Američki predsednik upozorio na moguće posledice isteka roka za iranski režim, svet u stanju pripravnosti

Američki predsednik Donald Tramp uputio je ozbiljno upozorenje javnosti povodom aktuelne situacije na Bliskom istoku. U objavi na društvenoj mreži, Tramp je izjavio da bi predstojeća noć mogla biti ključna prekretnica u istoriji, naglašavajući da “cela jedna civilizacija može umreti večeras” zbog dešavanja vezanih za Iran.

Prema njegovim rečima, posledice moguće eskalacije bi mogle biti nepopravljive, a ishod zavisi od reakcije iranskog režima nakon isteka postavljenog roka. Tramp je istakao da ne želi da dođe do najgoreg scenarija, ali je mogućnost takvog razvoja događaja ocenio kao verovatnu. On je u poruci naveo i alternativu, izražavajući nadu da bi dolazak “drugačijih, pametnijih i manje radikalizovanih umova” mogao doneti mirniji ishod i “revolucionarno čudesne” promene u Iranu.

U nastavku obraćanja, američki predsednik je poručio da bi era “iznude, korupcije i smrti” u Iranu, koja traje od 1979. godine, mogla biti okončana. On je naglasio da je trenutna situacija rezultat dugogodišnje destabilizacije izazvane iranskom politikom i dodao da su svetska diplomatska i vojna javnost u stanju pojačane pripravnosti dok čekaju dalji razvoj događaja.

Tramp je takođe uputio poruku podrške civilnom stanovništvu Irana, naglašavajući razliku između režima i građana zemlje.

“Bog blagoslovio veliki narod Irana”, naveo je američki predsednik, ističući da je njegov stav usmeren protiv vlasti, a ne protiv stanovništva.

Prema zvaničnim izvorima, sve odluke koje bi mogle biti donete tokom noći mogu imati dalekosežne posledice po bezbednost na globalnom nivou. Pentagon i saveznici su u stanju najviše pripravnosti, a ishod situacije smatra se potencijalno presudnim za budućnost Bliskog istoka.

Potpredsednik SAD izjavio da očekuje odgovor Irana na pregovore do utorka uveče, dok traje diplomatska neizvesnost

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vance izjavio je tokom posete Budimpešti da očekuje odgovor Irana na tekuće pregovore pre isteka roka koji je postavio predsednik SAD. Izjava je data u okviru susreta sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, nekoliko dana pred izbore u toj zemlji. Vance je naveo da postoji optimizam u pogledu mogućnosti da Iran dostavi odgovor pre utorka uveče, što je rok koji je odredio predsednik SAD za postizanje dogovora o otvaranju moreuza Hormuz.

Tokom javnog obraćanja u Budimpešti, Vance je ukazao na dve moguće opcije u aktuelnim pregovorima sa Iranom. Prema njegovim rečima, ukoliko Iran pristane na dogovor, može se očekivati napredak u deeskalaciji tenzija. On je dodao da, u slučaju da Iran ne odgovori pozitivno na predlog, ekonomska situacija u toj zemlji bi, prema njegovoj proceni, nastavila da bude teška. Vance je istakao da američka strana procenjuje da su glavni vojni ciljevi u regionu već u velikoj meri ostvareni, ali je napomenuo da ostaju pojedina pitanja koja zahtevaju dodatni rad, posebno u vezi sa vojnim kapacitetima Irana.

Predsednik SAD ranije je najavio da će, ukoliko ne dođe do dogovora do definisanog roka, razmotriti dalje korake, uključujući i moguće upotrebe sile. Zvanične reakcije iz Teherana na ove izjave još nisu objavljene, a međunarodni posmatrači prate razvoj događaja u regionu.

Vance je tokom obraćanja naglasio da Sjedinjene Američke Države nastoje da reše spor diplomatskim putem, ali je ponovio stav da će odluka Irana uticati na dalji tok situacije. Ujedno je naveo da postoji razumevanje da su pregovori često kompleksni i da odgovori mogu kasniti, ali je izrazio uverenje da će SAD dobiti odgovor pre isteka roka.

Trenutna situacija u Persijskom zalivu izaziva zabrinutost na međunarodnom nivou, posebno zbog strateškog značaja moreuza Hormuz za globalne energetske tokove. Raniji pokušaji rešavanja sporova u tom regionu uključivali su i posredničke napore drugih država, ali konkretni rezultati u ovom trenutku još nisu potvrđeni.

Susret Vancea i Orbana u Budimpešti organizovan je uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj, a tokom razgovora su, prema izjavama učesnika, razmatrane i druge teme od bilateralnog značaja. Izveštaji sa lica mesta ukazuju na prisustvo brojnih pristalica Orbana i političkih saveznika SAD.

Međunarodni analitičari navode da će naredni sati biti ključni za ocenu da li će doći do postizanja dogovora i eventualne deeskalacije tenzija u regionu.

Aviokompanija potvrdila promene tarifa, novi iznosi stupaju na snagu usled promenjenih globalnih uslova i povećanja troškova

Delta Air Lines najavila je povećanje naknada za čekirani prtljag, navodeći kao razlog rast cena avionskog goriva u poslednjim nedeljama, što je povezano sa aktuelnim sukobom u Iranu. Prema zvaničnom saopštenju kompanije, nova tarifa primenjuje se od srede i obuhvata domaće i kratke međunarodne letove, dok se naknade za duga međunarodna putovanja ne menjaju.

Prema objavljenim podacima, naknada za prvi komad prtljaga iznosiće 45 dolara, dok će drugi koštati 55 dolara. Trošak za treći komad prtljaga raste na 200 dolara. Istovremeno, članovi Delta SkyMiles Medallion kluba, putnici prve klase i određene kategorije korisnika i dalje će imati pravo na besplatnu prijavu prtljaga, navela je kompanija u izjavi.

Delta je istakla da je ova korekcija deo redovne revizije cenovne politike unutar kompanije. Zvaničnici su precizirali da je reč o prvom povećanju tarifa za prtljag na domaćim linijama u poslednje dve godine. Naknade za duga međunarodna putovanja ostaju nepromenjene prema trenutno dostupnim informacijama.

Prethodno su i druge američke aviokompanije, uključujući United i JetBlue, najavile povećanje sličnih naknada nakon što su cene avionskog goriva porasle usled vojnih dešavanja na Bliskom istoku. Prema podacima Međunarodne asocijacije za vazdušni transport, cena avionskog goriva dostigla je 209 dolara po barelu u nedelji koja se završila 3. aprila, što predstavlja rast od 132% u odnosu na prošlogodišnji prosek.

Aviokompanije su, osim povećanja naknada za prtljag, pokušale da kompenzuju rast troškova goriva i kroz korekciju cena karata ili uvođenje dodatnih taksi za putnike. Stručnjaci iz industrije preporučuju putnicima da razmotre kupovinu karata sa mogućnošću povraćaja novca, s obzirom na mogućnost daljeg rasta cena u narednom periodu.

Odluka Delte dolazi u trenutku kada se avioindustrija suočava sa neizvesnostima izazvanim sukobom u Iranu i njegovim uticajem na globalno tržište energenata. Zvaničnici kompanije navode da će nastaviti sa praćenjem situacije i prema potrebi prilagođavati politike u skladu sa promenama na tržištu.