Predsednik Srbije prisustvovao je svečanoj večeri za svetske lidere u Parizu, ističući da je Francuska među ključnim partnerima Srbije i najavljujući učestvovanje na vojnoj paradi povodom nacionalnog praznika Francuske.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Parizu gde je prisustvovao svečanoj večeri za šefove država i vlada, koju je organizovao predsednik Republike Francuske Emanuel Makron u čast Nacionalnog praznika ove zemlje, Dana pada Bastilje. Svečanost je održana uoči zvaničnog obeležavanja praznika, a Vučić je tom prilikom razgovarao sa brojnim evropskim i svetskim liderima o aktuelnim izazovima sa kojima se suočava Evropa i međunarodna zajednica.

Vučić je naglasio da je Francuska jedan od najvažnijih partnera Srbije i izrazio uverenje da će se odnosi između dve države dalje razvijati na osnovu međusobnog poverenja i zajedničkih interesa. „U Parizu, uoči Dana pada Bastilje, koji simbolizuje slobodu, jednakost i zajedništvo, imao sam priliku da razmenim mišljenja sa liderima iz Evrope i sveta o najvažnijim temama današnjice“, izjavio je Vučić, prenose zvanična saopštenja.

On je dodao da je za Srbiju od izuzetnog značaja učešće na događajima gde se raspravlja o budućnosti Evrope i sveta, kao i dosledna zaštita državnih i nacionalnih interesa. „U složenim međunarodnim okolnostima, dijalog, saradnja i razumevanje su ključni za očuvanje mira, stabilnosti i prosperiteta“, naveo je Vučić.

Zvaničnici iz predsedništva podsećaju da je ovo prvi put da predsednik Srbije prisustvuje vojnoj paradi povodom Dana Bastilje na poziv predsednika Francuske. Vučić će tako biti jedini lider zemlje koja nije članica NATO, Evropske unije ili Koalicije voljnih koji prisustvuje ovogodišnjoj ceremoniji.

Francusko-srpski odnosi poslednjih godina karakteriše intenzivna politička i ekonomska saradnja, a Pariz podržava evropski put Srbije i ističe važnost dijaloga i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Stručnjaci za međunarodne odnose ocenjuju da Vučićevo prisustvo u Parizu šalje važnu diplomatsku poruku o značaju Srbije u regionalnim i evropskim procesima.

Vojna parada povodom Dana Republike Francuske, koja se tradicionalno održava na Jelisejskim poljima 14. jula, biće održana u subotu. Predsednik Srbije biće među zvanicama koje će pratiti centralni događaj praznika, a očekuje se da tokom posete održi i bilateralne susrete sa liderima drugih zemalja.

Analitičari napominju da će dalje jačanje odnosa sa Francuskom biti od značaja za političke i ekonomske prioritete Srbije, posebno u kontekstu evropskih integracija i saradnje u oblasti bezbednosti i infrastrukture. Očekuje se da će komunikacija na najvišem nivou doprineti nastavku zajedničkih projekata i investicija, kao i jačanju kulturne i obrazovne razmene između dve države.

Predsednik Srbije zahvalio Emanuelu Makronu na pozivu, ističe značaj prisustva na skupu lidera u Jelisejskoj palati

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Parizu, nakon svečane večere koju je priredio predsednik Francuske Emanuel Makron u Jelisejskoj palati, da je Srbija jedina pozvana zemlja koja nije članica Evropske unije, NATO-a niti Koalicije voljnih. Večera je organizovana uoči vojne parade povodom Dana pada Bastilje, kojoj će sutradan prisustvovati šefovi država i vlada. Vučić je naglasio da je poziv Srbije na ovakav skup velika čast, navodeći da je dobro što je naša zemlja zastupljena na međunarodnom nivou.

„To je svečana večera povodom Nacionalnog dana Francuske. Sutra je velika parada i promocija Evropske unije, NATO-a i Koalicije voljnih. Sve NATO zemlje će imati svoje predstavnike, a mi smo jedini koji nismo članica ni EU, ni NATO-a, ni Koalicije voljnih, a pozvani smo da učestvujemo“, izjavio je Vučić. Dodao je da su prisutne i zemlje kao što su Norveška, koja nije članica EU ali jeste članica NATO, i Austrija, koja nije vojno orijentisana, ali je članica Evropske unije.

