Tokom leta sve je više prijava građana koji nailaze na stršljene u dvorištima, voćnjacima i naseljima. Iako većina uboda prolazi bez ozbiljnijih posledica, u pojedinim slučajevima oni mogu biti opasni po život. Lekari upozoravaju da ishod ne zavisi samo od toga da li je u pitanju stršljen, već od više faktora koji mogu odlučiti koliko će reakcija organizma biti ozbiljna.

Većina uboda nije smrtonosna

Za zdravu osobu jedan ubod stršljena najčešće izaziva jak bol, otok, crvenilo i neprijatan osećaj koji prolaze za nekoliko dana. Sam otrov nije dovoljno jak da kod većine ljudi izazove smrtni ishod.

Međutim, postoje situacije u kojima i jedan ubod može predstavljati hitno medicinsko stanje.

Najopasnija je alergijska reakcija

Najveći rizik predstavlja anafilaksija, odnosno teška alergijska reakcija na otrov. Ona može da se razvije u roku od nekoliko minuta nakon uboda.

Simptomi uključuju:

• otežano disanje;
• oticanje jezika, usana ili grla;
• promuklost;
• osip po celom telu;
• nagli pad krvnog pritiska;
• vrtoglavicu, gubitak svesti ili kolaps.

Bez hitnog lečenja anafilaktički šok može biti smrtonosan.

Mesto uboda može biti presudno

Posebno su opasni ubodi u:

• usta;
• jezik;
• grlo;
• vrat.

Čak i kod osoba koje nisu alergične, otok na ovim mestima može suziti disajne puteve i otežati ili potpuno onemogućiti disanje.

Zbog toga je neophodno odmah potražiti medicinsku pomoć ako do uboda dođe u predelu glave ili vrata.

Više uboda znači veći rizik

Kod jedne ili dve ubodne rane otrov uglavnom ne predstavlja ozbiljan problem za zdravu odraslu osobu.

Međutim, desetine ili stotine uboda mogu dovesti do trovanja organizma, oštećenja bubrega, jetre i mišića, poremećaja rada srca i drugih ozbiljnih komplikacija. Takve situacije najčešće nastaju kada osoba slučajno uznemiri gnezdo stršljenova.

Najugroženiji su deca, stariji i hronični bolesnici

Veći rizik od komplikacija imaju:

• mala deca;
• starije osobe;
• oboleli od bolesti srca i pluća;
• osobe sa oslabljenim imunitetom;
• ljudi koji su ranije imali tešku alergijsku reakciju na ubod pčele, ose ili stršljena.

Lekari savetuju da osobe koje znaju da imaju ozbiljnu alergiju sa sobom nose autoinjektor adrenalina, ukoliko im je propisan.

Šta treba uraditi odmah nakon uboda?

Prva pomoć podrazumeva:

• udaljavanje sa mesta gde ima stršljenova;
• stavljanje hladne obloge na mesto uboda;
• praćenje simptoma tokom narednih 30 do 60 minuta;
• izbegavanje češanja mesta uboda.

Ako se pojave otežano disanje, oticanje lica ili grla, ubrzan pad pritiska ili gubitak svesti, potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć, jer je svaka minuta važna.

Mit koji može biti opasan

Često se može čuti da je „sedam uboda stršljena smrtonosno za čoveka, a tri za dete“. Stručnjaci ističu da za takvu tvrdnju ne postoje naučni dokazi.

Ishod uboda ne određuje unapred utvrđen broj uboda, već pre svega alergijska reakcija organizma, mesto uboda, broj uboda, uzrast, telesna masa i opšte zdravstveno stanje osobe.

Ne pokušavajte sami da uklanjate gnezdo

Ako primetite gnezdo stršljenova u blizini kuće ili stana, ne preporučuje se njegovo samostalno uklanjanje. Uznemireni stršljenovi mogu napasti u roju, čime se višestruko povećava rizik od velikog broja uboda.

Stručnjaci savetuju da se u takvim situacijama angažuju službe koje su obučene i opremljene za bezbedno uklanjanje gnezda.

Jedan ubod stršljena u najvećem broju slučajeva neće ugroziti život zdrave osobe. Međutim, ako se razvije jaka alergijska reakcija, dođe do uboda u grlo ili usta ili osoba zadobije veliki broj uboda, situacija može postati životno ugrožavajuća i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Zato je važno ne potcenjivati simptome i na vreme reagovati.

Novi tim na čelu sa dr Lazarevićem, naglašava značaj direktne komunikacije i brzog rešavanja problema pacijenata.

Univerzitetski klinički centar Niš je u poslednja dva i po meseca sproveo značajne promene, kako je objavljeno na pres konferenciji novog rukovodstva. Ključni fokus bio je na tome da pacijent više ne bude samo broj, već da sistem pruži brzu i efikasnu pomoć. UKC Niš ističe da su ekspresne promene omogućile rad bez lista čekanja, dok su nova oprema i podrška države dodatno unapredili rad ustanove.

