč je o rešenju Saveta REM-a, donetom 9. novembra 2026. godine”, naveo je Vučićević. Ova odluka, kako je naglašeno, ima neposredan uticaj na programski raspored televizije u periodu jutarnjeg informativnog programa.

Implikacije zabrane na programski raspored

Uvođenje zabrane emitovanja jutarnjeg programa Informer televizije znači da će gledaoci u narednom periodu biti uskraćeni za informativni sadržaj Prve info u terminu od 7 do 8.30 časova. Ova mera, prema obrazloženju rešenja, obuhvata i sve istovrsne programske sadržaje bez obzira na eventualne promene u nazivu ili drugim relevantnim okolnostima. Osim toga, u rešenju je precizirano da zabrana ostaje na snazi tokom perioda koji je određen od strane REM-a.

Dalji koraci nakon rešenja REM-a

Do trenutka objavljivanja vesti nije saopšteno koliko će dugo trajati zabrana emitovanja jutarnjeg programa Informer televizije. Takođe, nije precizirano da li će Informer televizija preduzeti korake za eventualno ukidanje ili izmenu rešenja REM-a. U međuvremenu, REM ostaje nadležan za sprovođenje i praćenje izvršenja mere u skladu sa važećim propisima.

Za 21,9 odsto građana Hrvatske rezultati izbora u Srbiji važniji su od inflacije i drugih aktuelnih tema.

Istraživanje javnog mnjenja u Hrvatskoj pokazuje da su rezultati izbora u Srbiji i dalje najvažnija aktuelna tema za građane susedne države. Prema najnovijem istraživanju, čak 21,9 odsto ispitanika smatra da je izborni poraz liste koju je predvodio bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić najznačajniji događaj. Ovi rezultati premašuju i interesovanje za rast inflacije i druge unutrašnje teme u Hrvatskoj.

Prema rezultatima CRO Demoskopa, tema rezultati izbora u Srbiji nadmašila je i domaće ekonomske izazove kao što su inflacija i poskupljenja, koje su na drugom mestu sa 14,3 odsto. Takođe, događaji poput incidenata navijačke grupe Torcida i pitanja odlaganja opasnog otpada u Gospiću nalaze se niže na listi prioriteta hrvatske javnosti.

Odnos prema političkim događajima u regionu

Ovo istraživanje odražava stalno prisutno interesovanje hrvatske javnosti za politička dešavanja u Srbiji. Štaviše, čak ni vesti o smrti poznatih muzičara Gorana Barea i Miše Kovača nisu izazvale veću pažnju od rezultata izbora u Srbiji. Na taj način, rezultati istraživanja pokazuju koliko su regionalni odnosi i politička situacija u susedstvu važni za građane Hrvatske.

Pored toga, ovakva raspodela prioriteta ukazuje na to da su politička previranja i izborni procesi u Srbiji ne samo unutrašnja stvar te zemlje, već i tema od šireg značaja za region. U međuvremenu, ekonomska pitanja i inflacija, iako značajna, ostaju u senci političkih tema kada se radi o interesovanjima hrvatske javnosti.

Šira slika i javno mnjenje

Kao rezultat ovakvih istraživanja, može se zaključiti da politički događaji u regionu snažno oblikuju javno mnjenje u Hrvatskoj. Osim toga, rezultati izbora i promena na političkoj sceni Srbije mogu imati uticaj na odnose među državama, kao i na percepciju građana o sopstvenoj svakodnevici.

Istraživanje CRO Demoskopa, sprovedeno za potrebe hrvatske televizije, pokazuje da rezultati izbora u Srbiji imaju prioritet nad mnogim drugim aktuelnim temama. Na taj način, jasno je da se politička zbivanja u regionu pažljivo prate i analiziraju, dok domaća pitanja, poput inflacije i cena, ostaju važna, ali ne i najvažnija za deo hrvatske javnosti.

Pravnik u penziji Branko Pavlović poručuje da je samostalnost ključna za demokratske odnose, govori o zabrinutosti građana

Branko Pavlović, pravnik u penziji, najavio je svoju kandidaturu za predsednika Srbije, ističući važnost samostalnosti i autonomije u radu državnih organa. Kandidatura je objavljena u trenutku kada je predsednica Skupštine Ana Brnabić zakazala konstitutivnu sednicu novog saziva za utorak, 17. novembra, sa početkom u 10 časova. Kako je navedeno, na dnevnom redu sednice nalazi se šest tačaka, uključujući potvrđivanje mandata, izbor predsednika i potpredsednika, kao i formiranje radnih tela i delegacija u međunarodnim institucijama.

Samostalnost narodnih poslanika i demokratski odnosi

Prema rečima Branka Pavlovića, demokratski odnosi podrazumevaju da narodni poslanici moraju donositi odluke u skladu sa svojom savešću, a ne isključivo prema partijskim dogovorima. On ukazuje da je problematično što se često unapred dogovaraju paketi funkcija, što može ograničiti samostalnost izabranih predstavnika. Takođe, prema njegovim navodima, važno je da svaki kandidat za visoke državne funkcije bude poznat tek kada za to dođe vreme, što doprinosi transparentnosti procesa.

Kandidatura za predsednika Srbije i zabrinutost građana

Branko Pavlović je naglasio da njegova odluka da se kandiduje za predsednika Srbije proizilazi iz zabrinutosti koju primećuje kod građana. On smatra da je važno da javnost prepoznaje samostalnost i spremnost na odgovornost kod onih koji se kandiduju za najviše funkcije. Iako nije izneo detalje o planovima ili programskim ciljevima, istakao je da je odgovornost prema građanima ključan motiv za ulazak u izbornu trku.

Konstitutivna sednica Skupštine i dalji koraci

Konstitutivna sednica Skupštine Srbije, zakazana za 17. novembar, predviđa potvrđivanje mandata narodnih poslanika i izbor ključnih funkcionera. Predložene tačke dnevnog reda uključuju i izbor stalnih delegacija u međunarodnim institucijama. Međutim, kako je naveo Branko Pavlović, teško je očekivati da će do same sednice biti poznata sva kadrovska rešenja, budući da su dogovori i dalje u toku. Na taj način se naglašava potreba za većom transparentnošću i učešćem javnosti u procesu odlučivanja.

Zaključak: značaj samostalnosti u političkom procesu

Kandidatura Branka Pavlovića za predsednika Srbije dodatno skreće pažnju na pitanja samostalnosti i odgovornosti narodnih poslanika. U kontekstu najavljene konstitutivne sednice Skupštine, ovi stavovi dobijaju poseban značaj. Prema njegovim rečima, očuvanje demokratskih principa i transparentnosti u političkom životu ostaje ključno za izgradnju poverenja građana u institucije.