Nutricionistkinja otkriva kada sladoled može biti deo uravnotežene ishrane i na šta posebno da obratite pažnju

Letnje vrućine često nas podsećaju na omiljeni način osveženja – sladoled, koji za mnoge žene predstavlja mali, svakodnevni užitak. Bilo da ste u velikom gradu ili manjem mestu, ova poslastica je često izbor tokom toplih dana. Međutim, nutricionistkinja Marijana M. Rajić napominje da učestala konzumacija sladoleda može imati i pozitivne i negativne posledice, u zavisnosti od količine i navika u ishrani.

Povremeno uživanje u kugli sladoleda ne predstavlja problem za većinu zdravih osoba. Pored prijatnog ukusa, sladoled sadrži i kalcijum, kao i energiju, a povremeno zadovoljavanje želje za omiljenom hranom može doprineti boljem raspoloženju. Ipak, stručnjaci upozoravaju da „svakodnevna konzumacija zahteva veću pažnju zbog prisustva šećera i zasićenih masti“. Iako postoje neka manja istraživanja o mogućim benefitima, naučni dokazi su i dalje ograničeni.

Sladoled je poznat po visokom sadržaju dodatih šećera i zasićenih masti. Veći unos šećera može dovesti do povećanja telesne mase i većeg rizika od insulinske rezistencije, dok zasićene masti mogu uticati na rast nivoa „lošeg“ holesterola. “Žene sa dijabetesom, povišenim holesterolom ili srčanim tegobama treba dodatno da paze na količinu”, ističe Marijana M. Rajić. Takođe, dame koje vode računa o telesnoj težini, ne bi trebalo da zanemare kalorijsku vrednost sladoleda.

Stručnjaci savetuju da sladoled ne bude svakodnevna navika, već povremena poslastica. Male količine sladoleda mogu se uklopiti u izbalansiran jelovnik, posebno ako tokom dana preovlađuju voće, povrće, integralne žitarice i kvalitetni proteini. Idealna veličina porcije je pola šolje ili jedna manja kugla, što u proseku sadrži oko 137 kalorija, sedam grama masti, 16 grama ugljenih hidrata, 14 grama šećera i dva grama proteina. Problem nastaje kada konzumiramo više kugli odjednom.

Ključna poruka je da nije presudno da li ste pojeli jednu kuglu sladoleda, već kakve su vaše navike na duže staze. Održavanje ravnoteže između uživanja i zdravih izbora ostaje najvažnije pravilo za svaku ženu kojoj je stalo do zdravlja.

Brza i laka priprema, sa bademovim ili kokosovim brašnom i prirodnim zaslađivačima – idealan izbor za zdrav desert

Ako želite da uživate u slatkišima bez griže savesti, čokoladni mafin bez glutena i šećera je odličan izbor za sve žene koje vode računa o ishrani i zdravlju. Ovaj desert savršeno prati savremene prehrambene trendove, omogućavajući vam da ne odustanete od bogatog ukusa zarad zdravlja. Priprema je jednostavna i brza, a rezultat je sočan kolač, idealan za užinu ili doručak.

Za pripremu ovih mafina koristi se bademovo ili kokosovo brašno, pa su pogodni i za osobe sa intolerancijom na gluten ili one koje žele da izbegnu pšenično brašno. Zaslađivanje se može prilagoditi – možete birati između banane, meda ili eritritola, u skladu sa ličnim potrebama i željenim kalorijskim unosom. Pravi čokoladni ukus postiže se upotrebom kvalitetnog kakao praha. Jaja ili biljne alternative daju potrebnu čvrstinu, dok dodatak kokosovog ulja ili grčkog jogurta osigurava sočnost i savršenu teksturu, čak i bez klasičnog brašna.

Priprema je vrlo praktična: sve sastojke pomešajte u jednoj posudi dok ne dobijete glatku smesu, rasporedite u kalupe za mafine i pecite u prethodno zagrejanoj rerni 15 do 20 minuta na srednjoj temperaturi. Kada spolja dobiju blagu koricu, a iznutra ostanu mekani, spremni su za posluženje. Ovi mafini mogu da se čuvaju u frižideru nekoliko dana, a mnogi tvrde da su još ukusniji kada odstoje i arome se prožmu. Sjajni su kao deo zdravog doručka, užine ili uz popodnevnu kafu.

Ovaj recept potvrđuje da desert može biti i zdrav i ukusan. Uz pravilan izbor sastojaka, možete sebi priuštiti zadovoljstvo bez osećaja krivice. Kako kaže nutricionistkinja Marija Ivanović: “Zadovoljstvo je kada pronađete desert koji ne ugrožava vaše zdravlje, ali pruža vrhunski ukus”. Ovakav izbor slatkiša pokazuje da moderan način ishrane ne zahteva odricanje od omiljenih poslastica.

Harvardski gastroenterolog otkriva četiri vrste voća koje pomažu redovnoj probavi i ravnoteži creva

Problemi sa varenjem, poput nadutosti, osećaja težine ili umora, često su izazov u svakodnevici, posebno ženama sa užurbanim tempom života. Dr Saurabh Sethi, renomirani gastroenterolog sa Harvarda, ističe da rešenje za ove tegobe može biti jednostavnije nego što mislimo – dovoljne su prave voćke u ishrani. On preporučuje četiri vrste voća koje mogu značajno doprineti zdravlju creva i redovnosti probave.

“Neka voća sadrže specifične enzime i vlakna koji prirodno podržavaju creva i pomažu redovnom pražnjenju”, ističe dr Saurabh Sethi. Da biste poboljšali rad sistema za varenje i smanjili neprijatnosti posle jela, savetuje da svakog dana konzumirate sledeće voće:

Kivi je odličan izbor za one sa osetljivim stomakom jer sadrži enzim aktinidin, koji olakšava razgradnju proteina iz hrane. Redovno jedenje dva do tri kivija dnevno može poboljšati učestalost pražnjenja creva. Prema rečima dr Sethija, “Kivi je odličan izbor za svaku ženu koja želi prirodnu podršku za varenje”.

Papaja je poznata po enzimu papain, koji ubrzava razgradnju hrane i pomaže kod nadutosti. Iako je papaja ređa u našim prodavnicama, preporučuje se kao odličan izbor posle obilnijih obroka, posebno za žene koje imaju problema sa varenjem teže hrane. Studije pokazuju da papain pozitivno utiče na probavu.

Zelene banane su bogate otpornim skrobom i pektinom koji hrane dobre bakterije u crevima kao prebiotici. Time doprinose boljoj ravnoteži šećera u krvi i stabilnijoj probavi. Dr Sethi ističe: “Rezistentni skrob u zelenim bananama posebno je koristan za žene koje često osećaju nadutost i imaju nepravilan rad creva.”

Guava je izuzetno bogata vlaknima i vitaminom C, pa je idealan izbor za užinu koja podstiče redovnu stolicu. Stručnjaci savetuju unos oko 30 g vlakana dnevno, a guava tome značajno doprinosi.

Uključivanjem ovih voćki u svakodnevnu ishranu, moguće je na prirodan način olakšati varenje i smanjiti neprijatnosti u stomaku. Savetuje se da pratite reakcije svog tela i birate ono voće koje najviše prija vašem organizmu. Dugoročno, redovna konzumacija voća doprinosi zdravlju creva i boljem opštem osećaju.