Ekstremne vrućine mogu izazvati mentalnu maglu, nervozu i pogoršanje psihičkih tegoba, posebno kod osetljivih grupa

U poslednje vreme žene u Srbiji suočavaju se sa izuzetno visokim temperaturama, što nije samo svakodnevna neprijatnost, već i značajan izazov za zdravlje. Iako su rizici poput dehidratacije i toplotnog udara poznati, manje se govori o uticaju vrućine na funkcionisanje mozga. Naučna istraživanja pokazuju da toplotni talasi povećavaju verovatnoću pojave mentalne magle, nervoze i smanjenja koncentracije.

Psihološkinja Ketrin Tompson sa Univerziteta Liverpul Houp objašnjava: “već nakon kratkog izlaganja velikoj vrućini dolazi do privremenog opadanja pažnje i fokusa”. Posebno su ugrožene žene sa postojećim psihičkim tegobama, kao i deca i mladi. Tokom toplotnih talasa broj hospitalizacija zbog mentalnih poremećaja raste i do 10 odsto.

Ekstremne vrućine utiču i na svakodnevno ponašanje i mentalno zdravlje. Studije ukazuju na porast razdražljivosti, impulsivnosti i čak nasilja tokom vrelih dana. Žene često osećaju “maglu u glavi” i imaju poteškoće sa donošenjem odluka. Kod osoba sa ozbiljnim psihijatrijskim dijagnozama, poput shizofrenije, rizik je još veći – tokom rekordnih vrućina u Kanadi 2021. godine, smrtnost među ovim pacijentima bila je tri puta viša nego u opštoj populaciji.

Vrućine utiču i na svakodnevne navike – ljudi manje vežbaju, ređe se druže i lošije spavaju, što dodatno može narušiti mentalno zdravlje. Naučnici ističu da toplotni stres utiče na hormone sreće (serotonin) i može poremetiti veze između moždanih ćelija.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju mentalnu maglu, usporene misli, probleme sa pažnjom, razdražljivost, promene raspoloženja, nesanicu i apatiju. Ako već imate dijagnostikovano mentalno oboljenje, važno je pratiti pogoršanje simptoma. Ključno je znati kada su ove promene prolazne, a kada je potrebno obratiti se stručnjaku. “Tokom toplotnog talasa, ljudi treba da budu posebno pažljivi prema svom psihičkom stanju i da pravovremeno potraže savet”, naglašava Ketrin Tompson.

Praktični saveti za žene tokom vrućina uključuju redovno unošenje tečnosti, rashlađivanje prostorija i izbegavanje boravka napolju u najtoplijem delu dana. Planirajte trenutke za odmor i opuštanje, čak i kod kuće, a rutinu spavanja i lagane fizičke aktivnosti prilagodite vremenskim uslovima. Ukoliko primetite da se simptomi pogoršavaju ili traju duže, obavezno se obratite lekaru ili psihologu. Konsultacija sa prijateljicama ili porodicom takođe može biti važna podrška. Mentalno zdravlje zahteva istu pažnju kao i fizičko, a posebno tokom perioda ekstremnih temperatura.

Simptomi potresa mozga kod žena često ostaju neprepoznati, a pravovremena reakcija može sprečiti komplikacije

Iako se o potresu mozga najčešće govori u kontekstu sportista i mladih, ovaj problem ne zaobilazi ni žene u srednjem i starijem životnom dobu. Povreda nastaje i nakon blažeg udarca glavom ili naglog trzanja vrata, što dovodi do prolaznog poremećaja moždanih funkcija. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, čak 27 odsto odraslih osoba je barem jednom u životu doživelo potres mozga, a samo polovina njih je potražila medicinsku pomoć.

Kako godine prolaze, mozak postaje osetljiviji na povrede ovog tipa, pa je važno ne ignorisati simptome poput glavobolje, mučnine, zaboravnosti ili promene raspoloženja. Dr Šej Data, neurolog i ko-direktorka Centra za potrese mozga, objašnjava: „Svaki iznenadni udarac koji pomera glavu i vrat može uzrokovati da mozak udari o unutrašnjost lobanje.” Ne postoji striktna starosna granica kada su posledice ozbiljnije, ali je poznato da oporavak sa godinama traje duže, a komplikacije su češće.

Kod žena u srednjim i poznim godinama, osim tipičnih simptoma glavobolje i vrtoglavice, često se pojavljuju i problemi sa pamćenjem, konfuzija ili nagle promene raspoloženja. Simptomi se ponekad jave tek dan ili dva nakon povrede, zbog čega ih mnoge žene pripisuju stresu ili umoru. Ignorisanje ovih znakova može produžiti oporavak, jer mozak sa godinama sporije zaceljuje.

