Sednica zakazana za 10 časova u Beogradu obuhvatiće izmene zakona o izboru predsednika, narodnih poslanika, lokalnim izborima i Ustavnom sudu, prema predlogu poslanika Miroslava Petrašinovića.
Narodna skupština Republike Srbije održaće sutra, 27. maja, treću sednicu redovnog prolećnog zasedanja, sa početkom u 10 časova, na kojoj će poslanici razmatrati predloge za izmene i dopune četiri ključna izborna zakona. Predloge je podneo Miroslav Petrašinović, narodni poslanik Srpske napredne stranke, a odnose se na Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o Ustavnom sudu.
Predložene izmene prethodno su podržali Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, čiji su članovi ocenili da su predlozi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije. O predlozima su već održana četiri javna slušanja u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu.
Petrašinović je tokom javnih slušanja istakao da predloženi zakoni predstavljaju odgovor na preporuke Posmatračke misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), date nakon parlamentarnih izbora održanih 17. decembra 2023. godine. Prema njegovim rečima, izmene Zakona o izboru narodnih poslanika predviđaju veći kapacitet organa za sprovođenje izbora na različitim nivoima – od republičkog do lokalnog – uključujući izborne komisije i biračke odbore.
Jedna od ključnih novina je uvođenje standardizovane obuke za sve članove biračkih odbora, kako u stalnom, tako i u proširenom sastavu. Obuku će organizovati Republička izborna komisija (RIK), koja će imati obavezu da u roku od tri meseca od stupanja zakona na snagu propiše način i organizaciju obuke, kao i da vodi registar lica koja su obuku uspešno završila. Potvrda o položenoj obuci važiće tri godine, dok je predviđeno da se ista može izgubiti u slučaju pravosnažne presude za krivično delo protiv izbornog prava ili poništenja izbora na biračkom mestu na kojem je lice bilo angažovano.
Izmenama je takođe predviđeno da građanin može dati potpis podrške za više izbornih lista, što je još jedna preporuka ODIHR-a iz prethodnih izveštaja. U slučaju zloupotrebe podataka prilikom prikupljanja potpisa, nadležna izborna komisija biće dužna da podnese krivičnu prijavu tužilaštvu.
Dodatno, novi zakonski okvir precizira i uslove za status manjinskih izbornih lista. Naziv liste koja se prijavljuje kao lista nacionalne manjine mora sadržati pun ili skraćen naziv manjine, a u slučaju koalicije, sve političke stranke moraju biti registrovane kao stranke nacionalnih manjina.
Očekuje se da će predložene izmene doprineti većoj transparentnosti, efikasnosti i zakonitosti izbornog procesa u Srbiji, a konačna odluka o usvajanju zakona biće poznata nakon skupštinske rasprave i glasanja.
