Američka agencija pomaže ESA u lansiranju rovera, koji će tražiti tragove drevnog života na Marsu, s planiranim polaskom najranije 2028. godine

NASA je zvanično potvrdila nastavak saradnje sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA) na misiji Rosalind Franklin, koja ima za cilj da pošalje evropski rover na Mars. Prema najnovijim informacijama, rover bi trebalo da bude lansiran sa Kennedy Space Center-a koristeći raketu SpaceX Falcon Heavy, ali precizan datum još nije utvrđen — očekuje se da lansiranje ne bude pre 2028. godine.

Misija predstavlja značajnu obnovu partnerstva između NASA i ESA, gde će evropska strana obezbediti rover, svemirsku letelicu i lender, dok će NASA isporučiti ključne komponente: motore za kočenje lendera, grejače za unutrašnje sisteme rovera i tehničku podršku za samo lansiranje.

Rosalind Franklin rover biće opremljen naprednim naučnim instrumentima, uključujući maseni spektrometar i analizator organskih molekula. Ovi uređaji su od suštinskog značaja za detekciju mogućih tragova drevnog života u uzorcima tla na lokaciji Oxia Planum, koja je izabrana kao mesto sletanja na Marsu.

Ova misija suočila se sa brojnim izazovima i kašnjenjima od svog početka 2001. godine. Prvobitno je bilo planirano da rover bude lansiran 2009, ali je NASA bila prinuđena da se povuče iz projekta 2012. zbog budžetskih ograničenja, nakon čega je Rusija postala partner ESA. Tokom narednih godina došlo je do tehničkih problema, uključujući neuspešne testove padobrana, što je uzrokovalo dodatna odlaganja.

Situacija se dodatno zakomplikovala 2022. kada je ESA suspendovala saradnju sa Rusijom zbog invazije na Ukrajinu, što je dovelo do neizvesnosti oko budućnosti misije sve do 2024. godine, kada se NASA ponovo uključila u projekat. Ipak, ni tada nisu izostala politička i budžetska ograničenja koja su uticala na američku podršku, uključujući predloge za smanjenje sredstava za ovakve projekte.

Rosalind Franklin rover ima potencijal da značajno doprinese potrazi za dokazima života na Marsu, a nastavak američko-evropske saradnje označava novi optimizam za realizaciju ovog ambicioznog poduhvata. Iako je lansiranje planirano najranije za 2028, industrijski izvori naglašavaju važnost uloge NASA u omogućavanju ove evropske misije.

Nova pravila ograničavaju upotrebu AI za umetnost, muziku i tekst, dok je asistencija u kodiranju dozvoljena

Kompanija Panic, poznata po svojoj ručnoj konzoli Playdate, najavila je da od ovog meseca Playdate Catalog više neće prihvatati igre koje koriste generativnu AI za kreiranje umetnosti, muzike, zvuka, teksta ili dijaloga. Ova odluka deo je novih smernica koje jasno definišu šta je dozvoljeno u procesu razvoja igara za ovu platformu. Panic ističe da je korišćenje AI asistencije prihvatljivo samo u kodiranju, na primer za pomoć pri debagovanju u Lua programskom jeziku, ali će svaka igra u kojoj je AI korišćena biti posebno označena, uz precizno navođenje oblasti u kojima je AI primenjena. Na ovaj način korisnici mogu lakše odlučiti da li žele da podrže određeni naslov.

Ove promene dolaze neposredno nakon što je Panic najavio treću sezonu igara za Playdate, koja se očekuje kasnije ove godine. Kao i do sada, Playdate koncept podrazumeva da svaki kupac dobija određeni broj igara raspoređenih po “sezonama”, sa novim naslovima otkrivenim svake nedelje. U drugoj sezoni, koja je objavljena prošle godine, jedan od naslova koristio je generativnu AI za pisanje i kodiranje – što je sada izričito zabranjeno novim pravilima. Prema zvaničnim informacijama, svi developeri koji učestvuju u izradi igara za treću sezonu moraju poštovati ova ograničenja u vezi upotrebe AI alata.

