Bakterije iz kimčija potencijalno olakšavaju izbacivanje nanoplastike, ali stručnjaci upozoravaju na količinu i rizik od viška soli

Mikroplastika je sveprisutna u našem okruženju, a istraživanja pokazuju da se nalazi i u ljudskom organizmu. Novo istraživanje sugeriše da konzumacija fermentisane hrane, kao što je kimči, može pomoći telu da se oslobodi mikroplastike. U studiji sprovedenoj na miševima, naučnici su koristili bakteriju mlečne kiseline (Leuconostoc mesenteroides) izolovanu iz kimčija. Rezultati su pokazali da su miševi koji su dobijali ovu bakteriju izbacili gotovo dva puta više nanoplastike putem stolice u poređenju sa kontrolnom grupom.

Iako se zdravstveni rizici mikroplastike i dalje ispituju, postoje dokazi da sitne čestice plastike mogu izazvati hronične upale i probleme u radu različitih organa. Posebno su zabrinjavajuće nanoplastične čestice, jer mogu prolaziti kroz ćelijske membrane i dospeti u organe.

Važno je napomenuti da je ova studija delimično finansirana od strane instituta koji promoviše kimči, pa su potrebna dodatna i nezavisna ispitivanja na ljudima pre bilo kakvih konačnih zaključaka. Ipak, stručnjaci smatraju ove nalaze interesantnim u kontekstu svakodnevne ishrane. Nutricionistkinja Džesika Kording ističe: “Ove bakterije mogu imati pozitivan efekat na zdravlje creva, što je važno za opšte zdravlje i varenje.” Doktorka Saira Šahab dodaje: “Fermentisana hrana može doprineti boljem izbacivanju štetnih supstanci, ali treba biti obazriv sa količinom zbog rizika od visokog unosa soli.”

Iako fermentisana hrana, poput kimčija, jogurta ili kefira, može imati benefite, prekomerna konzumacija može dovesti do povišenog krvnog pritiska i problema sa želucem. Zato se preporučuje umereno uključivanje ovih namirnica u raznovrsnu i uravnoteženu ishranu. Žene svih uzrasta koje žele da unaprede svoje zdravlje mogu razmotriti uključivanje fermentisanih proizvoda, ali je važno pratiti reakcije tela i konsultovati se sa lekarom, naročito ako već postoje hronične tegobe. Za tačne savete i dijagnozu obavezno se obratite stručnjaku.

Prirodni šećeri iz voća mogu pozitivno uticati na zdravlje, dok industrijski šećeri nose veći rizik po organizam

Šećer često ima lošu reputaciju, naročito među ženama koje žele da vode računa o svom zdravlju, ali važno je znati da nisu svi šećeri isti. Nutricionisti i najnovija istraživanja sugerišu da je odlučujuće kakve vrste i koliku količinu šećera unosimo, a ne potpuno izbegavanje slatkog.

Našem organizmu je potrebna glukoza kao osnovni izvor energije, posebno za funkcionisanje mozga. Međutim, postoji bitna razlika između prirodnih šećera, koji se nalaze u voću, povrću i mleku, i dodatih šećera iz industrijskih proizvoda, slatkiša, peciva i zaslađenih pića. Prirodni šećeri su udruženi sa vlaknima, vitaminima i antioksidansima, što usporava njihovu apsorpciju i sprečava nagle skokove šećera u krvi.

Za žene koje žele da održavaju ili regulišu telesnu težinu, voće je odličan izbor. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno jedu voće često imaju niži indeks telesne mase. Razlog je što voće može zameniti kalorične grickalice i deserte, a vlakna iz voća pružaju duži osećaj sitosti. Na primer, ako pojedete jednu jabuku umesto industrijskog slatkiša, tokom dana ćete uneti manje kalorija.

Nisu svi šećeri isti ni po količini ni po uticaju. Tako šolja jagoda sadrži oko 7 grama šećera, jedna kašika meda čak 17 grama, dok čaša gaziranog pića ima do 30 grama šećera. Voće, zahvaljujući vlaknima i vodi, usporava unos šećera u krvotok i tako sprečava nagle promene nivoa insulina.

