Connect with us

Zdravlje

Kako trudnoća utiče na ženski mozak: razlike između prve i druge trudnoće

Novo istraživanje otkriva da mozak majke prolazi kroz različite promene u zavisnosti od redosleda trudnoće, što pomaže prilagođavanju porodici.

Published

2 months ago

on

pexels-photo-6149011

Novo istraživanje otkriva da mozak majke prolazi kroz različite promene u zavisnosti od redosleda trudnoće, što pomaže prilagođavanju porodici.

Najnovija studija sprovedena u Amsterdamu na 110 žena različitih godina pokazala je da trudnoća na specifičan način menja ženski mozak, u zavisnosti od toga da li je žena prvi ili drugi put trudna. Naučnici su pratili 40 prvorotki, 30 žena u drugoj trudnoći i 40 žena koje nisu trudne, prateći promene u moždanoj strukturi i mentalnom zdravlju pre i nakon porođaja.

Kod žena koje prvi put postaju majke, primećene su promene u delovima mozga povezanim sa introspekcijom, razumevanjem društvenih odnosa i izgradnjom ličnog identiteta. To sugeriše da se mozak reorganizuje kako bi majka lakše prihvatila novu životnu ulogu i odnose. S druge strane, kod žena koje očekuju drugo dete, promene su bile blaže i više usmerene na snalaženje u svakodnevnim obavezama, bolju koncentraciju i efikasnu obradu informacija iz okoline, što pomaže odgovoru na rastuće porodične zahteve.

Dr Elseline Hoekzema, jedna od autorki studije, naglašava: “Naše istraživanje pokazuje da se mozak majke prilagođava svakom novom iskustvu trudnoće malo drugačije, što može pomoći ženi da bolje odgovori na promene u porodici.” Stručnjaci podsećaju da su ove promene normalan deo puta ka roditeljstvu, a rezultati potvrđuju koliko je važno da žene tokom svih faza trudnoće i majčinstva dobiju adekvatnu podršku.

Ova saznanja posebno su korisna za žene koje planiraju drugo dete ili osećaju dodatni stres zbog porodičnih obaveza jer razumevanje promena u mozgu može doprineti nežnijem odnosu prema sebi i lakšem prepoznavanju sopstvenih potreba. Dr Ketrin Birndorf dodaje: “Znajte da vaš mozak radi u vašu korist, pomažući vam da se prilagodite svim izazovima koje donosi roditeljstvo.”

Preporuke za žene uključuju vođenje dnevnika osećanja, otvoren razgovor sa partnerom ili stručnjakom o izazovima i potrebama, kao i uvođenje jednostavnih rutina za bolju organizaciju dana. Ako primetite dugotrajnu iscrpljenost, anksioznost ili promene u ponašanju, savetuje se konsultacija sa lekarom ili psihologom. Za tačnu dijagnozu i dalje preporuke, obavezno se obratite svom lekaru.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Kada hronični bol u karlici postaje signal da je vreme za pomoć

Dugotrajni bol u karlici kod žena može ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme – evo kada je neophodno obratiti se ginekologu

Published

13 minutes ago

on

May 11, 2026

By

Dugotrajni bol u karlici kod žena može ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme – evo kada je neophodno obratiti se ginekologu

Hronični bol u karlici, koji traje više od šest meseci i postaje intenzivniji tokom dana ili uoči menstruacije, sve češće brine žene u reproduktivnom periodu. Ginekolog-akušer dr Đorđe Radić iz Zdravstvenog centra Sremska Mitrovica objašnjava da je ovakav bol često povezan sa pelvičnim venskim kongestivnim sindromom, stanjem koje nastaje usled slabljenja vena u karlici, što dovodi do njihovog širenja i zadržavanja krvi. Dijagnostika ovog sindroma može biti veoma zahtevna, jer simptomi nisu specifični i lako mogu nalikovati drugim zdravstvenim problemima.

