Najnovija studija upozorava na vezu između menopauze, hormonskog disbalansa i kognitivnog zdravlja žena nakon 45. godine

Nedavna britanska studija otkrila je da menopauza može predstavljati faktor rizika za kognitivni pad kod žena, pre svega zbog smanjenja hormona estrogena. Ovaj hormon igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga, a pad njegovog nivoa tokom menopauze može izazvati razne promene u telu i psihi. Naučnici su ustanovili da žene koje prolaze kroz menopauzu češće razvijaju simptome demencije, uključujući Alchajmerovu bolest, u poređenju s muškarcima. Čak 70% svih dijagnostikovanih slučajeva demencije u svetu odnosi se na žene.

Menopauza je prirodan proces koji označava prestanak menstrualnih ciklusa i plodnosti, najčešće između 45. i 55. godine života. U tom periodu, pad estrogena može izazvati pojavu problema sa pamćenjem, koncentracijom i promenama raspoloženja, što se često opisuje kao „moždana magla”. Ovi simptomi obično prate i valunzi, teškoće sa snom i anksioznost.

Istraživači su pokazali da niži estrogen može dovesti do smanjenja sive mase u određenim regijama mozga, naročito onim koje su odgovorne za emocije i pamćenje. Time se povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Prof. Rossella Nappi, ginekolog i predsednica Svetskog društva za menopauzu, objašnjava: “Nedostatak estrogena svakako utiče na funkciju mozga na mnogim nivoima, uključujući i protok krvi kroz mozak, kao i veze između moždanih ćelija. Neuroni koriste glukozu kao gorivo, a estrogen pomaže da se održi pravilan nivo šećera u ćelijama.”

Ipak, nije svaka žena u menopauzi izložena obaveznom riziku od demencije – promene u mentalnim sposobnostima i raspoloženju često su privremene. Prof. Nappi dodaje: “Ovo je tipično za prelaznu fazu u menopauzu, ali to ne znači da će se demencija nužno razviti kasnije u životu.”

Osim hormonskog disbalansa, drugi faktori poput pušenja, preterane konzumacije alkohola, hroničnog stresa i nedostatka sna dodatno povećavaju rizik od kognitivnog pada. Obrazovanje i svakodnevne mentalne aktivnosti takođe su važni za zaštitu mozga. Prof. Nappi ističe: “Kada je ravnoteža između estrogena i progesterona poremećena tokom menopauze, valunzi mogu biti potencijalni znak upozorenja. Ako žena ima malo simptoma, dovoljno kvalitetnog sna i dobro mentalno stanje, manja je verovatnoća da će razviti demenciju.”

Pad estrogena u menopauzi može dovesti do valunga, problema sa spavanjem i emocionalnih promena, što može biti znak da je mozgu potrebna dodatna pažnja. Stručnjaci savetuju ženama da zdravim životnim navikama, pravilnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima i mentalnom stimulacijom mogu smanjiti rizik od kognitivnog pada. Za sve nedoumice i preciznu dijagnozu, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Prepoznajte simptome žutice kod odraslih žena i saznajte kada je vreme da posetite lekara

Promene boje kože i beonjača, naročito kada poprime žutu nijansu, postaju sve učestalije među ženama u Srbiji. Ovaj simptom poznat kao žutica, često se pogrešno vezuje samo za novorođenčad, ali stručnjaci naglašavaju da kod odraslih žena gotovo uvek ukazuje na poremećaje u funkciji jetre ili krvi. Pravovremeno prepoznavanje ovih promena je ključno za ranu dijagnozu i efikasno lečenje.

Žutica nastaje kada dolazi do prekomernog nakupljanja bilirubina, pigmenta koji se stvara razgradnjom crvenih krvnih zrnaca. Uobičajeno, jetra preradi bilirubin i eliminiše ga kroz žuč. Međutim, problemi sa jetrom ili začepljenjem žučnih puteva mogu dovesti do taloženja bilirubina u organizmu, što rezultira žutom bojom kože i očiju.

Uzroci pojave žutice kod odraslih žena su brojni. Najčešće se radi o virusnim hepatitisima, masnoj jetri, prekomernom konzumiranju alkohola, kamenju ili zapaljenju žučne kese, kao i upotrebi određenih lekova. Hemolitičke anemije, tumori jetre, pankreasa ili žučnih puteva, kao i nasledni poremećaji metabolizma bilirubina, takođe mogu biti uzrok. Gojaznost i dijabetes dodatno povećavaju rizik od razvoja bolesti jetre koje mogu izazvati žuticu. Treba imati na umu da žutica kod odraslih nije samostalna bolest, već upozorava na ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva dalje ispitivanje.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju, osim žute kože i beonjača, uključuju i tamnu mokraću, svetlu ili glinastu stolicu, svrab, bol ispod desnog rebarnog luka, mučninu, povraćanje, gubitak telesne mase i povišenu temperaturu. U težim slučajevima javljaju se izražen umor, pospanost, konfuzija ili lako stvaranje modrica. Dr Marijana Rajić, specijalista interne medicine, ističe: “Ako žena primeti krv u stolici ili povraćenom sadržaju, to je alarmantan simptom i zahteva hitan pregled.”