Prema rečima dr Snežane Petrović, specijaliste interne medicine: ‘Prirodni šećeri iz voća nisu problematični za većinu ljudi kada se konzumiraju u umerenim količinama, dok je prekomeran unos rafinisanih šećera direktno povezan sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i bolestima srca.’

Voće nije samo bezbedno za zdravlje, već donosi i dodatne benefite. Bobičasto voće, citrusi i orašasti plodovi bogati su antioksidansima i vitaminima koji štite ćelije, jačaju imunitet i usporavaju starenje. Raznovrsno voće u svakodnevnoj ishrani pomaže u zaštiti od oksidativnog stresa i može smanjiti rizik od hroničnih bolesti.

Većini žena preporučuje se jedna porcija voća dnevno kao užina – to odgovara veličini srednje jabuke ili šaci bobičastog voća. Za osobe sa posebnim potrebama, kao što je dijabetes, količina i vrsta voća treba da se prilagodi uz savet lekara ili nutricioniste.

Zaključak je jasan: prirodni šećeri iz voća i povrća mogu biti deo zdrave, izbalansirane ishrane, dok sa dodatim industrijskim šećerima treba biti obazriv. Za individualne savete i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Moderni pristup porođaju donosi mogućnost izbora, toplinu i sigurnost za žene u velikim gradovima

Danas je odluka o tome gde i kako će žena da rodi svoje dete važnija nego ikad, posebno u gradovima poput Beograda gde postoji više opcija. Žene između 25 i 40 godina žele da se tokom porođaja osećaju sigurno, poštovano i podržano, umesto da budu samo deo statistike.

Dr Vladimir Vajs, specijalista ginekologije i akušerstva sa više od trideset godina iskustva, ističe da je ključna razlika u odnosu na prošlost upravo mogućnost izbora. Kako kaže: „Danas svaka buduća mama ima izbor – to je ogroman pomak napred“. Nekada je ženama bilo najvažnije da porođaj prođe bez komplikacija, dok su danas njihove želje i osećanja jednako važni.

Danas žene mogu da biraju između privatnih i državnih porodilišta, što doprinosi poboljšanju zdravstvenih usluga. Dr Vajs smatra da je idealno porodilište ono koje kombinuje prirodan ambijent sa savremenom medicinskom negom. “Idealno mesto bi trebalo da bude prirodna sredina, ali i da pruži potrebnu medicinsku sigurnost i negu”, objašnjava on, naglašavajući da prirodan porođaj nije uvek najsigurniji i da je važno da osoblje bude spremno na svaku situaciju.

Prema dr Vajsovim rečima, porodilišta danas odražavaju i potrebe savremenih žena i društva. Topla atmosfera, empatija i poštovanje želja trudnica postali su standard. Izazov je kako bolnički prostor učiniti prijatnijim, a da se ne ugrozi sigurnost. „Cilj je da u bolničkoj sredini stvorimo kućnu atmosferu“, ističe dr Vajs, jer tako žene osećaju više sigurnosti i manje stresa.

Velika promena je i mogućnost da partner prisustvuje porođaju. “Svaki otac koji želi može da prisustvuje porođaju. To je velika podrška partnerki i može biti presudno za dobar ishod porođaja”, naglašava dr Vajs. Savremeni roditelji su informisaniji i imaju jasne zahteve, što je doprinelo promenama u porodilištima. Dostupnost informacija na internetu omogućila je ženama da znaju šta žele i da to aktivno traže.

Za sve buduće mame važno je da znaju svoja prava: informisanost, mogućnost izbora i dostojanstven tretman tokom porođaja. Najbolje je da se dobro informišu, otvoreno razgovaraju sa lekarima i izaberu porodilište u kojem se osećaju najbezbednije i najprijatnije. Za sve nedoumice i preciznu dijagnozu, uvek se obratite svom lekaru.