Redovno merenje i promene navika pomažu u prevenciji ozbiljnih posledica, posebno posle 40. godine

Povišen krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često prolazi nezapaženo, ali predstavlja veliki rizik za zdravlje srca, mozga i bubrega. Ova bolest pogađa otprilike svaku treću odraslu osobu u svetu. Iako su simptomi retki na početku, hipertenzija je glavni uzrok srčanog i moždanog udara, kao i oboljenja bubrega. Posebno su ugrožene žene svih godina, dok se rizik povećava u trudnoći, menopauzi ili sa starenjem. Upravo zato je važno redovno meriti krvni pritisak.

Mnoge žene pogrešno veruju da bi osetile povišen pritisak, ali simptomi se najčešće ne pojavljuju sve dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija. Zbog toga se visok pritisak često naziva „tihi ubica“. Oštećenja organa i krvnih sudova mogu napredovati godinama bez ikakvih znakova. Faktori rizika uključuju gojaznost, fizičku neaktivnost, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i ishranu bogatu solju, dok porodična istorija i hronične bolesti poput oboljenja bubrega dodatno povećavaju rizik.

Merenje pritiska je jednostavno – možete ga obaviti u ordinaciji, apoteci ili kod kuće pomoću aparata. Ako ste uznemireni u ambulanti, kod kuće ili uz 24-časovni holter dobićete preciznije vrednosti. Preporučuje se i vođenje dnevnika sa zabeleženim vrednostima kako biste pratili promene tokom vremena.

Posebno je važno da svaka žena, a naročito one starije od 40 godina, proverava krvni pritisak najmanje jednom godišnje. Trudnice i žene u menopauzi treba da budu dodatno oprezne. Pravovremena provera može sprečiti ozbiljne komplikacije kao što su moždani i srčani udar ili hronična oštećenja bubrega.

Kardiolog dr Milena Jovanović ističe: “Visok krvni pritisak najčešće ne daje nikakve simptome. Zato je redovna kontrola jedini način da na vreme otkrijemo problem.”

Promene životnih navika značajno doprinose kontroli pritiska. Preporučuje se održavanje zdrave težine, fizička aktivnost (barem 150 minuta nedeljno – brza šetnja, plivanje, vožnja bicikla), smanjen unos soli, više voća i povrća, prestanak pušenja i ograničenje alkohola. Ipak, kod nekih žena promene nisu dovoljne i potrebni su lekovi – današnja terapija je efikasna i bezbedna, ali je ključno uzimati je redovno i ne prekidati samostalno. Dr Jovanović dodaje: “Čak i one žene koje brinu o svom zdravlju ponekad moraju da uzimaju lekove. To nije znak neuspeha, već odgovornosti prema sebi”.

Pored terapije, redovne posete lekaru su važne kako bi se proverili i drugi parametri – funkcija bubrega, šećer i holesterol. Tako se pravovremeno prilagođava terapija i prati tok bolesti. Podrška porodice i okoline olakšava prihvatanje zdravijih navika, a vođenje dnevnika pritiska pomaže i lekaru da proceni efikasnost terapije.

Za postavljanje tačne dijagnoze i savete obavezno se obratite svom lekaru. Pratite vrednosti svog krvnog pritiska i reagujte na vreme – to je jedan od najvažnijih koraka za očuvanje vašeg zdravlja.

Biljna ishrana bez glutena poboljšala je energiju i oporavak slavnog tenisera – evo kako izgleda njegov jelovnik

Novak Đoković, jedan od najuspešnijih tenisera sveta, poznat je po tome što veliku pažnju posvećuje svom zdravlju i kondiciji. Njegov način ishrane često je inspiracija ženama koje žele da se osećaju energičnije i vitalnije. Đoković već godinama ne konzumira gluten, a izbacivanje ovog proteina iz jelovnika, prema njegovim rečima, donelo mu je značajna poboljšanja u svakodnevnom funkcionisanju, bržem oporavku i ukupnom zdravlju.

Dan započinje jednostavno – toplom vodom sa limunom, što pomaže hidrataciji i pripremi organizma za napor. Za doručak bira ovsene pahuljice bez glutena ili musli sa orašastim plodovima, semenkama i svežim voćem, a često se na njegovom meniju nađe i zeleni smuti od kelja, spanaća i lisnatog povrća. Gluten, koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu, može izazvati umor, nadimanje i probavne smetnje kod osetljivih osoba. Đoković je javno isticao da mu je prelazak na bezglutensku ishranu pomogao da reši probleme sa energijom i sinusima, te je gluten trajno izbacio iz ishrane.

