Starije žene i hronični bolesnici najugroženiji tokom talasa vrućine – evo na šta posebno treba obratiti pažnju

Ekstremno visoke temperature tokom leta donose ozbiljne zdravstvene izazove za žene, posebno za starije osobe i one koje žive sa hroničnim bolestima, upozorava prof. dr Svetlana Stanišić Drakulić. Iako se često misli da vrućina najviše opterećuje srce, rizici su mnogo širi i mogu uticati na čitav organizam.

Toplotni talasi posebno pogoršavaju stanja poput srčane slabosti, visokog pritiska, dijabetesa i bubrežne slabosti. Starije žene su dodatno osetljive jer imaju slabije znojenje, smanjen osećaj žeđi i lošiju cirkulaciju, zbog čega njihovi organi postaju izuzetno podložni štetnim efektima toplote. Kao posledica, povećava se rizik od infarkta, aritmija, tromboze, oštećenja bubrega i pogoršanja respiratornih tegoba.

Važan faktor rizika predstavljaju i lekovi koje žene uzimaju zbog hroničnih bolesti. Prof. dr Stanišić Drakulić ističe: „Kod starijih osoba terapijska lista može postati skriveni faktor rizika, naročito kada se kombinuju dehidratacija, fizički napor, srčana slabost, hronična bolest bubrega i boravak u pregrejanom prostoru.“ Neki lekovi, kao što su SGLT2 inhibitori za dijabetes i srčane bolesti, pojačavaju izlučivanje vode i glukoze preko bubrega, što može izazvati dehidrataciju i bubrežna oštećenja, naročito u kombinaciji sa diureticima. ACE inhibitori i beta-blokatori, koji su često u terapiji, dodatno smanjuju sposobnost organizma da zadrži tečnost ili izdrži gubitak tečnosti.

Kako bi se izbegle ozbiljne komplikacije, savetuje se unos više tečnosti, izbegavanje izlazaka tokom najtoplijeg dela dana, kao i praćenje simptoma. Preporučuje se i konsultacija sa lekarom radi moguće prilagodbe terapije u letnjim mesecima. Osim toga, poželjno je nositi laganu odeću, koristiti zaštitu od sunca i redovno provetravati prostorije. Žene koje žive same ili brinu o starijim članovima porodice treba redovno da proveravaju zdravstveno stanje i odmah se obrate lekaru ako primete slabost, vrtoglavicu ili promene u mokrenju.

Za sve nejasnoće i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Dermatolozi otkrivaju zbog čega visoke temperature ne umanjuju efekat botoksa i nude praktične savete za letnje dane

Početak letnje sezone često otvara dilemu kod žena koje planiraju estetske tretmane, posebno kada je reč o botoksu. Jedna od najčešćih nedoumica jeste da li visoke temperature mogu smanjiti efekat ili čak ‘otopiti’ botoks neposredno nakon tretmana. Ova tema postaje posebno aktuelna svake godine, a najviše se tiče dama koje tokom toplih meseci žele da osveže svoj izgled.

Botoks je najčešći izbor za smanjenje bora, a na društvenim mrežama neretko se mogu pročitati stavovi kako toplota može poništiti dejstvo ovog preparata. Ipak, prema mišljenju dermatologa, za ovakve tvrdnje ne postoje naučni dokazi.

Mit da visoke temperature mogu uticati na rezultate botoksa naročito se širi tokom letnjih meseci. Međutim, stručnjaci naglašavaju da, kada se botoks pravilno aplikuje, njegova efikasnost nije povezana sa spoljašnjom temperaturom. Dermatolog dr Melani Palm pojašnjava: „Sama vrućina ne menja način na koji botoks deluje nakon što je ispravno aplikovan.“ Ovaj preparat deluje tako što se veže za nervne završetke u roku od nekoliko sati nakon ubrizgavanja, zbog čega toplota iz spoljašnje sredine ne može da ga deaktivira niti ‘otopi’.

Letnji način života, međutim, može uticati na to kako žene subjektivno doživljavaju rezultate. Više vremena na otvorenom, putovanja i fizička aktivnost mogu promeniti lični osećaj efekta tretmana, ali to ne utiče na samu efikasnost botoksa. Dermatolozi dodaju i da se tokom leta može primetiti dodatna korist – botoks može smanjiti znojenje na tretiranim regijama lica, što mnogim damama pomaže da izgledaju svežije čak i tokom vrućina.

