Dvadeset godina od nasilja 2004. godine, Arno Gujon ističe da je uništeno više od 1.000 srpskih domova i 35 pravoslavnih crkava na Kosovu i Metohiji, uz masovno proterivanje stanovništva.
Na godišnjicu martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon podsetio je javnost na obim nasilja iz 2004. godine, ocenjujući ga kao jedan od najtežih zločina protiv hrišćanstva i evropske civilizacije u savremenoj Evropi. Prema njegovim rečima, tokom nekoliko dana u martu 2004. godine, uništeno je više od 1.000 srpskih domova i srušeno ili oskrnavljeno 35 pravoslavnih crkava i manastira, dok su hiljade ljudi proterane sa svojih ognjišta u izuzetno kratkom roku.
“Kao odgovor na varvarstvo ekstremista i uprkos ćutanju velikog dela sveta, odlučio sam 18. marta 2004. godine da ću pomagati Srbima na Kosovu i Metohiji. Nisam znao na koji način ću to učiniti, ali sam bio siguran da neću ostati nem i ravnodušan na stradanja jednog evropskog naroda o kome su mi otac i deda pričali”, naveo je Gujon u pisanoj izjavi. Istakao je da je osnovao humanitarnu organizaciju “Solidarnost za Kosovo” i da je, godinu dana nakon pogroma, prvi put došao na Kosovo sa konvojem humanitarne pomoći, što je bio početak njegovog ličnog i profesionalnog angažovanja vezanog za srpsku zajednicu.
Organizacija “Solidarnost za Kosovo” više od dve decenije pruža pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji kroz humanitarne projekte: isporuku osnovnih životnih namirnica, izgradnju farmi, obnovu crkava, kao i podelu stoke i plastenika. Istovremeno, organizacija radi na informisanju međunarodne javnosti o položaju Srba na Kosovu, posebno u Francuskoj, putem medija, tribina i drugih javnih aktivnosti.
“Danas, kao direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, nastavljam tu misiju institucionalno, nastojeći da na više jezika informišem međunarodnu javnost o dešavanjima na Kosovu i Metohiji. Nikada ne smemo zaboraviti ovaj zločin, koji je, pored toga što je zločin nad Srbima, istovremeno i zločin protiv hrišćanstva i evropske civilizacije”, dodao je Gujon.
Martovski pogrom iz 2004. godine ostaje jedno od najtežih poglavlja savremene istorije regiona, a posledice tog nasilja i dalje se osećaju kroz bezbednosnu, demografsku i kulturnu situaciju na Kosovu i Metohiji. Brojne međunarodne organizacije, uključujući i institucije Evropske unije, u više navrata su ukazivale na potrebu zaštite prava srpske zajednice i očuvanja kulturno-verskog nasleđa. Međutim, prema mišljenju stručnjaka za ljudska prava, institucionalna zaštita ostaje nedovoljna, a proces povratka proteranih lica odvija se veoma sporo.
Predstavnici srpske zajednice i dalje ističu važnost kontinuiranog informisanja i međunarodnog angažmana, kako bi se sprečili slični incidenti i obezbedila održiva budućnost za preostale Srbe na Kosovu i Metohiji. Gujon je naglasio da je širenje istine o položaju Srba neophodno za očuvanje njihovih prava i kulturnog identiteta, ali i za očuvanje evropskih vrednosti na prostoru Balkana.
