Otac zahvalio Aleksandru Vučiću na odobrenju leka alimoklomol za lečenje Niman-Pikove bolesti tipa C

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić doneo je odluku da se odobri lek za retku bolest devojčice iz okoline Ivanjice, prema zvaničnom saopštenju. Ova odluka omogućava da lek alimoklomol postane dostupan za lečenje Niman-Pikove bolesti tipa C. Otac devojčice izrazio je zahvalnost predsedniku i njegovim saradnicima zbog ovog poteza koji je, kako je naveo, najradosnija informacija koju je mogao da dobije.

Važnost odobravanja leka za retke bolesti

Retke bolesti poput Niman-Pikove tipa C zahtevaju posebnu medicinsku podršku i često su izazov za zdravstveni sistem. Odobravanje leka alimoklomol predstavlja značajan korak ka dostupnijem lečenju ovih bolesti u Srbiji. Takođe, ova odluka može uticati na poboljšanje kvaliteta života obolelih i njihovih porodica. Pored toga, primer iz Ivanjice pokazuje koliko je važno da zdravstvene institucije i nadležni organi reaguju na individualne potrebe pacijenata.

Izjava oca devojčice i reakcija javnosti

Otac teško obolele devojčice, Nebojša, izjavio je: „Upravo su mi vaši saradnici rekli da je odobren lek za moju tešku obolelu devojčicu i hvala vam. Najradosnija informacija koju sam mogao da dobijem. Lek se zove alimoklomol, a bolest Niman-Pikova tipa C. Da ste živi i zdravi.“ Ova izjava izazvala je pozitivne reakcije u javnosti i među porodicama koje se suočavaju sa sličnim izazovima. Štaviše, ovakvi primeri mogu doprineti podizanju svesti o potrebama obolelih od retkih bolesti.

Dalji koraci i značaj institucionalne podrške

Nakon odluke da se omogući korišćenje leka alimoklomol, sledeći koraci podrazumevaju sprovođenje svih neophodnih medicinskih procedura. Takođe, očekuje se da institucije nastave da prate stanje pacijenata i pružaju podršku porodicama. Na taj način, primer iz Ivanjice može postati podstrek za unapređenje zdravstvene zaštite za sve građane suočene sa retkim bolestima.

Starović ističe da su granice Srbije priznate od strane UN i poziva na poštovanje međunarodnih akata u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da granice koje je priznala UN moraju ostati nepromenjene. Ova izjava usledila je kao odgovor na tvrdnje premijera Albanije Edi Rama o statusu Kosova i Metohije. Prema njegovim rečima, teritorija tzv. Kosova nalazi se unutar granica Srbije koje priznaje međunarodna zajednica, što potvrđuju Povelja Ujedinjenih nacija i još uvek važeća Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

Starović naglašava značaj granica koje je priznala UN

U svom reagovanju, Nemanja Starović je ocenio da Edi Rama izostavlja najvažniji aspekt kada govori o Kosovu i Metohiji. Ministar smatra da je izuzetno važno poštovati međunarodne akte, posebno kada se radi o granicama koje je priznala UN. On je naglasio da ovo pravilo važi za sve države, uključujući Srbiju, Ukrajinu, Kinu, Kipar i Albaniju.

Takođe, Starović je u svojoj izjavi naveo: „Pozivanje na dobrosusedske odnose, a istovremeno odbijanje poštovanja Povelje UN i Rezolucije 1244, nije dosledno.“ Na taj način, ministar je podvukao stav Srbije prema aktuelnim izjavama iz Albanije.

Granice koje je priznala UN kao međunarodni standard

Prema Staroviću, granice koje je priznala UN predstavljaju međunarodni standard koji mora ostati nepromenjen. On je ocenio da svako pozivanje na promenu tih granica podriva temelje međunarodnog prava i stabilnosti u regionu. Ministar je istakao da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti još uvek na snazi i da garantuje teritorijalni integritet Srbije.

S druge strane, Edi Rama je tvrdio da teritorija tzv. Kosova nije deo Srbije. Međutim, ministar Starović je ponovio da su granice koje je priznala UN jasne i da je Kosovo i Metohija deo teritorije Republike Srbije u skladu sa međunarodnim pravom.

