Odbor Kongresa zakazao saslušanje za petak, senator Vajden traži pojašnjenja o finansijskim transakcijama

Milijarder i investitor Leon Blek očekuje se da u petak svedoči pred članovima kongresnog odbora koji istražuje veze sa Džefrijem Epstajnom. Saslušanje dolazi nakon što je senator iz Oregona Ron Vajden ranije ovog meseca zatražio od Odbora za nadzor Predstavničkog doma da tokom intervjua postavi pitanja Bleku u vezi sa oko 170 miliona dolara uplata Epstajnu između 2012. i 2017. godine.

Senator Vajden je naveo da do sada, prema njegovom mišljenju, Blek nije pružio zadovoljavajuće objašnjenje zašto su iznosi koje je platio Epstajnu višestruko prevazilazili honorare drugih savetnika angažovanih na sličnim poslovima poreskog i naslednog planiranja. Vajden je i u martu uputio pismo Bleku sa zahtevom za odgovore na pitanja koja su se pojavila u okviru takozvanih „Epstajn fajlova“, a odnose se na lične i finansijske veze između Bleka i Epstajna.

Na pitanje o Blekovom odgovoru na njegove zahteve, senator Vajden je izjavio da nije dobio odgovore koje smatra zadovoljavajućim, navodeći da je, prema njegovim rečima, Blek “više puta izbegavao” konkretan odgovor.

Advokat Leona Bleka, suosnivača kompanije za upravljanje investicijama, u pismu iz aprila upućenom senatoru Vajdenu izjavio je da dokumenta objavljena na osnovu Zakona o transparentnosti Epstajn fajlova ne sadrže dokaze da je Blek bio upoznat sa ili umešan u tadašnje krivične aktivnosti Džefrija Epstajna. Drugi Blekov advokat je u decembru naveo da je interna istraga u kompaniji pokazala kako su uplate Epstajnu bile isključivo za poreski i nasledni konsalting.

Komitet je prošle godine objavio i elektronsku prepisku koja pokazuje da je Epstajn učestvovao u određenim ličnim pitanjima vezanim za Bleka dok mu je pružao savetodavne usluge. Do sada nije objavljeno da li će tokom najavljenog svedočenja biti predstavljeni dodatni dokazi ili dokumenta.

Kontekst istrage vezan je za šire napore Kongresa da razjasni prirodu i obim kontakata koje su visoki poslovni lideri imali sa Džefrijem Epstajnom, koji je preminuo u pritvoru 2019. godine. Očekuje se da će saslušanje u petak biti usmereno na finansijske transakcije i savete koje je Epstajn pružao Bleku u navedenom periodu.

Vlasti potvrdile porast broja poginulih i povređenih, spasilačke ekipe aktivne u La Guairi i drugim pogođenim oblastima

Serija jakih zemljotresa pogodila je severne delove Venecuele u sredu, 25. juna 2026. godine, što je dovelo do velikih ljudskih gubitaka i materijalne štete. Prema saopštenju ministra zdravlja Venecuele Karlosa Alvarada, do četvrtka uveče potvrđeno je oko 235 poginulih i najmanje 4.300 povređenih. Zvaničnici navode da bi broj žrtava mogao dodatno da raste, s obzirom na to da je više hiljada osoba prijavljeno kao nestalo, a spasilačke operacije su u toku.

Prema informacijama sa lica mesta, dva snažna potresa jačine 7,2 i 7,5 stepeni pogodila su područje u večernjim satima, što je ocenjuju međunarodni izveštaji, među najjačim zemljotresima u toj zemlji u poslednjih sto godina. Talas podrhtavanja osetio se širom regiona, a najteže posledice zabeležene su u priobalnoj oblasti La Guaira, nedaleko od glavnog grada Karakasa.

Stanovnici pogođenih gradova, uključujući Catia La Mar i okolinu, tokom četvrtka su organizovano tragali za članovima porodica i komšijama pod ruševinama. Pripadnici spasilačkih službi i lokalni volonteri izvlačili su povređene iz srušenih zgrada. Među povređenima su, prema izveštajima, i deca i životinje, dok su dramatični snimci operacija spašavanja prikazani na državnoj televiziji Venecuele. Zvanične spasilačke ekipe bile su najvidljivije u Karakasu, dok je u drugim mestima u početnim satima nakon zemljotresa dominirao angažman lokalnog stanovništva.

La Guaira je pretrpela značajnu štetu, a aerodrom u ovom regionu zatvoren je zbog oštećenja, što dodatno otežava dopremu pomoći i transport povređenih. Ulice su na više mesta oštećene, mnoge zgrade su srušene ili ozbiljno oštećene, a stanovnici su bili primorani da napuste domove. Helikopteri su nadletali najugroženija područja, dok su porodice pokušavale da pronađu nestale putem lepljenja plakata i deljenja spiskova sa imenima.

Mnogi građani Venecuele u inostranstvu pokušali su da stupe u kontakt sa rodbinom u pogođenim oblastima, suočavajući se sa prekidima u komunikaciji. Zvaničnici su pozvali na strpljenje i uputili apel za međunarodnu pomoć, dok se potraga za preživelima nastavlja. Lokalne vlasti i dalje procenjuju razmere štete i organizuju evakuaciju iz najugroženijih zona.

Ovo je jedan od najtežih zemljotresa u istoriji Venecuele, a vlasti upozoravaju da bi broj žrtava mogao rasti kako spasilačke ekipe nastavljaju pretragu ruševina.

Zdravstvene vlasti sprovode epidemiološku istragu, pacijent u stabilnom stanju i pod nadzorom

Prvi slučaj zaraze virusom ebola potvrđen je u Francuskoj, gde je humanitarni radnik po povratku iz Demokratske Republike Kongo testiran pozitivno i odmah hospitalizovan, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. Pacijent, čiji identitet nije objavljen, nalazi se u specijalizovanoj ustanovi i prema navodima nadležnih, u stabilnom je stanju.

Po prijemu u Francusku, pacijent je odmah izolovan i sproveden je siguran bolnički transport, kako bi se eliminisao rizik od prenosa infekcije. Francuske zdravstvene vlasti preduzele su sve neophodne mere predostrožnosti, uključujući detaljno epidemiološko praćenje osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženim.

“Sve osobe koje su bile u kontaktu sa pacijentom obavezne su da prođu 21-dnevni period kućne izolacije pod strogim zdravstvenim nadzorom”, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravlja.

Epidemiološka istraga je u toku, a Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti procenjuje da je rizik za opštu populaciju nizak, zahvaljujući brzoj reakciji nadležnih i protokolima u zdravstvenim ustanovama.

Ovo je prvi slučaj ebole zabeležen izvan afričkog kontinenta u okviru aktuelne epidemije u Demokratskoj Republici Kongo, koja je druga po veličini u istoriji te zemlje.