Premijerka Sanae Takaiči sazvala je hitan sastanak zbog napadnutih servera i ugroženih ličnih podataka miliona korisnika.

Vlada Japana održala je hitan sastanak povodom napad u Japanu na servere kompanije GMO Internet Group, čime su ugrožene lične informacije miliona ljudi. Premijerka Sanae Takaiči okupila je ključne članove vlade kako bi razmotrili mere za odgovor na ovaj sajber-napad i curenje podataka, što je već dovelo do finansijskih gubitaka.

Kompanija GMO Internet Group zatražila je tokom vikenda od vlade da preduzme aktivne mere sajber-odbrane. Hakeri su napali servere ove kompanije, a posledice su već postale vidljive. Prema saopštenju, napad u Japanu mogao bi imati ozbiljan uticaj na bezbednost korisnika i stabilnost internet infrastrukture.

Detalji hakerskog napada i reakcija vlade

Prema informacijama, napad je potencijalno ugrozio 26.739 servera povezanih sa korisničkim trgovačkim računima u više od 70 brokerskih kuća i drugih kompanija u Japanu i inostranstvu. Prvi izveštaji pokazuju da su pojedini korisnici usluga za trgovanje devizama pretrpeli gubitke veće od milion jena (oko 5.700 evra) zbog neovlašćenih transakcija na njihovim računima.

Kihara, visoki zvaničnik vlade, izjavio je da policija, Ministarstvo odbrane i Japanske snage samoodbrane procenjuju da li treba primeniti mere neutralizacije pristupa. Te mere omogućavaju upad u server napadača kako bi se onesposobila pretnja, ali je istakao da bi komentarisanje konkretnog odgovora moglo otkriti strategiju vlade.

Izvinjenje i apel kompanije GMO Internet Group

Izvršni direktor GMO Internet Group Masatoši Kumagai izvinio se korisnicima zbog propusta u zaštiti podataka. “Sada je trenutak da kroz saradnju javnog i privatnog sektora zaštitimo Japan i internet”, napisao je Kumagai. On je upozorio da bi ignorisanje ovog incidenta moglo dovesti do ugrožavanja šire društvene infrastrukture, pozivajući se na novi Zakon o aktivnoj sajber-odbrani.

Kumagai je naglasio da je internet, prema njegovoj proceni, na ivici kolapsa, i da je ovo prilika da zakon, koji je stupio na snagu 1. oktobra, postane delotvoran u zaštiti imovine građana.

Šta predviđa novi zakon o sajber-bezbednosti?

Japanski parlament usvojio je zakon u maju 2025. godine s ciljem da podigne sajber-bezbednost na nivo zapadnih zemalja. Zakon predviđa mogućnost neutralizacije pristupa, što znači da vlada može sprečiti sajber-napade direktno na njihovom izvoru, čime se pretnje eliminišu pre nego što izazovu veću štetu. Ove mere sada su u fokusu vlade posle napad u Japanu, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.

Vlada Japana ističe da će u saradnji sa svim relevantnim institucijama nastaviti da prati situaciju i razvija mere zaštite građana i infrastrukture od sajber-pretnji. Očekuje se da će narednih dana biti donete konkretne odluke o daljim koracima.

Policija istražuje nesreću u kojoj je vozač poršea udario biciklistu u Vatikanskoj ulici. Saobraćaj bio zatvoren više sati.

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Zagrebu, život je izgubio 88-godišnji biciklista. Prema policijskim izvorima, nesreća se desila u nedelju, 25. oktobra, oko 14:25 časova u Vatikanskoj ulici. Za izazivanje nesreće osumnjičen je 78-godišnji vozač poršea, koji je upravljao vozilom brzinom znatno većom od dozvoljene na tom delu puta.

Policija navodi da se vozač kretao brzinom između 70 i 90 kilometara na sat, iako je maksimalna dozvoljena brzina bila 40 km/h. Dolaskom do raskrsnice sa Ulicom svetog Mateje, u blizini stuba javne rasvete, vozač je naleteo na biciklistu koji je prelazio Vatikansku ulicu na biciklu marke Corratec preko obeleženog pešačkog prelaza. Sila udara odbacila je biciklistu i njegov bicikl, a muškarac je preminuo na mestu nesreće od zadobijenih povreda.