Stav Srbije o Kosovu i Metohiji

Kao rezultat ovih izjava, stav Srbije ostaje nepromenjen. Po mišljenju Nemanje Starovića, granice koje je priznala UN su ključne za očuvanje mira i stabilnosti. Ministar je podsetio da se svaka promena granica mora odvijati isključivo u skladu sa međunarodnim pravom i uz poštovanje akata Ujedinjenih nacija.

Pored toga, Starović je uputio apel svim učesnicima u regionalnim odnosima da poštuju međunarodne dogovore. On je ponovio da samo uz zajedničko poštovanje tih principa može biti očuvana stabilnost i unapređen dijalog na Zapadnom Balkanu.

Na ogradi srpskih svetinja u Lipljanu postavljene su zastave OVK i Albanije, policija privela dve osobe

Događaj postavljanja zastava OVK i Albanije na ogradu crkvene porte u Lipljanu izazvao je osudu Eparhije raško-prizrenske, a prema saopštenju, Kosovska policija je privela dve osobe. Ovaj incident, koji je registrovan 10.08.2026. godine, označen je kao nacionalistička provokacija i skrnavljenje srpskih pravoslavnih svetinja.

Prema informacijama iz saopštenja, dve osobe albanske nacionalnosti postavile su zastave na ogradu crkvene porte, gde se nalaze srednjovekovni hram Vavedenja Presvete Bogorodice iz XIV veka i hram Svetih mučenika Flora i Lavra. Policijska patrola je te večeri zatekla počinioce i odmah ih privela, a zastave su uklonjene sa crkvene ograde. Međutim, Eparhija ističe da će se pravi odnos institucija prema ovom delu pokazati u daljem postupku i pravnoj kvalifikaciji dela.

Reakcije na postavljanje zastava OVK i Albanije

Eparhija raško-prizrenska navodi da ovaj događaj ne sme biti sveden na običan prekršaj javnog reda ili na čin vandalizma. Prema najavama, protiv privedenih osoba biće podnete krivične prijave čim policija dostavi zvanične podatke o njihovom identitetu. Takođe, zahtevano je da se ispita da li delo ima elemente podsticanja etničke i verske mržnje, kao i namernog zastrašivanja preostalih pravoslavnih Srba i skrnavljenja zaštićenog kulturnog dobra.

Postavljanje zastave OVK na ogradu srpskog pravoslavnog hrama, prema saopštenju, ima posebno težak simbolički značaj za Srbe u Lipljanu. Ističe se da su obeležja OVK povezana sa teškim događajima iz prošlosti, uključujući oružano nasilje, otmice, ubistva, progon i uništavanje domova, a odgovorni za ta dela, kako se navodi, nikada nisu privedeni pravdi. Zato je postavljanje takvih simbola na crkvu iz XIV veka označeno kao namerni čin zastrašivanja i pokazivanja dominacije nad imovinom Srpske pravoslavne crkve.

Širi kontekst i prethodni incidenti

Eparhija podseća da ovo nije prvi incident na crkvenoj porti u Lipljanu. U decembru 2025. godine, maskirano lice je uklonilo zastavu Srpske pravoslavne crkve postavljenu povodom hramovne slave, dok je sličan slučaj zabeležen i u junu 2023. godine. Izostanak otkrivanja i kažnjavanja počinilaca u prethodnim slučajevima, prema navodima, produbio je osećaj nekažnjivosti i otvorio prostor za nove provokacije.

Posebnu težinu incidentu daje položaj malobrojnih Srba u Lipljanu, kojih danas živi samo nekoliko stotina, dok su dva hrama ključna za duhovni život zajednice. Eparhija ističe da napad na crkvenu portu šalje poruku preostalim Srbima da ni u svojim svetinjama nisu sigurni.

Incident u Lipljanu i posledice po zajednicu

U širem kontekstu, Eparhija podseća na događaje koji su poslednjih sedmica izazvali uznemirenje u srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji. Navode se privođenja tokom parastosa na Gazimestanu, kao i postupanje policije prema vernicima tokom hramovne slave kod Prizrena. Takođe, ističe se i problem administrativnog ograničavanja pristupa svetinjama, kao i izvođenje radova u zaštićenim zonama manastira Visoki Dečani, bez reakcije nadležnih organa.

Iako je policijska patrola u ovom slučaju reagovala, Eparhija smatra da je selektivno postupanje institucija i dalje razlog za zabrinutost. Na kraju saopštenja, naglašava se važnost objektivnog ispitivanja incidenta i zaštite prava Srba i njihovih svetinja na Kosovu i Metohiji.