Gotovo svako u društvu poznaje osobu koja se leti žali da je komarci „obožavaju“, dok drugi prolaze gotovo bez ijednog ujeda. Jedna od najčešćih teorija jeste da su za to krive krvne grupe. Ali da li je to zaista tačno ili je reč o još jednom mitu?

Naučna istraživanja pokazuju da krvna grupa može imati određeni uticaj, ali je daleko od jedinog razloga zbog kojeg pojedini ljudi privlače komarce.

Krvna grupa može igrati određenu ulogu

Pojedine studije ukazuju da komarci nešto češće sleću na osobe sa krvnom grupom O nego na ljude sa krvnom grupom A, dok se osobe sa krvnom grupom B uglavnom nalaze između te dve grupe.

Ipak, naučnici naglašavaju da razlike nisu toliko velike da bi se samo na osnovu krvne grupe moglo predvideti ko će biti najčešća meta komaraca.

Mnogo važniji je ugljen-dioksid koji izdišemo

Najveći „mamac“ za komarce jeste ugljen-dioksid koji izdišemo.

Što osoba proizvodi više ugljen-dioksida, to je komarci lakše pronalaze. Zato češće ujedaju:

• odrasle nego decu;
• više osobe;
• ljude koji se bave fizičkom aktivnošću;
• trudnice, koje u proseku izdišu veću količinu ugljen-dioksida.

Telesna temperatura i znoj privlače komarce

Komarci ne traže samo krv – oni prate i toplotu tela.

Osobe koje se više znoje ili imaju višu temperaturu kože privlačnije su ovim insektima. Znoj sadrži mlečnu kiselinu, amonijak i druge supstance koje komarci mogu da registruju.

Zbog toga su ljudi često izloženiji ubodima nakon treninga, trčanja ili rada na otvorenom.

Bakterije na koži takođe imaju uticaj

Mikroorganizmi koji prirodno žive na ljudskoj koži stvaraju specifične mirise.

Istraživanja pokazuju da upravo kombinacija bakterija i hemijskih jedinjenja na površini kože može objasniti zašto pojedine osobe komarci napadaju mnogo češće od drugih, čak i kada su u istoj prostoriji.

Da li tamna odeća privlači komarce?

Odgovor je – da, u određenoj meri.

Komarci lakše uočavaju tamne boje poput crne, tamnoplave i tamnocrvene, naročito tokom dana. Svetla odeća može otežati insektima da uoče čoveka, ali nije potpuna zaštita.

Alkohol može povećati rizik

Neka istraživanja ukazuju da konzumiranje alkohola, posebno piva, može povećati privlačnost za komarce. Razlog nije sasvim razjašnjen, ali se pretpostavlja da alkohol utiče na telesnu temperaturu, širenje krvnih sudova i sastav izdahnutog vazduha.

Kako smanjiti broj ujeda?

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih mera:

• koristiti repelente na otkrivenim delovima kože;
• nositi svetlu odeću dugih rukava kada je to moguće;
• izbegavati zadržavanje pored stajaće vode;
• postaviti mreže protiv komaraca na prozore;
• ukloniti posude sa vodom iz dvorišta, jer predstavljaju idealno mesto za razmnožavanje komaraca.

Dakle, da li je krvna grupa presudna?

Odgovor je – ne.

Iako postoje dokazi da osobe sa krvnom grupom O mogu biti nešto privlačnije komarcima, naučnici smatraju da mnogo veći uticaj imaju količina ugljen-dioksida koju izdišemo, telesna temperatura, sastav znoja, bakterije na koži, trudnoća, fizička aktivnost i okruženje.

Drugim rečima, ako imate utisak da ste „omiljena meta“ komaraca, velika je verovatnoća da razlog nije samo vaša krvna grupa. Nauka pokazuje da je privlačnost za komarce rezultat kombinacije više bioloških faktora, od kojih većinu ne možemo da kontrolišemo.