Pelvični venski kongestivni sindrom najčešće se javlja kod žena između 20. i 45. godine života, a procenjuje se da pogađa između 5 i 25 odsto žena. Precizna učestalost je teško utvrdiva zbog nedostatka jasnih dijagnostičkih smernica. Osim dugotrajnog bola, moguće su tegobe kao što su osećaj težine u karlici, bol tokom menstruacije ili seksualnih odnosa, bol u donjem delu leđa, često mokrenje, kao i proširene vene na nogama, genitalijama ili pojava hemoroida.

“Dugi periodi stajanja ili sedenja, podizanje tereta, kao i trudnoća, mogu dodatno pojačati simptome. Bol obično jenjava kada žena leži, a najizraženiji je pred menstruaciju i u prvim danima ciklusa”, navodi dr Radić. Naglašava da hronični bol utiče ne samo na fizičko, već i na psihičko zdravlje, značajno narušavajući svakodnevni život i funkcionalnost.

Uzroci nastanka ovog sindroma su složeni i često uključuju genetsku predispoziciju, hormonske promene, anatomske specifičnosti, kao i disfunkciju venskih zalistaka. “Kod oko 50 odsto žena sa proširenim venama, uzrok je upravo genetika. Hormonalna aktivnost tokom reproduktivnog perioda dodatno povećava rizik od ovog sindroma”, ističe dr Radić. Gojaznost takođe može doprineti problemu zbog povećanog pritiska u stomaku.

Dijagnostika pelvičnog venskog kongestivnog sindroma je često izazovna zbog sličnosti simptoma sa drugim stanjima, pa je važno da žene sa dugotrajnim bolom u karlici ne ignorišu tegobe i blagovremeno potraže pomoć ginekologa. “Kada uzrok bola nije odmah očigledan, često se događa da se problem pripisuje psihosomatskim razlozima, što može odložiti postavljanje prave dijagnoze”, upozorava dr Radić.

Ženama se savetuje da detaljno prate koliko dugo traje bol, kakvog je intenziteta i da obrate pažnju na druge simptome, poput proširenih vena ili problema sa mokrenjem. Pravovremeni odlazak lekaru i kompletna dijagnostika ključni su za adekvatan tretman i olakšanje tegoba.

Za preciznu dijagnozu i savete, obavezno se obratite svom lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Dremanje u pravo vreme: Kako kratki predah vraća energiju i fokus

Popodnevna dremka od 20-30 minuta može poboljšati raspoloženje, koncentraciju i otpornost na stres tokom dana

Published

3 hours ago

on

May 11, 2026

By

Popodnevna dremka od 20-30 minuta može poboljšati raspoloženje, koncentraciju i otpornost na stres tokom dana

Mnoge žene, koje svakodnevno balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza, često se suočavaju sa umorom i padom energije tokom dana. Stručnjaci naglašavaju da kratko dremanje može biti jednostavan, a vrlo efikasan način da povratite snagu i osvežite koncentraciju, ali je važno pravilno odabrati vreme i trajanje ove pauze za postizanje najboljih rezultata.

Najbolji trenutak za popodnevni san je između 13 i 16 časova, kada naš unutrašnji biološki sat (cirkadijalni ritam) prirodno signalizira potrebu za odmorom. Ova blaga pospanost nije samo posledica ručka, već deo normalnog dnevnog ritma. Ako iskoristite ovaj period za kratak predah, možete značajno povećati produktivnost kasnije tokom dana.

Specijalista medicine rada dr Vesna Radovanović savetuje: „Dremka od 20 do 30 minuta je sasvim dovoljna da osveži mozak i telo, a da ne naruši kvalitet noćnog sna. Duže dremanje, posebno preko 40 minuta, može izazvati osećaj tromosti i umora nakon buđenja.”

Istraživanja pokazuju da žene koje sebi dozvole ovakvu kratku pauzu, prijavljuju bolju koncentraciju, veće zadovoljstvo i spremnost za obaveze u drugom delu dana. Uz to, dremanje pomaže u smanjenju stresa i doprinosi mentalnom zdravlju.