Ekspresne promene u UKC Niš i direktna komunikacija

Prema rečima direktora UKC Niš doc. dr Milan Lazarević, posebna pažnja posvećena je direktnoj komunikaciji sa pacijentima. Tokom dva i po meseca, uprava je obavila više od 400 razgovora sa građanima i rešila više od 95 odsto prijavljenih problema. Na taj način, prema rečima dr Lazarevića, vrata uprave su stalno otvorena, a pacijenti mogu očekivati brzo rešavanje svojih zahteva.

Novi tim lekara, koji predvodi dr Lazarević, uspostavio je jasne ciljeve za dalji razvoj ustanove. Uvedene su savremene medicinske procedure i korišćena je moderna oprema, što je omogućilo efikasnije pružanje zdravstvenih usluga. Osim toga, iz uprave navode da su sve odluke donete u interesu pacijenata i transparentnosti rada ustanove.

Bez čekanja i bez korupcije kao prioritet

Ekspresne promene u UKC Niš podrazumevale su ukidanje lista čekanja za pacijente i eliminaciju korupcije, kako je naglašeno na konferenciji. Uz to, nova medicinska oprema dodatno je unapredila kvalitet dijagnostike i lečenja. Dr Lazarević ističe: „Počeli smo od onoga što je najvažnije, da pacijent više ne bude broj, već čovek kome sistem mora da pomogne brzo i efikasno.”

Štaviše, prema saopštenju, podrška države bila je važan faktor u sprovođenju ovih promena. Zahvaljujući tome, UKC Niš sada može da odgovori na zahteve pacijenata bez odlaganja. Takođe, jasno postavljeni ciljevi u daljem razvoju klinike trebalo bi da omoguće dodatno unapređenje usluga.

Planovi za dalji razvoj i značaj promene za građane

Ekspresne promene u UKC Niš već su donele rezultate koji su vidljivi kroz zadovoljstvo pacijenata i povećanje efikasnosti rada. U međuvremenu, uprava planira da nastavi sa unapređenjem medicinskih procedura i uvođenjem novih tehnologija. Osim toga, otvorenost prema građanima i direktna komunikacija ostaju prioriteti ustanove.

Na kraju, kako navode iz rukovodstva, cilj je da UKC Niš bude primer drugim zdravstvenim ustanovama po transparentnosti, dostupnosti i kvalitetu usluga. Ekspresne promene u UKC Niš predstavljaju model za unapređenje zdravstvene zaštite na nacionalnom nivou.

Srpski vatrogasci-spasioci u Španiji dobili priznanje za požrtvovanost tokom gašenja požara u Kastilji i Leonu.

Srpski vatrogasci-spasioci koji učestvuju u gašenju požara u regionima Kastilje i Leona, u Španiji, posetili su visoki zvaničnici te zemlje i pokrajine Kastilje, prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova. Poseta je održana u Komandnom štabu koji pokriva područje Mamoles, gde su prisutni srpski timovi angažovani na suzbijanju požara. Tom prilikom, srpske vatrogasce su posetili generalni sekretar za civilnu zaštitu i spasavanje Kraljevine Španije Virhinija Barsones Sanz, zamenik regionalnog ministra za agrarnu politiku i razvoj sela Horhe Ljorente i delegat Vlade Španije za region Kastilja i Leon Nikanor Sen.

Reči zahvalnosti i međunarodna saradnja

Zvaničnici su izrazili zahvalnost srpskim vatrogascima, ističući da profesionalnost i požrtvovanost nemaju nacionalnost. Prema saopštenju objavljenom na Instagram profilu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, rečeno je da „kada je najteže, jedino je važno da postoji neko ko će pružiti ruku“. Na taj način, Srbija je prepoznata kao deo zajedničkog evropskog odgovora u situacijama kada su životi ljudi ugroženi, a njena pomoć ocenjena je kao značajna za španske napore u borbi protiv požara.

Pored toga, tokom posete naglašena je važnost međunarodne saradnje i solidarnosti u kriznim situacijama, posebno kada se suočava sa jednom od najtežih požarnih sezona u regionu Kastilje i Leona. Srpski timovi nastavljaju da rade u otežanim uslovima, pružajući podršku lokalnim službama i doprinoseći zaštiti stanovništva i imovine.

Nastavak borbe sa požarima u Kastilji i Leonu

Borba sa požarima u regionu Kastilje i Leona se nastavlja, a angažovanje srpskih vatrogasaca prepoznato je kao primer međunarodne solidarnosti. Španske vlasti i predstavnici regiona izrazili su zahvalnost za doprinos i saradnju, naglašavajući značaj zajedničkog odgovora na krizne situacije. Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je istaklo da je prisustvo srpskih vatrogasaca dokaz partnerstva i prijateljstva između Srbije i Španije.

Konačno, iz Ministarstva su poručili da će Srbija i dalje biti spremna da pruži pomoć gde god je to potrebno, posebno u vanrednim situacijama koje zahtevaju brzu reakciju i međunarodnu saradnju. Tokom trajanja požara u Kastilji i Leonu, srpski vatrogasci ostaju angažovani na terenu, u stalnom kontaktu sa lokalnim štabovima i nadležnim institucijama.