Ne ignorišite iznenadne ili učestale bolove u glavi – naučite kada je vreme za posetu lekaru

Glavobolja je čest problem s kojim se mnoge žene svakodnevno susreću, najčešće je vezujući za stres, umor ili dehidrataciju. Ipak, stručnjaci iz oblasti neurologije upozoravaju da određene vrste i promene u glavobolji mogu ukazivati na ozbiljnija oboljenja. Ključ je prepoznati kada bol u glavi zahteva hitnu reakciju i konsultaciju sa lekarom.

Bol u glavi može biti simptom različitih medicinskih stanja, od migrene do infekcija ili čak moždanog udara. Statistike pokazuju da žene češće pate od migrena, ali svaka nagla promena vrste ili jačine glavobolje zahteva dodatnu pažnju. Pravovremeno reagovanje može biti presudno za očuvanje zdravlja.

Nije svaka glavobolja bezopasna. Pojedini simptomi, kao što je nagla i izuzetno jaka glavobolja koja nastaje u roku od jednog minuta (tzv. „gromovita glavobolja“), mogu signalizirati krvarenje u mozgu. U takvoj situaciji, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Ako glavobolju prate neurološki znaci poput slabosti ili utrnulosti jedne strane tela, problemi sa govorom, zbunjenost ili gubitak vida, postoji sumnja na moždani udar. Dr Sanja Kovačević, specijalista neurologije, ističe: „Kada pacijentkinja primeti ove simptome, savetujem da ne čeka već pozove hitnu pomoć odmah“.

Kod žena starijih od 50 godina, pojava nove ili učestale glavobolje može ukazivati na upalne procese ili promene u mozgu. Glavobolja koja se javlja svakodnevno, pojačava se ili vas budi tokom noći, kao i bol koji se pogoršava prilikom kašljanja ili naprezanja, posebno ako je praćen povraćanjem, zahteva hitan lekarski pregled.

Glavobolja koja dolazi sa povišenom temperaturom i ukočenim vratom može biti znak meningitisa, što zahteva trenutnu medicinsku intervenciju. Dr Kovačević naglašava: „Ne smemo zanemariti ni jedan od ovih simptoma. Rano otkrivanje može spasiti život“.

Većina glavobolja ipak nije opasna i povlači se nakon odmora, hidratacije ili analgetika. Ipak, važno je pratiti promene u intenzitetu, trajanju i pratećim simptomima. Vođenje dnevnika glavobolja može pomoći lekaru u postavljanju precizne dijagnoze.

Ako se glavobolje često ponavljaju ili se prvi put pojave u zrelijim godinama, preporučuje se redovan pregled kod lekara. Za pravu dijagnozu i savet, obratite se stručnjaku. Pravovremena reakcija i pažnja prema sopstvenim simptomima doprinose očuvanju zdravlja.

Naučna istraživanja potvrđuju da svakodnevno učenje i korišćenje stranog jezika može održati mozak žena i do 13 godina mlađim.

Najnovija studija koju vodi dr Lucia Amoruso iz Basque Center on Cognition, Brain and Language donosi odlične vesti za sve žene koje žele da očuvaju mentalnu svežinu u zrelom dobu. Naučnici iz Španije, Čilea, Argentine i Irske analizirali su više od 700 ispitanika iz baskijskog regiona i otkrili da žene koje govore dva ili više jezika imaju mozak koji izgleda znatno mlađe. Rezultati su pokazali da je kod žena koje koriste dva jezika mozak u proseku šest godina mlađi u odnosu na one koje govore samo jedan jezik. Žene koje koriste tri jezika imaju mozak sedam godina mlađi, dok poliglotkinje koje govore četiri jezika mogu imati mozak i do 13 godina mlađi.

Istraživači su koristili napredne metode snimanja moždane aktivnosti i veštačku inteligenciju kako bi procenili „starost mozga”, uzimajući u obzir pol, godine i nivo obrazovanja. Starenje mozga je prirodan proces i pogađa oba pola, ali žene često brinu zbog gubitka pamćenja nakon pedesete godine. Studija je utvrdila i da je važno kada i kako učimo strani jezik. ‘Veća jezička stručnost i ranije usvajanje drugog jezika povezani su sa sporijim starenjem mozga. Nije u pitanju samo broj jezika, već i dubina i trajanje iskustva’, istakla je dr Lucia Amoruso.