Kada je reč o preporukama nakon tretmana, iako visoke temperature ne utiču na botoks, važno je pridržavati se nekoliko saveta odmah po aplikaciji: izbegavajte intenzivne treninge, saune, parna kupatila i tople kade tog dana, ne dirajte i ne masirajte lice, kao ni tretirano područje. Preporučuje se da se suzdržite od aktivnosti koje pojačavaju cirkulaciju u licu nekoliko sati nakon tretmana kako biste umanjili rizik od otoka ili modrica. Uz to, obavezno hidrirajte organizam, boravite u rashlađenim prostorijama i ne zaboravite da koristite kremu za sunčanje širokog spektra.

Na kraju, botoks i tokom letnjih meseci ostaje pouzdana opcija za negu bora. Najvažnije je da tretman obavlja stručno lice i da se pridržavate saveta dermatologa posle zahvata. Za individualne preporuke i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Stručnjaci otkrivaju kako da pobedite nesanicu i vrućinu bez klime i ventilatora uz proverene savete

Letnje tropske noći mogu biti izazov za mnoge žene, naročito kada temperatura tokom noći ne pada ispod 25 stepeni. U takvim uslovima, organizam ne može prirodno da se rashladi, što posebno otežava san osobama sa srčanim i hroničnim bolestima, kao i starijima. Osim toga, povećana vlažnost vazduha dodatno otežava oslobađanje toplote iz tela, zbog čega dolazi do pojačanog znojenja i ubrzanog rada srca, a san često postaje isprekidan i nekvalitetan. Istraživanja pokazuju da visoke noćne temperature smanjuju duboke faze sna, ključne za obnovu organizma.

Naše telo inače prirodno snižava temperaturu nekoliko sati pre spavanja, šaljući mozgu signal za odmor. Međutim, tokom tropskih noći, visok nivo toplote i vlage otežava ovaj proces. Krvni sudovi se šire, srčani rad ubrzava, a znojenje je intenzivnije. Žene sa problemima srca, povišenim pritiskom ili one koje koriste diuretike posebno su osetljive na ove promene. Takođe, starije žene i osobe sa hroničnim bolestima su izložene većem riziku. Dr Ana Petrović, kardiolog, naglašava: “Noćne vrućine nisu samo neprijatne, već mogu pogoršati postojeće zdravstvene tegobe. Posebnu pažnju treba obratiti na simptome kao što su ubrzan puls, malaksalost i preterano znojenje.”

Mnoge žene instinktivno biraju hladan tuš, ali nagla promena temperature može dovesti do sužavanja krvnih sudova, pa telo zapravo zadržava toplotu. Stručnjaci savetuju da je bolje koristiti mlaku ili blago hladnu vodu za tuširanje kako bi se toplota postepeno gubila sa kože bez šoka za organizam. Dodatno, preporučuje se rashlađivanje delova tela gde su krvni sudovi najbliži površini kože — vrat, unutrašnja strana laktova, zglobovi i stopala. Na ta mesta stavite hladnu (ali ne ledenu) oblogu za brže rashlađivanje.

Mokar peškir može biti od pomoći, ali još bolje je blago nakvasiti kožu mlakom vodom. Isparavanje vode sa kože odvodi toplotu i pruža olakšanje, mada ovaj efekat može biti slabiji ukoliko je u prostoriji visoka vlažnost.

Ravnomerno hidriranje je ključno tokom dana — izbegavajte da pijete velike količine vode neposredno pred spavanje. Ako ste se tokom dana mnogo znojili, važno je nadoknaditi elektrolite, naročito ako radite napolju ili ste fizički aktivni. Lagana, nemasna hrana, kao i povrće i voće bogato vodom (npr. lubenica, krastavac), dodatno pomažu telu da lakše podnese vrućinu.

Za kraj, preporučuje se da prozore otvarate rano ujutru ili kasno uveče, kada temperatura padne, a tokom najtoplijih sati ih držite zatvorenim kako biste sprečili dodatno zagrevanje prostorije. Ove jednostavne navike mogu olakšati san i smanjiti osećaj iscrpljenosti tokom letnjih noći. Za konkretnu dijagnozu i stručan savet obavezno se obratite svom lekaru.