Kako su Jelena i Srđan Strainović izgradili organsku farmu i porodicu daleko od gradske gužve

Srđan Strainović, poreklom iz sela Lopatice kod Kraljeva, odlučio je da se nakon 25 godina rada u marketingu i građevini u Nemačkoj, vrati u Srbiju. U toj odluci pridružila mu se supruga Nasim iz Irana, koja je promenila ime u Jelena nakon venčanja. Godine 2018, kupili su imanje sa dva objekta, štalom i 27 hektara zemlje, i započeli život potpuno drugačijeg ritma, posvećen prirodi i porodičnim vrednostima.

Jelena je rođena u Španiji, odrasla u Nemačkoj i završila arhitekturu, a pre preseljenja radila je na različitim projektima. Danas, svakodnevica porodice Strainović protiče okružena životinjama i prirodom, daleko od gradske užurbanosti. Prve godine nisu bile lake. Srđan kaže: “U početku ništa nismo znali, ali smo učili iz grešaka. Prvu baštu su nam pojele ovce, krmače su pravile probleme, a zasad malina nam se osušio zbog neadekvatne nege. Samo zahvaljujući ušteđevini i upornosti nastavili smo dalje.”

Njihovo gazdinstvo danas je registrovana organska farma sa sertifikatom za organsku proizvodnju. Osim što uzgajaju povrće i domaće životinje, osmislili su i koncept radnog turizma: gosti mogu učestvovati u svakodnevnim poslovima na selu, poput kosidbe, brige o životinjama i berbe voća. Ovakav pristup privlači goste koji žele autentično seosko iskustvo.

U njihovom domu svakodnevno se govori više jezika – srpski, engleski, nemački, španski i farsi – što dodatno obogaćuje porodičnu atmosferu. Jelena je zbog ljubavi prema Srđanu promenila veru i krštenjem dobila novo ime, naglašavajući da je srećna što su se odlučili na ovaj životni korak: “U Nemačkoj sam većinu vremena provodila sama sa decom, Srđan je stalno bio na poslu. Sada smo zajedno, posao delimo i porodica nam je na okupu. Hrabrost se isplatila – ako voliš, sve je lakše.”

Iako su isprva nailazili na sumnju okoline, Strainovići su dokazali da je moguće izgraditi ispunjen život na selu, čak i kada dolazite iz potpuno drugačijeg sveta. Sa dvoje dece danas uživaju u miru srpske prirode, a njihova priča inspiriše druge da razmotre povratak tradicionalnim vrednostima i život u skladu s prirodom.

Devojčica iz Oklahome, stara 14 godina, bila je prisiljena da postane surogat majka, a sada je pod zaštitom nadležnih službi.

Javnost u Oklahomi ostala je šokirana nakon što je otkriven slučaj gde su Nejtan Potijer i Erika Palmer, oboje stari 36 godina, navodno zloupotrebili svoju četrnaestogodišnju ćerku tako što su je prisilili da iznese trudnoću i rodi blizance kao surogat majka. Policija je reagovala nakon što je stigla prijava o trudnoći maloletnice, a devojčica, koja sada ima 15 godina, trenutno se nalazi na sigurnom mestu pod zaštitom nadležnih institucija.

Istraga je pokrenuta u decembru 2025. godine, kada su socijalne službe dobile dojavu o trudnoći devojčice, kao i sumnju da je otac blizanaca upravo partner njene majke. Policija je pokušala da potvrdi očinstvo putem DNK analize, ali su Potijer i Palmer pobegli iz Oklahome i sakrili se u Nevadi. Zahvaljujući brzoj reakciji policije i saradnji sa američkim maršalima, par je lociran i uhapšen 17. marta u gradu Sparks, udaljenom oko hiljadu milja od njihovog doma.

Tokom saslušanja, Erika Palmer je izjavila: “Želela sam da imam još dece sa svojim dečkom, ali nisam mogla da ostanem trudna jer su mi jajovodi podvezani, pa sam ćerku iskoristila kao surogat majku.” Dodatno je pokušala da opravda svoje postupke rečima da je njena ćerka “očajnički želela da ima još braće i sestara”.

Protiv Nejtana Potijera podignuta je optužnica za seksualno zlostavljanje deteta, dok se Erika Palmer tereti za omogućavanje zlostavljanja i napuštanje deteta mlađeg od petnaest godina. Zvaničnici napominju da je reč o veoma ozbiljnim optužbama koje zahtevaju punu pažnju pravosuđa.

Devojčica, kojoj je termin za porođaj bio zakazan za februar ove godine, sada živi u hraniteljskoj porodici i ima obezbeđenu potrebnu zaštitu i podršku. Stručne službe rade na tome da joj pruže sigurno okruženje i neophodnu pomoć u oporavku nakon traume. Slučaj je u fazi pripreme za suđenje, a očekuje se da će proces doneti pravdu devojčici i odgovarajuće kazne za odgovorne.

Tridesetčetvorogodišnja majka deli iskustvo sa produženim dojenjem i objašnjava zašto prati potrebe svoje dece, uprkos podeljenim mišljenjima javnosti

Šinaj Viser, majka od 34 godine, odlučila je da svoja iskustva o produženom dojenju podeli na društvenim mrežama, što je izazvalo lavinu komentara i pažnju javnosti. Iako još uvek doji svoju četvorogodišnju ćerku, istovremeno brine i o mlađoj ćerki od 20 meseci, koja češće traži majčino mleko. Ovakav pristup izazvao je različite reakcije, ali Šinaj ističe da je dojenje prilagodila isključivo potrebama svojih ćerki.

Njena objava izazvala je veliki broj komentara – dok neki podržavaju njen izbor kao prirodan i blizak detetu, drugi ga smatraju neprimerenim ili preteranim. Često se suočava sa kritikama da produženo dojenje koristi više njoj nego detetu, ali ona to odbacuje. Kako kaže: “Produženo dojenje ne praktikujem zbog svoje udobnosti, već zato što verujem da odgovara potrebama moje dece.”

Stav o dojenju promenila je nakon što je proučila razne kulturne običaje i naučna istraživanja na tu temu. „Shvatila sam da je kroz istoriju produženo dojenje bilo mnogo češće nego što se danas smatra u zapadnim društvima“, navodi Viser i dodaje da je pitanje dojenja više kulturološko nego biološko.

Šinaj objašnjava da dojenje izgleda drugačije u zavisnosti od deteta: stariju ćerku doji povremeno, onda kada ona to zatraži, a nekad prođe i nekoliko dana bez dojenja. Ti trenuci su, kako opisuje, mirni i kratki, u potpunosti vođeni potrebom deteta. Sa mlađom ćerkom, dojenje je češće i tokom dana i noći, naročito tokom perioda rasta i nicanja zuba.

Za stariju ćerku, dojenje sada ima pre svega emocionalnu funkciju. Viser veruje da joj pomaže da se smiri i oseća sigurnost. “Dojenje pruža mom detetu osećaj sigurnosti i emotivne ravnoteže”, ističe ona. Smatra da prava samostalnost dolazi iz sigurne povezanosti sa roditeljem, a ne iz naglog odvajanja.

Na pitanje kada planira da prestane, Šinaj Viser odgovara da će tu odluku doneti prema potrebama deteta i njihovom odnosu. Ona je sigurna da odvikavanje ne mora biti ubrzano da bi bilo zdravo i primećuje da starija ćerka sama sve ređe traži dojenje.