Policijski nalazi i detalji nesreće

Osim toga, policijska istraga je utvrdila i određene nepravilnosti u ponašanju bicikliste. Naime, 88-godišnji biciklista se pre nesreće kretao trotoarom na delu puta gde nije postojala biciklistička staza, iako je bio dužan da vozi desnom ivicom kolovoza. Takođe, prelazeći Vatikansku ulicu, nije sišao sa bicikla i gurao ga preko pešačkog prelaza, što je obaveza po važećim propisima. Policija navodi i da biciklista nije obratio pažnju na udaljenost i brzinu vozila koja su mu se približavala.

Zbog obavljanja uviđaja i istrage, saobraćaj u Vatikanskoj ulici bio je zatvoren od 14:40 do 18:15 časova. Vozila su tokom tog perioda bila preusmerena na obilazne rute, a na terenu su se nalazile sve nadležne službe.

Tok istrage i dalje procedure

Telo preminulog bicikliste prevezeno je u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu. Protiv 78-godišnjeg vozača poršea policija će podneti krivičnu prijavu državnom tužilaštvu u Velikoj Gorici, zbog sumnje da je izazvao saobraćajnu nesreću prema članu 227. Krivičnog zakona. Nakon završetka potrebnih procedura, osumnjičeni će biti predat pritvorskom nadzorniku.

Kako je saopšteno, istraga o nesreći u Zagrebu i dalje traje, a policija nastavlja sa prikupljanjem svih relevantnih dokaza kako bi se utvrdile sve okolnosti ovog tragičnog događaja. Ovakve nesreće ukazuju na potrebu za poštovanjem saobraćajnih propisa, posebno na mestima gde se ukrštaju pešaci, biciklisti i motorna vozila.

Nova pravila o uvozu iz Kine u hemijskom, mašinskom i sektoru nameštaja mogu biti predstavljena 2027. godine.

Evropska unija planira da od početka 2027. godine uvede nova ograničenja uvoza iz Kine, najviše u oblastima hemijske industrije, nameštaja i mašina. Kako je objavljeno, ova mera bi mogla uključiti uvozne kvote ili dodatne carine, a cilj je da se zaustavi dalji rast trgovinskog deficita Unije sa Kinom, koji je prošle godine dostigao 360 milijardi evra.

Evropska komisija razmatra da predlog novih ograničenja na uvoz iz Kine predstavi već u prvom tromesečju 2027. godine. Za sada nije doneta konačna odluka o tome kako će mere izgledati, ali prema dostupnim informacijama, razmatraju se mehanizmi zaštite koji bi omogućili Uniji da ograniči uvoz iz pojedinih sektora kada dođe do naglog rasta isporuka na evropsko tržište.

Planirane mere i sektori na koje bi mogle da utiču

Prema trenutnim planovima, ograničenja uvoza iz Kine mogla bi biti usmerena na sektore hemijske industrije, proizvodnje nameštaja i mašinske opreme. Evropska komisija, prema anonimnim izvorima, razmatra mogućnost uvođenja količinskih ograničenja ili carinskih kvota. Ovo bi značilo da bi carine važile samo za robu uveženu iznad unapred utvrđenog obima, dok bi deo uvoza ispod te granice bio oslobođen dodatnih nameta.

Ove mere deo su šire strategije Evropske unije usmerene na zaštitu evropskih proizvođača od jeftine kineske robe, ali i na smanjenje trgovinskog deficita. Evropski proizvođači ističu da rast uvoza iz Kine ugrožava domaću proizvodnju i radna mesta, dok otežan pristup evropskih kompanija kineskom tržištu dodatno komplikuje trgovinske odnose između Brisela i Pekinga.

Motivi i dalji koraci Evropske unije

Cilj novih ograničenja uvoza iz Kine je, pre svega, jačanje konkurentnosti evropske industrije i smanjenje zavisnosti od kineskih proizvoda. Evropska komisija planira da tokom konsultacija sa državama članicama i kinom dodatno precizira koji sektori će biti obuhvaćeni i kakav će biti konkretan oblik ograničenja.

Međutim, važno je napomenuti da su svi planovi još u fazi razmatranja, pa se mogu dogoditi promene pre nego što mere stupe na snagu. U međuvremenu, evropska javnost i privrednici prate razvoj situacije, jer bi nova pravila mogla značajno uticati na tokove robe i poslovanje u više sektora privrede.

Na kraju, očekuje se da će Evropska komisija u narednim godinama voditi intenzivne razgovore sa svim relevantnim stranama pre nego što nove mere o ograničenju uvoza iz Kine budu formalno predstavljene i eventualno usvojene.