Dvostruki olimpijski šampion najavio angažman na privlačenju mladih posetilaca iz Azije, potvrđeno učešće 139 međunarodnih delegacija

Lin Dan, dvostruki olimpijski šampion i petostruki svetski prvak u badmintonu, zvanično je postao ambasador specijalizovane izložbe Ekspo 2027 koja će biti održana u Beogradu. Ova sportska ličnost, koju mnogi smatraju najboljim badminton igračem svih vremena, pridružila se timu ambasadora u kojem su već Jusein Bolt i Džeki Čen.

U intervjuu, Lin Dan je izjavio da mu je čast što je izabran za ambasadora Ekspa 2027 i istakao da će se truditi da što više mladih iz Kine poseti Beograd tokom trajanja izložbe. ‘Napredak čovečanstva zasnovan je na saradnji, razmeni iskustava i međusobnom učenju. Sport govori univerzalnim jezikom i zato povezuje ljude bez obzira na to odakle dolaze. To su vrednosti koje sam nastojao da predstavljam tokom čitave karijere i čast mi je što ću kao ambasador Ekspa 2027 nastaviti da ih promovišem’, rekao je Lin Dan.

Ambasadorska platforma Ekspa 2027 razvija se i kroz domaći volonterski program koji predstavljaju Tijana Bogdanović i Milan Glušac. Prema izjavama organizatora, dolaskom Lin Dana nastavlja se okupljanje ličnosti čiji ugled i primer doprinose globalnoj promociji izložbe. Poseban značaj njegovog angažovanja vidi se u njegovom velikom ugledu u Aziji, regionu ključnom za Ekspo 2027, iz kojeg je već potvrđeno učešće 27 zemalja.

Danilo Jerinić, predstavnik organizatora, naglasio je da je Lin Dan simbol dostignuća, discipline i poštovanja, te da su to vrednosti koje povezuju ljude na globalnom nivou. ‘Azija je jedan od najvažnijih regiona za Ekspo 2027. Važno nam je da među ambasadorima imamo ličnosti koje publika u Aziji prepoznaje i poštuje’, rekao je Jerinić.

Do sada je učešće na Ekspu 2027 potvrdilo 139 međunarodnih učesnika, a očekuje se više od četiri miliona posetilaca. Organizatori ističu da će ova izložba biti najveći međunarodni događaj u Srbiji i regionu, kao i najveći globalni događaj naredne godine.

Porodica traži adekvatnu medicinsku negu, zvaničnici ističu kršenje prava na lečenje

Ratko Mladić, bivši general koji izdržava kaznu u Hagu, suočava se sa pogoršanjem zdravstvenog stanja, izjavio je danas njegov sin Darko Mladić. On je naveo da je stanje njegovog oca sve slabije i da ima probleme sa govorom, naglašavajući da u pritvoru ne dobija odgovarajuću medicinsku negu.

Darko Mladić je istakao da postoje dani kada je zdravstveno stanje nešto bolje, ali da je opšti trend pogoršanje. “Sve je slabiji i sve lošije može da priča. Tamo ne može da dobije adekvatnu negu. Nekada ima boljih dana, nekad lošijih, ali generalno sve je slabiji”, rekao je Darko Mladić.

Porodica očekuje da će predstojeća sednica Saveta bezbednosti obuhvatiti i temu prava na lečenje. “Jedna od tema će biti kršenje prava na lečenje. Sigurno je ta tema bitna kako za Srbiju, tako i za druge zemlje koje pokušavaju da spreče zloupotrebu u političke svrhe. Srbija će sigurno zahtevati da se javno priča zašto se u ovom slučaju sprovodi drugačija pravda u odnosu na ostale osuđene”, naveo je Darko Mladić.

Dodao je da je rukovodstvo u Hagu, prema njegovim rečima, donelo odluke koje ne odgovaraju principima međunarodnog prava. “Mi od njih ne očekujemo ništa više od onog što smo već dobili, ali nećemo odustati od svojih namera. Mi ćemo se boriti do poslednjeg trenutka”, rekao je.

