Američke vlasti ponovo otvorile slučaj iz 1982. godine, novi dokazi iz istrage ukazuju na procesne nepravilnosti

Paul Kovacich, bivši komandir K-9 jedinice iz Kalifornije, koji izdržava doživotnu kaznu zbog ubistva supruge iz 1982. godine, izjavio je pred prvu sednicu za uslovni otpust da ne traži prevremeno oslobađanje i da negira optužbe za smrt svog službenog psa. Kovacich, star 76 godina, tvrdi da bi novootkriveni dokazi o mogućim nepravilnostima tokom FBI istrage trebalo da dovedu do poništenja njegove presude iz 2009. godine. Njegov pravni tim navodi da je ranije skrivena dokumentacija osporila tvrdnje da je Kovacich usmrtio svog psa Fuzza nekoliko nedelja pre nestanka supruge, čije telo nikada nije pronađeno.

Slučaj smrti psa postao je ključna tačka u istrazi FBI nekoliko godina nakon nestanka Janet Kovacich, kada su agenti ekshumirali Fuzzove posmrtne ostatke kako bi analizom utvrdili potencijalno nasilno ponašanje optuženog. Prema navodima odbrane, ovaj postupak je pogrešno usmerio pažnju porote tokom suđenja. Kovacich koristi priliku pred odborom za uslovni otpust kako bi izneo tvrdnju o svojoj nevinosti i ukazao na navodne propuste u vođenju istrage.

Kovacich je u izjavi iz zatvorske ustanove naveo: “Voleo bih da me sud oslobodi, a ne komisija za uslovni otpust. Moram da dokažem svoju nevinost.” Njegova odbrana posebnu pažnju skreće na do sada nepoznatu elektronsku prepisku između forenzičkog antropologa i bivšeg FBI agenta. U toj komunikaciji, agent je putem privatne email adrese sugerisao stručnjaku da tokom analize ostavi utisak pred sudom o Kovacichevoj navodnoj nasilnoj prirodi.

Korišćenje privatnog email naloga rezultiralo je time da ova prepiska nije bila dostupna na zvaničnim FBI serverima, čime je izostavljena iz obaveznog materijala koji tužilaštvo mora da dostavi odbrani. Prema pisanju međunarodnih medija, bivši agent Christopher Hopkins istakao je 2005. godine značaj utvrđivanja uzroka smrti psa tokom ponovnog otvaranja slučaja na zahtev lokalne policije.

Nadležni organi nisu saopštili nove informacije o potencijalnim daljim koracima u slučaju. Ostaje da se vidi kakav će biti ishod predstojećeg saslušanja za uslovni otpust i da li će novootkriveni dokazi uticati na sudsku odluku. Slučaj nestanka Janet Kovacich decenijama je bio predmet pažnje lokalnih i saveznih istražnih službi, bez pronalaska tela ili direktnih materijalnih dokaza.

Premijer Viktor Orban saopštio da će gas biti skladišten u zemlji dok se ne obnovi rad gasovoda Družba

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da će Mađarska postepeno obustaviti isporuku gasa Ukrajini dok se ne obnovi rad gasovoda Družba. Prema njegovim rečima, preostale količine gasa biće skladištene u Mađarskoj radi očuvanja energetske sigurnosti zemlje.

Orban je u video obraćanju na društvenim mrežama naveo da će predlog o ovim merama uskoro biti iznesen na sednici vlade.

“Postepeno obustavljamo isporuke gasa iz Mađarske u Ukrajinu i skladištićemo gas koji nam je preostao kod kuće”, rekao je Orban, ističući da je rad naftovoda blokiran od strane Ukrajine već 30 dana.

Premijer je dodao da su do sada uspešno izbegavali povećanje cena zahvaljujući zaštićenim cenama, ali da je sada potrebno preduzeti dodatne korake kako bi se prekinula blokada i obezbedilo stabilno snabdevanje Mađarske energentima.

Orban je naglasio da će dokle god Ukrajina ne omogući isporuku nafte, Mađarska obustaviti isporuku gasa toj zemlji. On je ukazao da se zbog napada na južni gasovod, koji snabdeva Mađarsku, stvaraju rezerve i pune skladišta u zemlji.

“Zaštitićemo energetsku bezbednost Mađarske, održaćemo zaštićenu cenu benzina i sniženu cenu gasa”, poručio je Orban u obraćanju.

Kraljevska palata potvrdila ostavku, pregovori o novoj vladi u toku nakon što ni crveni ni plavi blok nisu osvojili većinu

Premijerka Danske Mete Frederiksen podnela je danas ostavku kralju, nakon što je njena koalicija pretrpela poraz na parlamentarnim izborima, saopštila je kraljevska palata. Iako je socijaldemokratska grupacija Frederiksen osvojila najviše mesta u parlamentu, nijedna koalicija nije obezbedila apsolutnu većinu.

Prema preliminarnim rezultatima na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, “crveni blok” predvođen Frederiksen ima 84 mesta, dok konzervativni “plavi blok” ima 77. Centristički Umereni, koje predvodi Lars Loke Razmusen, osvojili su 14 mesta. U danskom parlamentu, Folketingu, ukupno će biti zastupljeno 12 stranaka.

Socijaldemokratska partija Mete Frederiksen pojedinačno je osvojila 21,9 odsto glasova, što je rezultiralo sa 38 poslaničkih mesta, naspram 50 koliko su imali nakon prethodnih izbora. Niska izlaznost zabeležena je među biračima i levice i desnice, a posmatrači navode da su glavni razlozi zabrinutost zbog inflacije i ekonomske situacije.

Danska premijerka je na vlasti od 2019. godine, a tokom kampanje isticala je svoje iskustvo i sposobnost upravljanja kriznim vremenima, uključujući odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i reakciju na rat u Ukrajini.

“Stranke koje su se takmičile na izborima spremne su za potencijalno teške i duge pregovore o formiranju nove vlade”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Trenutno je neizvesno da li će Frederiksen ili drugi lider stranaka uspeti da obezbede većinu za sastavljanje sledeće vlade.