Farmaceuti upozoravaju da destilovana alkoholna pića najviše opterećuju jetru, bez obzira na učestalost konzumacije.

Iako često smatramo da su pivo i vino najštetniji za jetru, farmaceuti ističu da su zapravo žestoka pića poput rakije, votke ili viskija daleko rizičnija za zdravlje ovog vitalnog organa. Farmaceut Sento Segarra iz Španije naglašava da bez obzira na to koliko i kada pijete, destilovana alkoholna pića predstavljaju najveće opterećenje za jetru. Njegova izjava izazvala je veliku pažnju kod žena širom sveta, posebno zbog čestog mišljenja da povremeno uživanje u alkoholu ne ostavlja ozbiljne posledice.

Segarra objašnjava da se najčešće govori o štetnosti piva i vina, dok se žestoka pića često zaboravljaju ili potcenjuju. “Kada unosite žestoka pića, jetra odmah mora da radi ubrzano kako bi neutralisala štetne materije. U tom procesu, nastaje acetaldehid, supstanca koja je toksična za ćelije jetre i usporava njenu regeneraciju”, kaže Segarra.

On ističe da nije važno da li neko pije povremeno ili redovno. Jetra na svaki unos alkohola reaguje isto, a količina i jačina pića dodatno pogoršavaju situaciju. “Mit je da telo može potpuno da se oporavi između povremenih konzumacija. Naša jetra ne pravi razliku između subote i utorka”, dodaje Segarra.

Glavni razlog zašto su žestoka pića posebno opasna leži u visokom procentu alkohola koji brzo stiže u organizam. Za razliku od piva i vina, koja sadrže manje alkohola i konzumiraju se sporije, destilovana pića zahtevaju od jetre da u kratkom vremenu obradi veću količinu etanola, što povećava rizik od upale i oštećenja.

Stručnjaci savetuju umerenost i upozoravaju na važnost razumevanja kako telo reaguje na alkohol, pogotovo na žestoka pića. Povremeno uživanje možda neće odmah izazvati ozbiljne probleme, ali se kumulativni efekat može nagomilavati, naročito kod žena koje su često osetljivije na alkohol nego muškarci.

Segarra zaključuje: “Cilj nije potpuna zabrana, već odgovoran odnos prema zdravlju i svest o tome šta unosimo u svoj organizam.”

Redovno menjanje i pranje sportske opreme sprečava iritacije i infekcije, a izbor materijala je ključan za osetljivu kožu

Mnoge žene koje treniraju često se pitaju koliko puta mogu obući istu sportsku odeću pre nego što je operu, naročito ako vežbaju više puta nedeljno i traže praktična rešenja. Prema rečima švajcarske dermatološkinje dr Marijane Meli, održavanje higijene sportske opreme je izuzetno važno za zdravlje kože. Bakterije se lako razmnožavaju u vlažnoj i znojavoj odeći, što ne dovodi samo do neprijatnih mirisa, već i do ozbiljnijih problema kao što su iritacije i infekcije.

Dr Meli naglašava: “Bakterije se zadržavaju u znojavoj odeći i mogu dovesti do upala i akni, čak i kada odeća deluje suvo na dodir.” Iako neke žene priznaju da ponekad nose istu majicu ili helanke više dana, posebno kod manje intenzivnih treninga, stručnjaci ipak preporučuju da se sportska oprema menja posle svakog treninga, posebno ako su vežbe bile naporne i izazvale mnogo znojenja. Ako odeća ostane duže na koži, povećava se rizik od iritacija i neprijatnih mirisa.

Pored toga, preporučuje se izbor prirodnih materijala poput pamuka, jer oni bolje upijaju vlagu i manje iritiraju kožu od sintetičkih materijala kao što je poliester. Dr Meli navodi: “Sintetičke tkanine zadržavaju vlagu i mogu povećati rizik od infekcija, posebno kod osoba sa osetljivom kožom, aknama ili ekcemom.”

Ako primetite simptome kao što su svrab, crvenilo, peckanje ili više akni nego inače, savet je da odeću obavezno menjate odmah nakon svakog treninga i redovno perete. Pravilna nega i pažljiv izbor materijala mogu doprineti zdravijoj koži i prijatnijem treningu. Praktični savet je da unapred planirate pranje i investirate u nekoliko setova sportske odeće, kako biste izbegli ponovno nošenje i sačuvali kožu zaštićenom.

Pravilna ishrana kao saveznik za balans hormona: 15 namirnica koje stručnjaci preporučuju protiv stresa

U današnjem ubrzanom ritmu života, mnoge žene primećuju uticaj stresa na svoje telo, posebno na izgled lica i raspoloženje. Kortizol, poznat i kao hormon stresa, proizvodi se u nadbubrežnim žlezdama i pomaže organizmu da se izbori sa izazovnim situacijama. Ipak, produženo povišen nivo ovog hormona može dovesti do oticanja lica, problema sa snom, promena u težini, ali i do poremećaja raspoloženja.

Endokrinolog dr Ana Petrović upozorava: “Povišen kortizol tokom dužeg vremenskog perioda može imati ozbiljne posledice po zdravlje, uključujući poremećaj imunog sistema, promene u metabolizmu i povećanu sklonost infekcijama.” Dodaje da je važno prepoznati simptome na vreme i reagovati—pre svega kroz promene u načinu života, među kojima je pravilna ishrana od ključnog značaja za vraćanje hormona u ravnotežu.

Stres nije moguće potpuno izbeći, ali njegov uticaj može se ublažiti uz balansiranu ishranu. Preporučuju se namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, magnezijumom, vlaknima i antioksidansima, dok treba smanjiti unos šećera, zasićenih masti, alkohola i kofeina.

Među najdelotvornijim namirnicama izdvajaju se:

1. Kimči – Fermentisana hrana bogata probioticima, koja podržava zdravlje creva i smanjuje reakcije na stres.
2. Integralne žitarice – Ovas, smeđi pirinač, proso i raž sadrže složene ugljene hidrate koji pomažu stabilizaciji šećera u krvi.
3. Grčki jogurt – U poređenju sa običnim, ima više proteina i probiotika, a manje šećera, što pogoduje hormonima i crevima.
4. Citrusi – Pomorandže, limun i grejp bogati su vitaminom C koji dokazano smanjuje uticaj hroničnog stresa.
5. Banane – Izvor su kalijuma i vitamina B6, koji pomažu nervnom sistemu i otpornosti na stres.

Ostale korisne namirnice uključuju orašaste plodove, semenke, lisnato povrće, avokado, crnu čokoladu, bobičasto voće, maslinovo ulje, losos, zeleni čaj i sočivo. Uključivanjem ovih namirnica u svakodnevnu ishranu, ženama je lakše da održe hormonski balans i bolje se nose sa svakodnevnim izazovima.

Stručnjaci naglašavaju da kombinacija ovakve ishrane sa redovnom fizičkom aktivnošću i kvalitetnim snom može značajno smanjiti negativne posledice stresa. Dr Petrović savetuje: “Važno je osluškivati svoje telo i pravovremeno reagovati na signale koji ukazuju na disbalans”, posebno ističući značaj prevencije i informisanosti.