Ručak ovog sportiste zasnovan je na biljnim proteinima i obilju povrća. Ne koristi mlečne proizvode ni prerađene šećere, već se oslanja na mahunarke, pečurke, integralne žitarice bez glutena i sveže povrće. Kako sam kaže: „Osećam se lakše i imam više energije otkad sam izbacio gluten i mlečne proizvode“. Svoj jelovnik često obogaćuje zdravim mastima iz avokada i maslinovog ulja, što mu pomaže da nivo energije tokom dana ostane stabilan. Đoković ističe važnost slušanja sopstvenog tela i prilagođavanja ishrane ličnim potrebama.

Žene koje žele da poboljšaju energiju ili imaju probavne tegobe mogu razmotriti izbacivanje glutena iz ishrane, ali ovakvu promenu treba planirati pažljivo. Nutricionistkinja dr Katarina Jovanović naglašava: „Promena načina ishrane može imati veliki uticaj na zdravlje, ali je ključno da se ona planira uz stručnu podršku.“

Ukoliko razmišljate o uvođenju bezglutenske ishrane, preporučuje se postepeno prilagođavanje – prvo proveravajte deklaracije proizvoda, birajte prirodne izvore ugljenih hidrata poput pirinča, prosa i kinoe, a povećajte i unos povrća, orašastih plodova i semenki. Redovna fizička aktivnost i hidratacija važan su deo Đokovićeve dnevne rutine, a pre svake veće promene konsultujte se sa nutricionistom ili lekarom.

Nepravilno korišćenje kontaktnih sočiva, poput spavanja ili plivanja sa njima, značajno povećava rizik od infekcija oka

Upotreba kontaktnih sočiva postala je svakodnevica za mnoge žene koje žele više komfora i slobode u odnosu na nošenje naočara. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su loše navike tokom korišćenja glavni izvor ozbiljnih problema sa očima, a ne sama sočiva. Najveći rizik leži u tome što korisnice često potcenjuju posledice određenih postupaka.

Jedna od najopasnijih grešaka je odlazak na spavanje sa stavljenim sočivima. Mnogi misle da povremeno prespavanje sa njima nije štetno, ali zapravo rožnjača tokom sna ne dobija dovoljno kiseonika, što olakšava prodor bakterija. Oftalmolog dr Ivana Petrović naglašava: “Spavanje sa sočivima, osim ako nisu posebno predviđena za to, može višestruko povećati rizik od infekcije rožnjače. Takve infekcije su retke, ali mogu dovesti do trajnog gubitka vida.”

Još jedna česta greška je korišćenje sočiva u vodi – prilikom plivanja, tuširanja ili boravka u bazenu. Voda iz česme, bazena ili jezera nije sterilna, te mikroorganizmi mogu ostati na sočivima i izazvati infekcije, uključujući i retku, ali izuzetno opasnu amebnu infekciju (Acanthamoeba) koja teško oštećuje vid i zahteva dugu terapiju. Stručnjaci preporučuju da se sočiva skidaju pre ulaska u vodu ili, u slučaju jednokratnih, odmah bace nakon izlaska. Upotreba zaštitnih naočara za plivanje dodatno smanjuje rizik.

Nepravilna higijena je još jedna česta greška. Ispranje sočiva običnom vodom ili fiziološkim rastvorom koji nije namenjen dezinfekciji ne štiti od bakterija. Dr Petrović savetuje: “Ispiranje sočiva vodom iz česme ili flaširanom vodom povećava rizik od infekcije. Koristite isključivo preporučene rastvore za čišćenje.” Osim toga, važno je pridržavati se preporučenog roka upotrebe za jedno-, dvonedeljna ili mesečna sočiva, jer duže korišćenje dovodi do taloženja naslaga i rizika od iritacija i infekcija.

Kutijica za sočiva takođe zahteva pažljivu negu. Rastvor u njoj treba menjati svaki put, a samu kutijicu prati i sušiti na vazduhu. Zamena kutijice na svaka tri meseca ili ranije ako je oštećena, smanjuje mogućnost širenja bakterija.

U određenim situacijama, kontaktna sočiva treba izbegavati – kada imate crveno, bolno ili upaljeno oko, tokom virusne ili bakterijske infekcije spojnice, kao i kada se pojavi sekret iz oka ili naglo zamućenje vida. U tim slučajevima obavezno se javite oftalmologu.

Najzad, redovno pranje ruku, poštovanje preporuka za upotrebu i zamenu sočiva, najbolji su način da sačuvate zdravlje svojih očiju. Za svaku nedoumicu, konsultujte se sa stručnjakom.