Ruski napadi na stambene zgrade i Nacionalnu akademiju nauka ostavili tragične posledice

Detalji napada

U seriji ruskih napada na Ukrajinu, najmanje sedam osoba je izgubilo život, a više od 50 je povređeno. Meta napada bili su stambeni blokovi, kancelarije, centri za podatke i zgrada Nacionalne akademije nauka u centru Kijeva. Napadi su usledili nakon nedelje diplomatskih napora na Ujedinjenim nacijama da se pokrene pregovarački proces za okončanje rata koji traje već više od četiri godine.Aidan Stretch, reporter CBS News, bio je primoran da potraži sklonište zbog novih napada ruskih snaga nedugo nakon što je stigao na mesto događaja u ponedeljak.

Reakcije i posledice

Kremlj, preko portparola Dmitrija Peskova, izjavio je da su šanse za brzi napredak u mirovnim pregovorima male nakon nedavnih ukrajinskih napada, uključujući i tokom nedavnih parlamentarnih izbora u Rusiji. “Ukrajina će platiti cenu za dešavanja poslednjih meseci”, rekao je Peskov novinarima. U subotu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov održao vatren govor na Generalnoj skupštini UN, optužujući Evropu da čini sve što može da osujeti mirovne pregovore u koje je zainteresovana administracija predsednika Trampa.

Pravoslavna crkva izdvaja jasne stavove o tetoviranju svetih simbola, dok vernici različito tumače njihovo značenje.

Tetovaže sa verskim motivima, kao što su manastir Ostrog, Bogorodica ili Isus Hrist, postale su čest izbor među vernicima. Ipak, pitanje da li je greh tetovirati Ostrog, Bogorodicu i Isusa izaziva brojne diskusije i podeljena mišljenja. Prema tumačenju teologa i sveštenika, crkva ima jasno formiran stav o ovoj temi.

Za mnoge, tetovaža sa likom svetitelja ili svetinje predstavlja dubok lični izraz vere ili zahvalnosti. Međutim, postoje i oni koji smatraju da svetinje ne treba trajno ispisivati na koži. Tako se otvara dilema gde se povlači granica između lične pobožnosti i neprimerenog odnosa prema svetim simbolima.

Da li je greh tetovirati Ostrog, Bogorodicu i Isusa?

Teolog Aleksandar Đurđević ističe da se u Starom zavetu nalazi izričita zabrana stavljanja belega na telo: „U trećoj knjizi Mojsijevoj Gospod nam kaže: ‘Ne udarajte na sebe nikakvih belega, ja sam Gospod'”, podseća Đurđević. Prema njegovim rečima, pravoslavna crkva se poziva na ovaj citat kao osnovu za svoj stav o tetovažama, posebno kada je reč o svetim likovima i svetinjama.

Ipak, crkva ne isključuje ili udaljava vernike koji već imaju tetovaže. Đurđević naglašava da vernik ne treba biti osuđivan zbog onoga što nosi na telu. Pored toga, važan je i lični odnos pojedinca prema veri i simbolima koje bira da nosi.

Stav crkve o verskim tetovažama

Prema ranijim izjavama sveštenika Predraga Popovića, tetovaže sa likovima Hrista, Bogorodice, svetitelja i manastira zahtevaju poseban oprez i poštovanje. On ističe da, iako crkva razume želju vernika da izraze veru na ovaj način, svetinje ne bi trebalo svoditi na estetski ili modni detalj.

Štaviše, crkva naglašava da je svaka svetinja — bilo Ostrog, lik Bogorodice ili Isusa — pre svega predmet poštovanja i duhovnog odnosa, a ne ukras. Zbog toga je važno razmotriti motivaciju i poštovati granice koje pravoslavna tradicija postavlja.

Lično iskustvo i granice izraza vere

Na kraju, crkva ne propisuje automatsku zabranu tetovaža, ali jasno razlikuje između ličnog izraza vere i ponašanja koje nije u skladu sa učenjem. Osim toga, odluka o tetoviranju svetih simbola ostaje na savesti svakog pojedinca, ali se preporučuje dodatna pažnja i poštovanje prema svetinjama. Vernici se podstiču da dobro razmisle pre nego što izaberu da trajno na svom telu zabeleže ovakve motive.

Na taj način, tema tetoviranja verskih motiva kao što su Ostrog, Bogorodica i Isus i dalje ostaje aktuelna, a crkva zadržava svoj stav zasnovan na poštovanju svetinja i ličnoj odgovornosti vernika.

Od 1. januara 2032. godine, majkama u Srbiji biće priznat poseban penzijski staž za rođenje deteta.

Majkama u Srbiji će, prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, od 1. januara 2032. godine biti priznat poseban staž po osnovu rođenja deteta. Ova odredba znači da će žene koje su rodile jedno ili dvoje dece imati pravo na poseban staž – šest meseci za jedno dete ili godinu dana za dvoje dece. Time se uvodi značajna promena u obračunu penzijskog staža majki, što može uticati na ostvarivanje prava na penziju.

Novi model priznavanja posebnog staža za majke uveden je još 2014. godine izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ipak, primena ovih odredbi zakazana je tek za 2032. godinu. Ova promena ima za cilj da dodatno podrži majke i olakša im uslove za penzionisanje, uvažavajući vreme posvećeno roditeljstvu.

Kako funkcioniše poseban staž za majke

Prema objašnjenju pravnika Infostuda, Milana Predojevića, penzijski staž obuhvata dva elementa: staž osiguranja i poseban staž. Staž osiguranja podrazumeva vreme kada je osiguranik radio i za to uplaćivao doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. S druge strane, poseban staž podrazumeva vreme koje, iako nije provedeno na radu, ipak se priznaje zbog društveno opravdanih razloga. U ovom slučaju, poseban staž je namenjen podsticanju većeg nataliteta i podršci porodicama.

Takođe, važno je napomenuti da se poseban staž priznaje samo majkama koje su rodile jedno ili dvoje dece, a odredba će važiti isključivo za penzijska prava ostvarena nakon 1. januara 2032. godine. Za žene koje su rodile više od dvoje dece, u izvoru nisu navedeni dodatni benefiti ili izmene.

Na šta utiče poseban staž za majke

Poseban staž za majke ima direktan uticaj na dužinu ukupnog penzijskog staža, što može ubrzati ostvarivanje prava na penziju. Na taj način, majke koje su rodile dete ili dvoje dece moći će ranije da steknu uslove za penzionisanje ili ostvarivanje drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Međutim, prema dostupnim informacijama, visina penzije neće biti uvećana zbog posebnog staža, jer se on obračunava kao dodatno vreme, a ne kao iznos uplata.

Osim toga, ova odredba predstavlja važan društveni signal podrške roditeljima, posebno majkama, u cilju podsticanja nataliteta. Priznavanje posebnog staža za majke je deo šire državne politike usmerene na demografsku obnovu i olakšavanje uslova za porodice sa decom.

Na kraju, ova promena stupa na snagu 1. januara 2032. godine i odnosi se na žene koje tada ostvaruju pravo na penziju. Sve zainteresovane majke trebalo bi da prate zvanične informacije i izmene Zakona kako bi na vreme ostvarile svoja prava.