Ukoliko se potres mozga ne leči adekvatno, povećava se rizik od trajnih kognitivnih tegoba ili mentalnih smetnji. Žene su sklone da umanjuju simptome kako bi nastavile uobičajene aktivnosti, ali oporavak zahteva odmor, izbegavanje fizičkog i mentalnog napora i praćenje simptoma. „Viđala sam ljude u sedamdesetim koji se brzo oporave, ali i mlade osobe koje teško podnose potres mozga”, dodaje dr Data.

Istraživanja pokazuju da žene često imaju duže posledice nakon potresa mozga. Uzroci se još ispituju, ali se smatra da hormoni, građa vrata i glave i stil života mogu igrati ulogu.

Ako nakon povrede glave primetite glavobolju, mučninu, vrtoglavicu, zaboravnost ili promene ponašanja, obavezno posetite lekara. Važno je da se odmarate, izbegavate ekrane i fizičke napore, kao i donošenje važnih odluka dok simptomi traju. Pravovremeno obraćanje stručnjaku i praćenje simptoma smanjuju rizik od komplikacija. „Nikada ne treba zanemariti promene koje traju duže od nekoliko dana ili se pogoršavaju”, naglašava dr Data. Samo rana i adekvatna reakcija omogućava brži i potpuniji povratak svakodnevnim aktivnostima.

Prepoznajte simptome žutice kod odraslih žena i saznajte kada je vreme da posetite lekara

Promene boje kože i beonjača, naročito kada poprime žutu nijansu, postaju sve učestalije među ženama u Srbiji. Ovaj simptom poznat kao žutica, često se pogrešno vezuje samo za novorođenčad, ali stručnjaci naglašavaju da kod odraslih žena gotovo uvek ukazuje na poremećaje u funkciji jetre ili krvi. Pravovremeno prepoznavanje ovih promena je ključno za ranu dijagnozu i efikasno lečenje.

Žutica nastaje kada dolazi do prekomernog nakupljanja bilirubina, pigmenta koji se stvara razgradnjom crvenih krvnih zrnaca. Uobičajeno, jetra preradi bilirubin i eliminiše ga kroz žuč. Međutim, problemi sa jetrom ili začepljenjem žučnih puteva mogu dovesti do taloženja bilirubina u organizmu, što rezultira žutom bojom kože i očiju.

Uzroci pojave žutice kod odraslih žena su brojni. Najčešće se radi o virusnim hepatitisima, masnoj jetri, prekomernom konzumiranju alkohola, kamenju ili zapaljenju žučne kese, kao i upotrebi određenih lekova. Hemolitičke anemije, tumori jetre, pankreasa ili žučnih puteva, kao i nasledni poremećaji metabolizma bilirubina, takođe mogu biti uzrok. Gojaznost i dijabetes dodatno povećavaju rizik od razvoja bolesti jetre koje mogu izazvati žuticu. Treba imati na umu da žutica kod odraslih nije samostalna bolest, već upozorava na ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva dalje ispitivanje.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju, osim žute kože i beonjača, uključuju i tamnu mokraću, svetlu ili glinastu stolicu, svrab, bol ispod desnog rebarnog luka, mučninu, povraćanje, gubitak telesne mase i povišenu temperaturu. U težim slučajevima javljaju se izražen umor, pospanost, konfuzija ili lako stvaranje modrica. Dr Marijana Rajić, specijalista interne medicine, ističe: “Ako žena primeti krv u stolici ili povraćenom sadržaju, to je alarmantan simptom i zahteva hitan pregled.”

Kod beba, žutica je uglavnom posledica nezrelosti jetre i često prolazi spontano ili uz jednostavne terapije. Međutim, ako beba odbija da jede, previše je pospana ili neprekidno plače, potrebno je odmah posetiti pedijatra jer visok nivo bilirubina može izazvati oštećenje mozga.

Prevencija i lečenje žutice podrazumevaju zdravu ishranu, izbegavanje prekomernog unosa alkohola i redovne lekarske kontrole. Pravovremeno prepoznavanje promena na koži i očima i drugih simptoma je od suštinskog značaja. “Žene često zanemaruju prve znake, misleći da je reč o bezazlenoj pojavi. Međutim, svaka promena boje kože ili beonjača zaslužuje pažnju i dodatnu dijagnostiku”, objašnjava dr Rajić. Dodaje i da ne treba odlagati odlazak kod lekara, jer rana dijagnoza može sprečiti ozbiljne komplikacije.

U zaključku, žutica kod odraslih žena najčešće je prvi znak ozbiljnijih oboljenja, pa se savetuje da se u slučaju promena odmah obratite stručnjaku.