Kod beba, žutica je uglavnom posledica nezrelosti jetre i često prolazi spontano ili uz jednostavne terapije. Međutim, ako beba odbija da jede, previše je pospana ili neprekidno plače, potrebno je odmah posetiti pedijatra jer visok nivo bilirubina može izazvati oštećenje mozga.

Prevencija i lečenje žutice podrazumevaju zdravu ishranu, izbegavanje prekomernog unosa alkohola i redovne lekarske kontrole. Pravovremeno prepoznavanje promena na koži i očima i drugih simptoma je od suštinskog značaja. “Žene često zanemaruju prve znake, misleći da je reč o bezazlenoj pojavi. Međutim, svaka promena boje kože ili beonjača zaslužuje pažnju i dodatnu dijagnostiku”, objašnjava dr Rajić. Dodaje i da ne treba odlagati odlazak kod lekara, jer rana dijagnoza može sprečiti ozbiljne komplikacije.

U zaključku, žutica kod odraslih žena najčešće je prvi znak ozbiljnijih oboljenja, pa se savetuje da se u slučaju promena odmah obratite stručnjaku.

Sve što treba da znate o glukozamin suplementima, njihovoj ulozi i preporučenim dozama za zdravlje zglobova

Bolovi i ukočenost u zglobovima čest su izazov za žene, posebno s godinama ili nakon pojačanih fizičkih aktivnosti. U potrazi za olakšanjem, mnoge se okreću suplementima za zglobove, a glukozamin je poslednjih godina postao izuzetno tražen. Ipak, postavlja se pitanje – da li je njegova efikasnost potvrđena ili su očekivanja veća od stvarnih rezultata?

Glukozamin je prirodni molekul koji naše telo samo stvara, najviše u hrskavici koja omogućava nesmetano kretanje zglobova. Sa starenjem, nivo glukozamina opada, što može dovesti do istanjene i oštećene hrskavice, a samim tim i do bola i smanjene pokretljivosti. Žene koje su fizički aktivne ili imaju naslednu sklonost ka problemima sa zglobovima često ranije primete prve tegobe, zbog čega razmatraju dodatak glukozamina ishrani.

Najviše naučnih studija rađeno je kod osoba sa osteoartritisom – hroničnim oboljenjem zglobova koje prati bol i ograničena pokretljivost. Prema nekim istraživanjima, dnevna doza od 1500 mg glukozamin sulfata može ublažiti blage do srednje simptome, naročito kod problema sa kolenom. Ipak, stručna javnost nije saglasna oko efekata: dok deo studija beleži olakšanje, druge nisu zabeležile razliku u odnosu na placebo. Dr Ivana Petrović, specijalista fizikalne medicine, ističe: „Glukozamin ne može da zameni standardnu terapiju za osteoartritis, ali može biti deo šireg pristupa očuvanju zglobova, posebno kod osoba sa ranim simptomima.“

Žene ponekad koriste glukozamin i kod reumatoidnog artritisa, povreda, bolova u leđima ili problema sa vilicom, ali za ova stanja naučni dokazi nisu dovoljno uverljivi. Kada je reč o upotrebi, najčešće se preporučuje 500 mg glukozamin sulfata tri puta dnevno, najbolje uz obrok – čime se umanjuje rizik od stomačnih smetnji, najčešće nuspojave. Važno je naglasiti da je reakcija na glukozamin individualna, te je pre početka uzimanja savet obavezan sa lekarom ili farmaceutom.

Kako napominje dr Ana Janković, reumatolog: „Žene koje uzimaju lekove za razređivanje krvi ili imaju alergiju na školjke treba posebno da obrate pažnju, jer glukozamin može izazvati interakcije.“ Trudnicama i dojiljama savetuje se da izbegavaju ovaj suplement bez prethodne konsultacije sa lekarom. Glukozamin ne možemo nadoknaditi kroz ishranu, već isključivo kao dodatak, a njegovo dejstvo zavisi od uzrasta, stadijuma bolesti i opšteg zdravlja.

Uzimajući u obzir da još nema konačnog naučnog stava o dugoročnoj koristi glukozamina, važno je imati realna očekivanja. On može biti deo šire strategije za očuvanje zdravlja zglobova, ali ne zamenjuje fizičku aktivnost, zdravu ishranu i redovne provere kod lekara. Prava dijagnoza i stručni savet su ključni za uspešno upravljanje bolom i očuvanje pokretljivosti. Ako imate simptome, obavezno se obratite lekaru za personalizovani savet i izbegnite nepotrebne rizike.