Porodica i advokati su se obratili relevantnim komitetima tražeći poštovanje pravila i jednak tretman za sve osuđene, bez političkog uticaja. Darko Mladić je naveo da je Haški tribunal, prema njegovom mišljenju, primenio različite standarde na njegovog oca u poređenju sa drugim licima.

U slučaju daljeg pogoršanja zdravstvenog stanja, porodica će ponovo podneti zahtev za puštanje Ratka Mladića na lečenje u Srbiju. “Eksploatisaćemo sve što pravo dopušta kako bismo došli do cilja”, izjavio je Darko Mladić.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić izjavio je da slučaj Ratka Mladića prevazilazi političke i pravne aspekte, označivši ga kao pitanje osnovnih ljudskih prava. Prema njegovim rečima, država Srbija će ovo pitanje postaviti i na sednici Saveta bezbednosti UN o radu haškog mehanizma. “Uprkos izuzetno teškom zdravstvenom stanju generala Mladića, haški mehanizam je više puta odbio zahtev da general bude pušten na lečenje u Srbiji”, saopštio je Vujić.

Savez saopštio da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji stabilna, što omogućava postepeno prilagođavanje i optimizaciju prisustva KFOR-a tokom naredne godine.

NATO je zvanično saopštio da će tokom naredne godine postepeno smanjiti i reorganizovati broj pripadnika međunarodne misije KFOR na Kosovu i Metohiji, navodeći da trenutna procena ukazuje na stabilnu bezbednosnu situaciju u regionu. Ova odluka dolazi nakon višegodišnjeg perioda pojačanog prisustva i rotacija rezervnih snaga, koje su, prema navodima iz saopštenja, obustavljene još u januaru ove godine.

U dokumentu se precizira da će optimizacija snaga biti sprovedena etapno, u skladu sa nacionalnim planovima rotacija i procenama na terenu, uz mogućnost promene odluke ukoliko se bezbednosne okolnosti ponovo pogoršaju. “Raspored i brojnost KFOR-a redovno se prilagođavaju od 1999. godine, u skladu sa promenama u bezbednosnom okruženju, kako bi misija ostala operativno efikasna i u skladu sa svojim mandatom”, navedeno je u saopštenju.

Vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu, američki general Aleksus Grinkevič, izjavio je da je posvećenost NATO-a bezbednosti na Kosovu bila ključni faktor u jačanju stabilnosti regiona. “Sadašnji uslovi omogućavaju nam da optimizujemo veličinu i raspored misije KFOR, ali NATO ostaje potpuno posvećen Zapadnom Balkanu i neće dozvoliti stvaranje bezbednosnog vakuuma”, istakao je general Grinkevič u pisanoj izjavi.

NATO je naglasio da nastavak prisustva KFOR-a ostaje u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i da Savez zadržava mogućnost brze reakcije u slučaju bilo kakvog pogoršanja situacije. Takođe je istaknuto da NATO nastavlja da podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije i poziva obe strane da se angažuju u pronalaženju rešenja koja će poštovati prava svih zajednica na Kosovu i Metohiji.

“Mir i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana ostaju prioriteti za NATO. Prilagođavanje misije KFOR-a deo je šire strategije odgovornog upravljanja i podrške lokalnim institucijama u razvoju sopstvenih bezbednosnih kapaciteta”, navodi se u saopštenju Saveza.

Očekuje se da će konkretni brojevi i dinamika povlačenja biti poznati u narednim mesecima, a dalji koraci zavisiće od redovnih procena bezbednosne situacije. U međuvremenu, NATO ističe da će nastaviti da blisko sarađuje sa međunarodnim partnerima i lokalnim vlastima, uz stalno praćenje svih bezbednosnih izazova na terenu.