Vlada Srbije izrazila spremnost da pruži podršku Venecueli, predsednik Vučić poručio da je Srbija uz prijateljski narod

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je iskreno saučešće građanima Venecuele povodom nedavnih zemljotresa koji su pogodili ovu južnoameričku zemlju. U poruci objavljenoj na društvenoj mreži Iks, Vučić je istakao da je sa tugom primio vesti o tragičnim događajima i izrazio spremnost Srbije da, u skladu sa svojim mogućnostima, pruži neophodnu pomoć Venecueli.

Kako je saopšteno, predsednik Vučić je naglasio da Srbija stoji uz prijateljski narod Venecuele i da je spremna da pomogne u saniranju posledica zemljotresa. U zvaničnoj izjavi, dodaje se da su ovakve prirodne nepogode trenutak solidarnosti i međusobne podrške.

“Srbija je spremna da, u skladu sa svojim mogućnostima, pruži neophodnu pomoć Venecueli”, napisao je predsednik Vučić na društvenoj mreži Iks, izražavajući saučešće porodicama stradalih i podršku svim građanima pogođenim zemljotresima.

Detalji o eventualnoj vrsti i obimu pomoći nisu precizirani, dok zvaničnici navode da će vlada Srbije pratiti razvoj situacije i u kontaktu je sa nadležnim institucijama Venecuele.

U saopštenju se podseća na dugogodišnje prijateljske odnose Srbije i Venecuele, a predsednik Vučić je poručio da će Srbija nastaviti da pruža podršku narodima pogođenim elementarnim nepogodama.

Đurić i Kirno su, tokom sastanka održanog u okviru Generalne skupštine Organizacije američkih država, istakli važnost jačanja bilateralnih odnosa i podrške u međunarodnim forumima.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić sastao se u Panama Sitiju sa ministrom spoljnih poslova, međunarodne trgovine i vera Argentine Pablom Kirnom na marginama 56. Generalne skupštine Organizacije američkih država. Tokom razgovora, dvojica ministara su potvrdila visok nivo razumevanja i bliskosti između Srbije i Argentine, posebno u pogledu poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava i saradnje u međunarodnim institucijama.

Prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Đurić je naglasio značaj učešća Argentine na Specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027, koja će naredne godine biti održana u Beogradu i pozvao argentinsku delegaciju da se priključi ovom međunarodnom događaju. On je podvukao da je podrška Argentine Srbiji, posebno kada je reč o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova, od izuzetnog značaja za srpsku diplomatiju. “Srbija veoma ceni dosledan stav Argentine po ovom pitanju i nastaviće da ulaže napore u izgradnju mostova sa državama Latinske Amerike”, izjavio je Đurić tokom zvaničnog razgovora.

Ministar Pablo Kirno, sa svoje strane, istakao je da Argentina ceni napore Srbije u razvijanju odnosa sa državama regiona i izrazio spremnost za dalje jačanje političkog dijaloga i ekonomske saradnje. Kirno je naglasio da dve zemlje dele slične stavove o ključnim međunarodnim pitanjima, što predstavlja dobru osnovu za unapređenje bilateralnih odnosa.

Đurić je tokom sastanka uputio zvaničan poziv argentinskom ministru da poseti Srbiju, ocenjujući da bi takva poseta dodatno doprinela intenziviranju političkih kontakata i zajedničkim projektima u oblastima trgovine, kulture i obrazovanja. “Pozivam vas da budete naš gost u Beogradu i da zajedno radimo na daljem unapređenju partnerstva između Srbije i Argentine”, naveo je Đurić.

Sastanak ministara u Panama Sitiju deo je šire diplomatske aktivnosti Srbije na jačanju prisustva i saradnje sa državama Latinske Amerike, posebno u kontekstu globalnih izazova i saradnje unutar međunarodnih organizacija. Zvaničnici su istakli da postoji značajan potencijal za proširenje ekonomske saradnje, uključujući razmenu u oblasti poljoprivrede, energetike i inovacija.

Na kraju razgovora, obe strane su se saglasile o važnosti nastavka političkog dijaloga i međusobne podrške na međunarodnoj sceni, uz obostranu spremnost na razmenu eksperata i zajedničko učešće na globalnim događajima. Očekuje se da će naredni koraci uključivati pripremu bilateralnih poseta i konkretizaciju dogovorenih inicijativa u narednom periodu.

Samit NATO-a 7. i 8. jula u Ankari okupiće članice i deset partnerskih zemalja, dok Kosovo neće biti deo ovog skupa zbog izostanka poziva i nejedinstva u priznanju unutar Alijanse.

Kosovo neće biti prisutno na predstojećem samitu NATO-a koji se održava 7. i 8. jula u Ankari, potvrđeno je iz zvaničnih izvora NATO-a. Iako je generalni sekretar Alijanse Mark Rute najavio učešće deset zemalja koje nisu članice, Kosovo nije među pozvanima za ovaj skup na visokom nivou u Turskoj.

Zvaničnik NATO-a naveo je da institucije Kosova nisu pozvane da učestvuju na Samitu lidera Alijanse, potvrdivši time ranije informacije koje su preneli međunarodni izvori. Pored toga, Kosovo još uvek nije podnelo zvaničnu kandidaturu za članstvo u NATO-u, budući da četiri članice – Španija, Rumunija, Slovačka i Grčka – ne priznaju njegovu nezavisnost, što predstavlja ozbiljnu političku prepreku za ulazak u ovu organizaciju.

NATO je sredinom juna najavio smanjenje prisustva svojih snaga na Kosovu tokom naredne godine. Mirovna misija KFOR-a, koju je Alijansa uspostavila 1999. nakon sukoba na prostoru Kosova i Metohije, danas broji oko 4.600 pripadnika iz više zemalja, što je značajno manje u odnosu na početnih 50.000 vojnika. Ova misija nastavlja da ima mandat očuvanja bezbednosti i stabilnosti u regionu, uprkos promenama u broju vojnika.

Prema pravilima NATO-a, odluke o članstvu donose se konsenzusom svih članica, pa svako protivljenje može blokirati proces proširenja. Status Kosova ostaje međunarodno osporavan – iako ga je do sada priznalo više od 100 država, odsustvo univerzalne podrške koči mogućnost pristupanja međunarodnim organizacijama poput NATO-a.

Samit u Ankari biće fokusiran na pitanja odbrane i odvraćanja, raspodelu troškova među saveznicima, dugoročnu podršku Ukrajini, kao i jačanje otpornosti Alijanse. Očekuje se učešće lidera svih članica, uključujući predsednika Sjedinjenih Američkih Država, dok će partnerske zemlje imati ograničeno prisustvo.

Poslednji sastanak ministara odbrane članica NATO-a održan je prošle nedelje uoči predstojećeg samita, gde su razmatrana ključna strateška pitanja i planovi za buduće aktivnosti. Izostanak Kosova sa liste pozvanih na samit još jednom potvrđuje složeni međunarodni položaj ove teritorije, ali i trajne prepreke u procesu evropskih i evroatlantskih integracija.