Tokom posete selima opštine Bajina Bašta, ministar ukazao na značaj ravnomernog razvoja i obnovu seoskih domova

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posetio je sela opštine Bajina Bašta u Zlatiborskom upravnom okrugu, gde je izjavio da je važno da najveći deo sredstava namenjenih za infrastrukturu bude usmeren ka ruralnim, brdsko-planinskim i pograničnim delovima Srbije. Prema njegovim rečima, više od šest milijardi evra planirano je za infrastrukturna ulaganja, a prioritet treba da imaju sredine koje su do sada bile zapostavljene.

Ministar je zajedno sa predsednikom opštine Bajina Bašta Milenkom Ordagićem i predsednikom mesne zajednice Obajgora Brankom Janjićem obišao radove na obnovi Doma kulture u selu Obajgora. Ovaj projekat finansiran je sredstvima Ministarstva za brigu o selu kroz program bespovratnih sredstava za opremanje i uređenje seoskih domova.

Za rekonstrukciju objekta površine 182 kvadratna metra izdvojeno je više od 2,8 miliona dinara. Radovi su obuhvatili molersko-fasadne, stolarske, zidarske, keramičarske i izolatorske radove, kao i modernizaciju elektroinstalacija. Predsednik mesne zajednice Branko Janjić istakao je da će obnovljeni dom postati mesto okupljanja svih generacija i najavio inicijativu za preseljenje ogranka muzičke škole u ovaj prostor, što bi omogućilo deci iz sela da pohađaju nastavu u svom mestu.

Tokom razgovora sa meštanima, ministar je čuo i sa kakvim se izazovima suočava selo, posebno kada je reč o putnoj infrastrukturi. Selo Obajgora ima više od 500 domaćinstava i prostorno je veoma razuđeno, pa pojedini delovi još uvek nemaju potpuno uređene i asfaltirane puteve. U selu živi više od 70 dece različitog uzrasta, a većina stanovnika se bavi poljoprivredom, uglavnom uzgojem malina, krompira i drugih kultura.

Opština Bajina Bašta učestvuje i u drugim programima Ministarstva za brigu o selu, uključujući i manifestaciju Miholjski susreti sela, koja se organizuje već pet godina i okuplja stanovnike iz seoskih sredina radi promovisanja tradicije i zajedništva.

“Dom kulture je bio zapušten i dugo se nije koristio, a sada će postati mesto okupljanja svih generacija. Ovde će se održavati razne manifestacije, druženja i proslave, a deca i mladi će imati prostor za svoje aktivnosti”, izjavio je Branko Janjić.

Politički analitičar ističe značaj rezervi nafte, upoređuje Srbiju sa susednim i evropskim državama

Politički analitičar Uroš Piper izjavio je da Srbija trenutno ima rezerve nafte dovoljne za 93 dana, dok Crna Gora raspolaže zalihama za 20 dana, navodeći te podatke kao pokazatelj ozbiljnosti državnog rukovodstva. Prema njegovim rečima, predsednik Srbije obavestio je javnost da bi, i u slučaju potpunog prekida uvoza, zemlja imala dovoljno nafte za narednih 93 dana.

Piper je uporedio podatke Srbije sa drugim državama regiona i Evrope, ističući da Crna Gora, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ima rezerve za svega 20 dana. “Za 20 dana će sve da stane, ako bude velika svetska kriza,” rekao je Piper, naglašavajući značaj ovih podataka za stabilnost zemlje.

Dalje je naveo da Velika Britanija ima rezerve nafte za 47 dana, Irska za 40, Estonija za 63, Australija za 49, a Finska za 60 dana. Piper je naglasio da su neke od tih država nekada smatrane uzorima napretka u Evropskoj uniji, dok danas Srbija ima više naftnih rezervi od njih.

“To je ozbiljna država. To je ozbiljno rukovodstvo. To vam je ozbiljan predsednik u Srbiji,” izjavio je Piper, komentarišući trenutno stanje u zemlji i regionu.

Na kraju je postavio pitanje kako bi izgledala situacija da druge političke ličnosti vode državu, ali nije iznosio dalje komentare na tu temu.

Dvadeset godina od nasilja 2004. godine, Arno Gujon ističe da je uništeno više od 1.000 srpskih domova i 35 pravoslavnih crkava na Kosovu i Metohiji, uz masovno proterivanje stanovništva.

Na godišnjicu martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon podsetio je javnost na obim nasilja iz 2004. godine, ocenjujući ga kao jedan od najtežih zločina protiv hrišćanstva i evropske civilizacije u savremenoj Evropi. Prema njegovim rečima, tokom nekoliko dana u martu 2004. godine, uništeno je više od 1.000 srpskih domova i srušeno ili oskrnavljeno 35 pravoslavnih crkava i manastira, dok su hiljade ljudi proterane sa svojih ognjišta u izuzetno kratkom roku.

“Kao odgovor na varvarstvo ekstremista i uprkos ćutanju velikog dela sveta, odlučio sam 18. marta 2004. godine da ću pomagati Srbima na Kosovu i Metohiji. Nisam znao na koji način ću to učiniti, ali sam bio siguran da neću ostati nem i ravnodušan na stradanja jednog evropskog naroda o kome su mi otac i deda pričali”, naveo je Gujon u pisanoj izjavi. Istakao je da je osnovao humanitarnu organizaciju “Solidarnost za Kosovo” i da je, godinu dana nakon pogroma, prvi put došao na Kosovo sa konvojem humanitarne pomoći, što je bio početak njegovog ličnog i profesionalnog angažovanja vezanog za srpsku zajednicu.

Organizacija “Solidarnost za Kosovo” više od dve decenije pruža pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji kroz humanitarne projekte: isporuku osnovnih životnih namirnica, izgradnju farmi, obnovu crkava, kao i podelu stoke i plastenika. Istovremeno, organizacija radi na informisanju međunarodne javnosti o položaju Srba na Kosovu, posebno u Francuskoj, putem medija, tribina i drugih javnih aktivnosti.

“Danas, kao direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, nastavljam tu misiju institucionalno, nastojeći da na više jezika informišem međunarodnu javnost o dešavanjima na Kosovu i Metohiji. Nikada ne smemo zaboraviti ovaj zločin, koji je, pored toga što je zločin nad Srbima, istovremeno i zločin protiv hrišćanstva i evropske civilizacije”, dodao je Gujon.

Martovski pogrom iz 2004. godine ostaje jedno od najtežih poglavlja savremene istorije regiona, a posledice tog nasilja i dalje se osećaju kroz bezbednosnu, demografsku i kulturnu situaciju na Kosovu i Metohiji. Brojne međunarodne organizacije, uključujući i institucije Evropske unije, u više navrata su ukazivale na potrebu zaštite prava srpske zajednice i očuvanja kulturno-verskog nasleđa. Međutim, prema mišljenju stručnjaka za ljudska prava, institucionalna zaštita ostaje nedovoljna, a proces povratka proteranih lica odvija se veoma sporo.

Predstavnici srpske zajednice i dalje ističu važnost kontinuiranog informisanja i međunarodnog angažmana, kako bi se sprečili slični incidenti i obezbedila održiva budućnost za preostale Srbe na Kosovu i Metohiji. Gujon je naglasio da je širenje istine o položaju Srba neophodno za očuvanje njihovih prava i kulturnog identiteta, ali i za očuvanje evropskih vrednosti na prostoru Balkana.