Kada temperature pređu 35 stepeni, mnogi posežu za čašom ledene vode kako bi se što pre rashladili. Međutim, godinama kruže tvrdnje da ledena voda može da izazove šok za organizam, srčani udar ili čak kolaps. Koliko u tome ima istine i da li je zaista opasno popiti veoma hladan napitak odmah po dolasku sa vrućine?

Lekari kažu da je odgovor nešto složeniji od jednostavnog „da“ ili „ne“.

Ledena voda nije opasna za većinu zdravih ljudi

Prema mišljenju stručnjaka, kod većine zdravih osoba ispijanje hladne ili ledene vode neće izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Naprotiv, unos tečnosti je ključan za nadoknadu izgubljene vode i snižavanje telesne temperature tokom velikih vrućina.

Ipak, preporuka je da se voda pije postepeno, u manjim gutljajima, umesto da se odjednom popije velika količina veoma hladne tečnosti.

Zašto nekima pozli?

Ako je organizam izrazito pregrejan, veoma hladna voda može kod pojedinih ljudi izazvati kratkotrajan grč jednjaka ili želuca, osećaj nelagodnosti ili glavobolju poznatu kao „brain freeze“, koja nastaje zbog naglog hlađenja nepca.

Kod osetljivih osoba hladan napitak može aktivirati vagusni nerv, što u retkim slučajevima dovodi do prolaznog usporavanja srčanog ritma i osećaja slabosti ili vrtoglavice. Takve reakcije su uglavnom kratkotrajne i nisu česte.

Mit o „šoku za srce“

Jedan od najrasprostranjenijih mitova jeste da ledena voda može izazvati srčani udar.

Kardiolozi objašnjavaju da za takvu tvrdnju ne postoje dokazi kod zdravih osoba. Srčani udar nastaje zbog prekida dotoka krvi u srčani mišić, a ne zbog temperature vode koju pijemo.

Međutim, osobe koje već imaju ozbiljna srčana oboljenja ili druge hronične bolesti treba da budu opreznije i da izbegavaju nagle temperaturne promene, ne samo kada je reč o piću već i prilikom ulaska u veoma hladne prostorije ili vodu.

Da li je bolje piti mlaku vodu?

Ne postoji univerzalno pravilo da je mlaka voda zdravija od hladne.

Najvažnije je da osoba unese dovoljno tečnosti. Nekima će više prijati rashlađena voda, dok drugi lakše piju vodu sobne temperature. Bitno je da se organizam redovno hidrira, posebno tokom boravka na suncu ili fizičke aktivnosti.

Greška koju mnogi prave

Najveći problem nije temperatura vode, već činjenica da mnogi čekaju da osete jaku žeđ.

Osećaj žeđi često znači da je organizam već počeo da gubi značajnu količinu tečnosti. Zato lekari savetuju da se voda pije tokom celog dana, naročito kada su temperature visoke ili se osoba pojačano znoji.

Kako se pravilno rashladiti?

Osim redovne hidratacije, stručnjaci preporučuju:

• piti vodu u manjim gutljajima i češće;
• izbegavati velike količine alkohola i zaslađenih gaziranih napitaka;
• nositi laganu i svetlu odeću;
• boraviti u hladu ili klimatizovanom prostoru tokom najtoplijeg dela dana;
• rashladiti telo mlakim tušem ili hladnim oblogama ako dođe do pregrevanja.

Kada treba potražiti pomoć?

Ako se uprkos unosu tečnosti jave jaka vrtoglavica, konfuzija, otežano disanje, telesna temperatura viša od 40 stepeni, prestanak znojenja ili gubitak svesti, moguće je da je reč o toplotnom udaru. To je hitno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć.

Zaključak stručnjaka je da ledena voda sama po sebi nije opasna za većinu zdravih ljudi. Mnogo veći rizik predstavlja nedovoljan unos tečnosti tokom tropskih dana. Umesto da izbegavate hladnu vodu zbog rasprostranjenih mitova, važnije je da pijete dovoljno tečnosti, rashlađujete organizam postepeno i na vreme prepoznate znake pregrevanja.