Praktični saveti za kvalitetno dremanje uključuju:
– Odaberite period između 13 i 16 časova
– Ograničite dremku na 20 do 30 minuta
– Pronađite miran i udoban prostor
– Izbegavajte kofein neposredno pre odmora

Ako nakon dremke osećate pojačan umor, pokušajte da skratite vreme spavanja ili odmor planirate ranije tokom dana. Dr Radovanović dodaje: „Važno je slušati sopstveno telo i prilagoditi navike svom ritmu života.“

Žene koje se bore sa hroničnim umorom ili poremećajem sna, trebalo bi da se posavetuju sa lekarom radi precizne dijagnoze i saveta.

Pročitaj još

Zdravlje

Kako prepoznati Gotronove papule – prve znakove upale mišića na koži

Crvene ili ljubičaste izbočine na šakama mogu ukazivati na dermatomiozitis, retku autoimunu bolest kod žena

Published

14 hours ago

on

May 10, 2026

By

Crvene ili ljubičaste izbočine na šakama mogu ukazivati na dermatomiozitis, retku autoimunu bolest kod žena

Gotronove papule predstavljaju kožne promene koje su često jedan od prvih simptoma dermatomiozitisa, retke autoimune bolesti koja može pogoditi žene svih godina. Ove karakteristične izbočine, koje su crvene ili ljubičaste boje, obično se javljaju na zglobovima prstiju šaka i veoma su važne za rano prepoznavanje bolesti.

Simptomi uključuju crvenilo, izbočine ili mrlje na gornjoj strani zglobova prstiju, ali se promene mogu javiti i na laktovima, kolenima ili skočnim zglobovima. Koža na tim mestima može svrbiti ili peckati, a simptomi se često pogoršavaju posle izlaganja suncu. Neke osobe mogu primetiti i ljuštenje kože na pogođenim mestima. Posebno je važno znati da kod oko 20% obolelih od dermatomiozitisa izostaju problemi sa mišićima, pa se bolest može ispoljiti samo na koži.

Dermatomiozitis je autoimuna bolest gde imuni sistem greškom napada sopstvene mišiće i kožu. Iako se tačan uzrok ne zna, smatra se da na razvoj bolesti utiču genetske predispozicije, izlaganje sunčevim zracima, infekcije i pojedini lekovi. Iako ovaj poremećaj može pogoditi svakoga, češći je kod žena i može se javiti u bilo kom životnom dobu.

Pravovremeno prepoznavanje Gotronovih papula je ključno za početak terapije. Dermatolozi najčešće postavljaju dijagnozu na osnovu izgleda promene, ali ponekad je neophodna biopsija kože da bi se isključile druge bolesti poput psorijaze ili lišaja. Osim Gotronovih papula, mogu se javiti i drugi simptomi na koži, kao što su ljubičasti osip na kapcima (heliotropni osip), crvenilo na grudima u obliku slova V, promene na noktima ili ljuštenje na šakama (tzv. mehaničarske ruke).

Specijalista dermatologije dr Milica Jovanović naglašava: “Gotronove papule su važan signal koji ne smemo ignorisati, jer rano prepoznavanje dermatomiozitisa omogućava bolje ishode terapije. Ako primetite ovakve promene na koži, posebno u kombinaciji sa slabosti mišića ili umorom, obavezno se obratite lekaru.”

Terapija Gotronovih papula i dermatomiozitisa uključuje lekove za smanjenje upale, prvenstveno kortikosteroide ili druge imunosupresivne lekove. Preporučuje se i izbegavanje sunčevih zraka, kao i upotreba zaštitnih krema, naročito kod osoba sa svetlom kožom.

Za žene je od izuzetnog značaja da obrate pažnju na neobične kožne promene, kao i na simptome poput slabosti mišića, umora ili bolova u zglobovima. Pravovremena dijagnoza i stručna pomoć dermatologa ili reumatologa mogu u velikoj meri poboljšati kvalitet života i sprečiti komplikacije. Za preciznu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Pročitaj još

U Trendu