Vučić je izrazio zahvalnost predsedniku Makronu zbog ukazane časti i ocenio da prisustvo Srbije na ovakvom događaju ima poseban značaj. Predsednik Srbije je saopštio da je tokom večeri imao brojne razgovore sa evropskim liderima i zvaničnicima, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, holandskog premijera, hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, kao i premijere Albanije, Norveške, Luksemburga, Francuske i druge zvaničnike. Najavio je i mogućnost bilateralnih sastanaka u narednim danima.

Vučić je posebno istakao duge i važne razgovore sa evropskim liderima i predstavnicima evropskih organizacija, među kojima su generalni sekretar NATO i rukovodstvo Evropske unije. On je rekao da je prvi predsednik Srbije koji je pozvan na ovakvo obeležavanje u istoriji, uz napomenu da je njegov zadatak da prati i razume teme od značaja za Srbiju, uključujući pitanja naoružavanja Evrope i Ukrajine.

Najveći broj upisanih studenata u poslednje tri godine, popunjena sva mesta na 30 studijskih programa, ostalo 3.628 slobodnih mesta za septembarske rokove.

U prvom upisnom roku na Univerzitetu u Beogradu upisano je ukupno 11.687 studenata, saopšteno je iz ove visokoškolske ustanove. Od tog broja, 7.812 studenata steklo je pravo na finansiranje iz državnog budžeta, dok je 3.875 upisano kao samofinansirajući studenti.

Kako navode iz Univerziteta, sva upisna mesta popunjena su na svim studijskim programima Arhitektonskog fakulteta, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Fakulteta političkih nauka. Takođe, na još 26 studijskih programa, mesta su popunjena već u prvom roku, dok je na osam programa interesovanje bilo dovoljno veliko da su popunjena sva budžetska mesta.

Broj upisanih studenata ove godine predstavlja najveći rezultat u poslednje tri godine i za 703 je veći u poređenju sa prethodnom školskom godinom. Iz Univerziteta navode da su kandidati najviše interesovanja pokazali za studijski program Psihologija na Filozofskom fakultetu, gde je za 116 mesta konkurisalo 556 kandidata, što znači da je na jedno mesto konkurisalo 4,8 zainteresovanih. Veliko interesovanje zabeleženo je i za Logopediju na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, gde je na 50 mesta pristiglo 225 prijava, odnosno 4,5 kandidata po mestu.

S druge strane, nastavljen je trend smanjenog interesovanja za nastavničke studijske programe, što je već nekoliko godina karakteristično za upisne kvote na Univerzitetu u Beogradu. Konkurs za upis ove godine bio je raspisan za ukupno 15.315 mesta, pa je za drugi i treći upisni rok, koji se održavaju u septembru, ostalo još 3.628 slobodnih mesta.

Iz Univerziteta podsećaju buduće studente da će konkursi za preostala mesta biti otvoreni tokom septembra i da mogu konkurisati kandidati koji nisu uspeli da upišu željeni program u prvom roku. Zvaničnici očekuju da će i u narednim rokovima biti veliko interesovanje za pojedine studijske programe, posebno u oblasti informacionih tehnologija i društvenih nauka.

Analitičari iz oblasti visokog obrazovanja ocenjuju da podaci o popunjenosti upisnih mesta i povećanom broju upisanih pokazuju stabilan interes za studiranje u Beogradu, ali i ukazuju na potrebu za dodatnim podsticajima za nastavničke smerove. „Važno je da Univerzitet i nadležna ministarstva nastave sa promocijom nastavničke profesije, kako bi se podmladio kadar u osnovnim i srednjim školama“, navodi se u zajedničkoj analizi stručnjaka za obrazovanje.

Drugi i treći upisni rok biće organizovani tokom septembra, a detaljne informacije o slobodnim mestima i uslovima upisa dostupne su na zvaničnoj internet stranici Univerziteta u Beogradu.