Ova saznanja su posebno dragocena za žene koje žele da sačuvaju pamćenje, brzinu razmišljanja i samostalnost u kasnijim godinama. Naučnici su naglasili da višejezičnost ima kumulativni efekat – svaka nova jezička veština dodatno doprinosi očuvanju zdravlja mozga. Ipak, upozoravaju da i druge navike, poput društvene angažovanosti i životnog stila, mogu imati značajan uticaj, ali da pozitivan efekat višejezičnosti ostaje izražen čak i kada se to uzme u obzir.

Dr Lucia Amoruso naglašava: ‘Učenje drugog, trećeg ili četvrtog jezika može pomoći našem mozgu da ostane mlad. Što ranije počnemo, to bolje.’ Dodaje i: ‘Nadamo se da će slična istraživanja kod osoba sa neurodegenerativnim bolestima, kao što je Alchajmerova bolest (teška bolest zaboravljanja i slabe memorije), pokazati još veće koristi.’

Ako ste razmišljale da krenete sa učenjem novog jezika, sada imate još jedan razlog: to nije korisno samo za karijeru ili putovanja, već i za dugoročno mentalno zdravlje. Pohađanje kurseva jezika ili svakodnevna upotreba stranog jezika može biti odlična vežba za mozak. Ipak, za sve medicinske savete i dijagnozu treba se obratiti lekaru. Ove informacije predstavljaju podsticaj ženama da uvedu navike koje doprinose zdravlju mozga na duže staze.

Visoke temperature ubrzavaju kvarenje hrane, a pravilno čuvanje i higijena ključni su za bezbedne obroke

Sa dolaskom toplih dana, naročito u urbanim sredinama kao što je Beograd, rizik od trovanja hranom značajno raste. Uloga žena kao glavnih organizatora ishrane u porodici donosi dodatnu odgovornost za izbor i čuvanje namirnica, jer stomačne tegobe poput mučnine, povraćanja i bolova mogu pokvariti planirane porodične ručkove ili odmor.

Iako mnogi veruju da se pokvarena hrana lako prepoznaje po mirisu ili izgledu, stručnjaci upozoravaju da bakterije poput salmonele ne moraju menjati ukus, miris ili izgled hrane. Zato je pravilno skladištenje od presudne važnosti za očuvanje zdravlja.

Tokom leta, kombinacija toplote i vlažnosti stvara idealno okruženje za razvoj bakterija. Samo nekoliko sati izvan frižidera može biti dovoljno da meso, mlečni proizvodi ili jela sa jajima postanu štetna. Čak i transport namirnica iz prodavnice ili duži boravak na pikniku može ubrzati kvarenje. Gotova jela koja stoje na stolu tokom okupljanja, kao i proizvodi bez deklaracije sa pijace poput sira, kajmaka ili domaćih kobasica, predstavljaju dodatni rizik.

Posebno su ugrožene namirnice kao što su meso i mesne prerađevine, mlečni proizvodi bez deklaracije, kao i jela sa jajima, uključujući majonez i kolače sa sirovim jajima. Neoprano voće i povrće takođe mogu biti izvor infekcije. „Ne treba se oslanjati samo na izgled ili miris hrane, jer su mnogi mikroorganizmi nevidljivi golim okom i ne menjaju organoleptička svojstva namirnica“, ističe dr Milena Jovanović, specijalista higijene.

Praktični saveti za prevenciju uključuju stavljanje hrane u frižider odmah nakon kupovine, korišćenje rashladnih torbi za izlete ili putovanja, te ne ostavljanje pripremljenih jela na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Uvek birajte proizvode poznatih proizvođača sa deklaracijom i perite voće i povrće čistom vodom. Ako sumnjate u svežinu hrane, bolje je baciti je nego rizikovati zdravlje. Održavanje higijene ruku i površina za pripremu hrane dodatno smanjuje mogućnost zaraze.

„Prevencija je najvažnija. Mali propust može izazvati ozbiljne posledice, naročito kod dece, trudnica i starijih osoba“, naglašava dr Milena Jovanović. Ukoliko nakon obroka primetite upornu mučninu, jake bolove u stomaku ili visoku temperaturu, potražite medicinsku pomoć. Konsultacija sa lekarom je najbolji način da zaštitite zdravlje i uživate u letnjim danima bez brige.