Tropski talasi poslednjih godina sve su češći, a temperature iznad 35 stepeni Celzijusa predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik, posebno za decu, starije osobe, hronične bolesnike i trudnice. Lekari upozoravaju da toplotni udar može nastupiti veoma brzo, ali se pravilnim ponašanjem rizik značajno smanjuje.

Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana

Stručnjaci savetuju da se boravak na otvorenom između 10 i 17 časova svede na minimum. Ukoliko je izlazak neophodan, preporučuje se nošenje lagane, svetle garderobe od prirodnih materijala, šešira sa širokim obodom i naočara za sunce.

Fizičke aktivnosti, trčanje i radovi u dvorištu najbolje je obavljati rano ujutru ili uveče, kada su temperature znatno niže.

Voda je najbolji saveznik

Jedna od najvećih grešaka jeste čekanje da osetimo žeđ. Organizam tada već pokazuje prve znake dehidracije.

Preporučuje se redovno unošenje vode tokom celog dana, čak i kada osoba ne oseća žeđ. Alkohol, velika količina kafe i zaslađeni gazirani napici mogu dodatno doprineti gubitku tečnosti.

Rashlađivanje organizma

Klima uređaj nije jedini način da se telo rashladi. Pomažu i:

• mlak tuš ili kupanje;
• hladne obloge na vrat, zglobove i čelo;
• provetravanje prostorija rano ujutru i kasno uveče;
• spuštene roletne i navučene zavese tokom dana kako bi se sprečilo zagrevanje prostora.

Ako nemate klima uređaj, boravak nekoliko sati u klimatizovanim javnim prostorima, poput tržnih centara ili biblioteka, može značajno smanjiti opterećenje organizma.

Birajte laganu hranu

Tokom velikih vrućina organizam teže vari obilne i masne obroke. Nutricionisti preporučuju više voća, povrća, salata, jogurta i laganih jela, dok bi tešku i začinjenu hranu trebalo izbegavati.

Lubenica, dinja, krastavac i paradajz sadrže veliku količinu vode i doprinose hidrataciji organizma.

Ko je u najvećem riziku?

Poseban oprez potreban je kod:

• osoba starijih od 65 godina;
• male dece i beba;
• trudnica;
• obolelih od bolesti srca, pluća i bubrega;
• dijabetičara;
• ljudi koji rade na otvorenom.

Kod ovih grupa i kraći boravak na visokim temperaturama može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Simptomi toplotnog udara koje ne treba ignorisati

Toplotni udar predstavlja hitno medicinsko stanje. Na njega mogu ukazivati:

• telesna temperatura viša od 40 stepeni;
• jaka glavobolja;
• vrtoglavica;
• ubrzan puls;
• mučnina i povraćanje;
• zbunjenost;
• gubitak svesti.

Ukoliko osoba pokazuje ove simptome, potrebno ju je odmah skloniti u hladovinu ili rashlađenu prostoriju, rashladiti telo mokrim peškirima i pozvati Hitnu pomoć.

Ne zaboravite ni kućne ljubimce

Psi i mačke takođe teško podnose ekstremne temperature. Potrebno im je obezbediti stalno dostupnu svežu vodu, hlad i izbegavati šetnje po vrelom asfaltu u najtoplijem delu dana.

Prevencija spašava život

Iako većina ljudi visoke temperature doživljava kao neprijatnost, lekari podsećaju da ekstremne vrućine svake godine dovode do povećanog broja hospitalizacija, ali i smrtnih ishoda usled toplotnog udara i pogoršanja hroničnih bolesti. Zato su dovoljan unos tečnosti, boravak u rashlađenom prostoru i izbegavanje sunca u najtoplijem delu dana najvažnije mere zaštite tokom tropskih dana.