Konkretno, Panic zabranjuje upotrebu velikih jezičkih modela poput ChatGPT i Google Gemini, AI generatora slika kao što je Stable Diffusion, kao i audio alata poput MuseNet i Suno za bilo koji kreativni deo igre. Igre koje su ranije odobrene, a koriste generativnu AI, ostaju dostupne u katalogu, uz jasno istaknutu informaciju o nameni i obimu korišćenja AI tehnologija. Kompanija naglašava da su ove smernice podložne promenama u budućnosti, u zavisnosti od razvoja industrije i povratnih informacija zajednice.

Iako je distribucija igara kroz zvanični katalog ograničena ovim pravilima, korisnici i dalje mogu sideload-ovati igre na svoj Playdate uređaj, čak i ako su razvijene uz pomoć generativne AI. Međutim, ovakve igre neće imati podršku vidljivosti i promocije kroz zvanične kanale, što potencijalno otežava njihovu dostupnost široj publici. Panic ovim pristupom želi da podstakne transparentnost i očuva autentičnost kreativnog procesa u svom ekosistemu.

Adaptacija popularne indie igre koristi inovativne kinematografske tehnike, fokusira se na imerziju i interakciju gledalaca

Film „Exit 8“, zasnovan na istoimenoj indie video igri, predstavlja novi pristup ekranizaciji gejming sadržaja, kombinujući elemente filmske naracije i interaktivnog iskustva karakterističnog za video igre. Režiser Genki Kawamura, poznat po radu na animiranim filmovima i romanima, uspešno prenosi mehaniku igre – beskonačno ponavljanje metro stanice i traženje anomalija – u filmski okvir. Gledaoci prate mladog čoveka koji se, nakon neprijatnog susreta u prepunom vozu i poziva bivše devojke koja mu saopštava da je trudna, zatiče u naizgled beskrajnoj petlji podzemne stanice. Pravila su jednostavna: ukoliko primeti anomaliju, mora da se okrene; ako je sve isto, nastavlja napred, dok ne pronađe izlaz.

Kawamura koristi duge kadrove i pokrete kamere kako bi stvorio osećaj kontrole i napetosti, slično onome što igrači doživljavaju tokom igranja. Gledaoci su pozvani da i sami traže sitne promene u scenama, što film čini interaktivnim na pasivan način. Inspiraciju za ovakav pristup Kawamura navodi u razgovoru sa poznatim dizajnerom igara Shigeru Miyamotom, naglašavajući važnost zabave i za igrače i za publiku koja posmatra igru. U filmu se tako stapa iskustvo gejminga sa filmskom umetnošću, nudeći nešto više od klasične adaptacije.

Za razliku od igre, film uvodi narativnu pozadinu i likove, iako oni ostaju bez imena, naglašavajući atmosferu anonimnosti i izolacije. Režiser ističe da je hodnik metroa zapravo glavni lik filma, dok su ljudi u njemu predstavljeni kao NPC-jevi (Non-Playable Characters), što dodatno pojačava osećaj otuđenosti i introspekcije. Postavljanje žutog znaka Exit 8 kao gotovo božanskog entiteta daje filmu simbolički sloj i otvara mogućnost za različita tumačenja.

Kawamura priznaje uticaj japanskih animatora Satoshija Kona i Katsuhiroa Otoma na razvoj vizualnog identiteta filma i način na koji su unutrašnja stanja likova prikazana kroz prostor i atmosferu. Film tako uspeva da ostane veran originalnoj igri, dok istovremeno proširuje priču i doživljaj na novi medij. „Exit 8“ demonstrira kako pažljivo osmišljena adaptacija može ponuditi originalno iskustvo, relevantno u eri kada su i gejming i livestreaming postali deo svakodnevne zabave.